Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
07.39 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Матија Бећковић о "Црногорском Језику"  (Прочитано 6843 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Дејан
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 2


« у: 21.47 ч. 08.09.2006. »

Матија Бећковић

ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК ЈЕ ЈЕДИНИ СТРАНИ ЈЕЗИК
КОЈИ СЕ ПРЕДАЈЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Црногорски језик је једини страни језик који се предаје на српском језику. Само тако је могуће разумети да професоре српског језика у Црној Гори нагоне да предају језик који нису студирали и за који нису квалификовани. Можда би прво требало да им нострификују дипломе. Али ако постану стручњаци за црногорски или матерњи језик, не знам где би га могли предавати кад их ни рођена мајка неће разумети. Занимљиво је да професоре француског или руског језика не приморавају да предају црногорски језик. Не знам на ком језику се у Црној Гори предаје историја, физика или математика.

            Што је Црна Гора даља од српског језика даља је од свог бића и свог памћења. По цену коју су спремни да плате црногорски властодршци како би избегли судбину српског народа, једва би вредело и живети.

            Најистакнутији српски лингвисти били су Црногорци. Да почнемо са Вуком Караџићем, "старином из Дробњака", па да наставимо са Радославом Бошковићем, Михајлом Стевановићем, Радомиром Алексићем, Митром Пешиканом, Драгољубом Петровићем, Матом Пижурицом, Драгом Чупићем, Светозаром Стијовићем, Браниславом Остојићем, Радојицом Јовићевићем, Радмилом Маројевићем… А знате ко је на другој страни. То су они који одушевљавају незналице и проглашавају свеце по кафанама.

            Победа на изборима ни једној власти до сада није давала за право да мења језик, веру, писмо и име једног народа. Утолико је ово што се догађа у Црној Гори нешто нечувено у историји цивилизације. Све што друге државе решавају референдумима и поверавају стручњацима и надлежним институцијама, власт у Црној Гори обавља сама. Зато ће те одлуке трајати колико и власт која их је донела.

Овде није реч о именовању него о преименовању српског језика који је давно именован. Његово преименовање је поништавање духовног постојања црногорског народа. Код Богишића се то зове "незвано вршење туђих послова". Не знам ко је надлежан за такве преступе, али знам да многи позвани ћуте зато што незвани и непозвани о томе одлучују. Народ који се дичи својим памћењем, традицијом и дугим постојањем, започиње неку нову историју у часу кад се проглашава крај историје. Тако се не угрожава само будућност него и поништава прошлост једног народа.

            Сви они који сада хоће да преименују српски језик не би завршили ни први разред основне школе да нису знали којим језиком говоре. То у Црној Гори знају и птице у гори, живи и мртви, глуви и глувонеми, а камоли они који тим језиком јасно и гласно говоре.

            Једном невољнику који се Светом Сави упорно обраћао да му нешто опосли код Бога, Свети Сава је рекао: "Утеши се општом људском судбином, да Богу твојим случајем не досађујемо". Нека се и оних пет-шест Црногораца који се осећају оштећени зато што се језик не зове црногорски утеше судбином стотина милиона Американаца, Канађана, Бразилаца, Египћана, Швајцараца, Белгијанаца, Аустралијанаца чији се језик не зове именом њиховог народа. Нека се Марица Перова утеши судбином Габријела Гарсије Маркеса.

Мој језик је, као код сваког песника, првенствено песнички и нигде га у стварности нема. Његош је писао и екавски и ијекавски. И владика Василије и владика Данило и Свети Петар Цетињски посрбљавали су и екавизирали и турцизме и русизме. Његош је једнако владао руским као и српским језиком. Без књиге Светозара Стијовића "Славенизми у Његошевом делу" не можемо разумети неке од најбитнијих појмова његовог песмотвора. Његош је писао престо, а не пријесто и пријестоница. Такав је случај и са осталим српским писцима, да овде споменемо само Ђиласа, Лалића, Миодрага Булатовића. Никаквог дуализма нема, све је то један велики српски језик са различитим изговорима. Адам Мицкијевич га је због његове мелодиозности назвао "талијански међу словенским језицима". Ни један језик и ни један народ не би били ни народ ни језик када би се сводили на један дијалект и један изговор и спали на два слова и неколике речи. Језик је космос и све што је у космосу постоји и у језику.
Сачувана
Katarina Djordjevic
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Поруке: 12


« Одговор #1 у: 21.56 ч. 08.09.2006. »

"Ceracemo se jos
Boze zdravlja
Jos kako cerati
Vala cerati
Beli cerati
Bogme cerati

...

Ceracemo se jos
Nema od pomirenja nista
Moramo se cerarti
Ne mozemo se ne cerati
Ni stati na ovome
Samo bi jos trebalo
Da se i ne ceramo
Dje ste se cerali
Nidje
Sta ste iscerali
Nista"
« Задњи пут промењено: 21.58 ч. 08.09.2006. од Katarina Djordjevic » Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!