Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.23 ч. 13.05.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4] 5  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Glasovne promene u reči viteški  (Прочитано 52152 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #45 у: 21.09 ч. 12.11.2008. »

Сумњиво, сумњиво, признајем. Код Милице ми има смисла, будући да име Милика постоји, али код ових осталих не препознајем откуд к, ал' нагађам Grin.
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #46 у: 22.38 ч. 12.11.2008. »

(Prva) palatalizacija - KGH u ČŽŠ, i druga palatalizacija (sibilarizacija) - KGH u CZS su, mislim, jasne.

E sada, imamo pojavu da se zubni suglasnici c i z u osnovama reči (gramatičkim i tvorbenim) ponašaju kao zadnjonepčani k i g, tj. pred nastavcima se zamenjuju prednjonepčanim č i ž: stric - striče - stričevina; knez - kneže - kneževina. U žutoj gramatici ovo je samo notirano kao što ovde stoji, i to stidljivo, sitnim slovima, pod "napomena", bez daljih obrazloženja.

Već u šk. pravopisu imamo čitavu Tongue rečenicu više (doduše samo o prelazu c u č), pa tamo stoji

Цитат
Odnosi suglasnika zamagljeni su katkad naslojavanjem glasovnih promena i promenama po ugledu na druge oblike (po analogiji). Ako uporedimo odnose junak : junače, ruka : ručica i starac : starče, ptica : ptičica - vidimo u druga dva primera da suglasnik c ima ulogu primarnog suglasnika (kao i k u prva dva primera); to ipak ne znači da je č u drugom slučaju postalo od c (kao u prvom od k), nego su i c i č postali od k i tako uspostavili međusobni odnos
.

Dakle, ovo valjda treba da znači su se današnje reči se osnovom na -c i -z gde se ovi suglasnici u oblicima koje smatramo tipičnim za palatalizaciju menjaju u č i ž, zapravo nekada (davno) završavale na -k i -g. Oli je to lepo primetila i probala da objasni.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #47 у: 23.13 ч. 12.11.2008. »

He-he Grin, postoji i treća palatalizacija u praslovenskom/ staroslovenskom o kojoj se kod nas baš ništa ne zna ili vrlo malo zna.

http://www.geocities.com/gimn1gradacac/glaspro/palat.htm

Izgleda da su upravo ovom misterioznom trećom palatalizacijom od kneg, otak, viteg, sunke ... postali knez, otac, vitez, sunce.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #48 у: 13.34 ч. 13.11.2008. »

Хм. То је сајт неке гимназије из Босне.

То отац које је некад било отак, и кад би се звало палатализацијом, по мом би мишљењу пре било прва палатализација, јер да би дошло до нашег очев (што јесте палатализација), треба нешто прво да се деси Wink. А пошто смо њоме, очигледно, добили гласове који су се тек после мењали у палаталне, а за сад су само зубни (сибиларни), пре би требало да се зове сибиларизација, а потом палатализација, зар не?
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #49 у: 13.58 ч. 13.11.2008. »

И све то, осим имена промене коју ти знаш као другу палатализацију, учило се и кад си ти ишао у школу, но или ниси пажљиво слушао на часу, или наставница није добро предавала. Wink

Врло је могуће и једно и друго. А и треће — да се неким случајем поклопило и то да је добро предавала и да сам ја пажљиво слушао, али се не сећам.
У, давно сам ја ишао у основну школу, завршио сам још пре 23 године. Мислим да у средњој нисмо уопште ни учили граматику, а док нисам налетео на овај форум који ме је заинтересовао, нисам ни помислио на граматику. Тако да сам просто одушевљен тиме што се уопште ичега сећам, дивим се бре самом себи. Wink
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #50 у: 16.09 ч. 13.11.2008. »

Prvom, drugom i trećom palatalizacijom velara u praslovenskome su se velarni suglasnici u susedstvu prednjih samoglasnika menjali u palatalne. Kasnije su neki od tih palatalnih postali sibilarni, pa se druga (i treća, mada je ona u našem jeziku danas neprozirna te tako nije ni bitna sa stanovišta današnjeg jezika) palatalizacija zovu i sibilarizacijom.

Veruje se kako je praslovensko *knęzь pozajmljenica od pragermanskog *kuningas (otuda je, recimo, poreklom englesko „king“). Može se, dakle, praslovensko *-ęzь slobodno tumačiti kao ishod treće palatalizacije germanskog *inga u *kuningas. Trećom palatalizacijom (koja se u praslovenskom jeziku dogodila pre druge palatalizacije, tj. sibilarizacije), velar *g iza i ispred nekih samoglasnika (slavisti još uvek nisu složni oko toga koji tačno samoglasnici ovde utiču na velare) dao je palatalni suglasnik koji se kasnije izmenio u *z.

Primeri treće palatalizacije su i psl. *vitęzь, koje je takođe posuđeno od germanskog *vitingas, zatim imenice *zajęcь (sh. „zec“), *mĕsęcь, *polьza („korist“), od starijeg *zajinkas, *mesinkas, odnosno *paliga, i dr.

Onda i pridevi izvedeni od ovih imenica podležu prvoj palatalizaciji jerbo imaju velar u korenu, od vitez — viteški, od zec — zečji (pošto tu imamo starije g i k, koji se ispred poluglasa prednjeg reda, kako je stariji oblik tipa „vitezьski“, menjaju u ž i č, jasno, dok je š u „viteški“ dobijeno od ž jednačenjem po zvučnosti).

Međutim, imenice „Milica“, „Slavica“, „učiteljica“ možda ipak ne ulaze u ovu priču. Sve su izvedene s pomoću sufiksa -ica, a sumnjivo mi je to kako on izvorno sadrži *k. Ime „Milika“ ništa ne dokazuje, ono je izvedeno na sasvim drugojačiji način. Oblike „Miličin“, „učiteljičin“ pre bih objasnio analogijom sa ženskim imenima i drugim imenicama na -ka, koje iako to pravopisom u nekim slučajima nije poželjno, u jeziku ipak podležu svima regularnim palatalizacijama: od imena, na primer, „Radenka“, dativ glasi „Radenci“ a prisvojni pridev „Radenčin“, u dijalektima, što su nam jasne promene. Analogijom s njima, i imenice tipa „Milica“, koje već imaju dativ tipa „Milici“, i prisvojni pridev bi mogle graditi kao imena i druge imenice na -ka, dakle „Miličin“.
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #51 у: 16.28 ч. 13.11.2008. »

Баш си ти то лепо разложио. Немој ми рећи, сад не могу проверавати, радим нешто друго, да је Раденци исправно? Што ће рећи и Грозданка је Грозданци у дативу? Аууу!
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #52 у: 16.38 ч. 13.11.2008. »

Ne, naravno. Smiley Pravopis kaže isključivo Radenki, Grozdanki; sva lična imena su izuzeci od sibilarizacije. Međutim, imamo vladici, majci, d(j)evojci prema vladika, majka, d(j)evojka, dakle ta promena se, naravno, i kod imena događa u jeziku, i u dijalektima je česta, iako je pravopis ne dopušta.

Tako Pravopis veli i za prisvojne prideve, čak i strože, jedino kod ovih triju primera, čini mi se (vladičin, majčin i d(j)evojčin) može da prođe palatalizacija, kod drugih imenica jok.

No, to su posledice kasnijeg razvoja jezika, ranije su palatalizacija i sibilarizacija bile znatno zastupljenije, otuda možda prilagodba imenica na -ca onima na -ka, ako je zaista o analogiji reč.
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #53 у: 18.55 ч. 13.11.2008. »

iako to pravopisom u nekim slučajima nije poželjno, u jeziku ipak podležu svima regularnim palatalizacijama:

Не читам пажљиво те сам се била запрепастила у спознаји да је то још једна од ствари које сам само мислила да знам. Лакнуло ми!
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #54 у: 19.22 ч. 13.11.2008. »

Izvini ako sam te prepao, znam kakav je taj osećaj. Smiley
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #55 у: 14.12 ч. 14.11.2008. »

Izgleda da su upravo ovom misterioznom trećom palatalizacijom od kneg, otak, viteg, sunke ... postali knez, otac, vitez, sunce.

Не. Номинатив отьць није никако могао настати од *otьkъ (што је регуларни претпостављени облик), јер се трећа палатализација није могла вршити ако је иза велара тврди полугласник. Облик отьць добили смо аналогијом према падежима у којима је било услова за трећу палатализацију (то су, рецимо, генитив и датив: otьca, otьcu). Дакле, c из Гсг. otьca је продрло у номинатив, па се тек онда у отьць почео писати меки полугласник на крају (јер иза меког ц није могао стајати тврди). То важи и за кнез и витез: номинативи нису добијени никаквом палатализацијом, већ аналогијом. Исто, ни сунце није постало од *sunke, него од *sulnьko (да је иза k било e, k би у првој палатализацији прешло у č). Е се, опет, појавило метафонијом иза меког c.

Onda i pridevi izvedeni od ovih imenica podležu prvoj palatalizaciji jerbo imaju velar u korenu, od vitez — viteški, od zec — zečji (pošto tu imamo starije g i k, koji se ispred poluglasa prednjeg reda, kako je stariji oblik tipa „vitezьski“, menjaju u ž i č, jasno, dok je š u „viteški“ dobijeno od ž jednačenjem po zvučnosti).

Управо није тако. Старији облик *vitęgьskъjь даје *vitęžьskъjь, а *vitezьski никако није могло постојати јер се g тек у трећој палатализацији мењало у (d)z.

Međutim, imenice „Milica“, „Slavica“, „učiteljica“ možda ipak ne ulaze u ovu priču. Sve su izvedene s pomoću sufiksa -ica, a sumnjivo mi je to kako on izvorno sadrži *k. Ime „Milika“ ništa ne dokazuje, ono je izvedeno na sasvim drugojačiji način. Oblike „Miličin“, „učiteljičin“ pre bih objasnio analogijom sa ženskim imenima i drugim imenicama na -ka, koje iako to pravopisom u nekim slučajima nije poželjno, u jeziku ipak podležu svima regularnim palatalizacijama: od imena, na primer, „Radenka“, dativ glasi „Radenci“ a prisvojni pridev „Radenčin“, u dijalektima, što su nam jasne promene. Analogijom s njima, i imenice tipa „Milica“, koje već imaju dativ tipa „Milici“, i prisvojni pridev bi mogle graditi kao imena i druge imenice na -ka, dakle „Miličin“.

Нема сумње да је суфикс -ица настао трећом палатализацијом од *-ika. Ако ни код ког другог слависте, то пише код чувеног Бошковића у Упоредној граматици словенских језика. Не верујем да ико у данашњој палеославистици име Милица тумачи друкчије него као континуант од *Milika.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #56 у: 15.16 ч. 14.11.2008. »

Управо није тако. Старији облик *vitęgьskъjь даје *vitęžьskъjь, а *vitezьski никако није могло постојати јер се g тек у трећој палатализацији мењало у (d)z.

Jasno mi je da je *vitezьski veoma „stilizovano“ beleženje, naravno, ali samo prenosim Stevanovićev oblik koji je citirao Bojan, da ne bih ulazio suviše u detalje.

Нема сумње да је суфикс -ица настао трећом палатализацијом од *-ika. Ако ни код ког другог слависте, то пише код чувеног Бошковића у Упоредној граматици словенских језика. Не верујем да ико у данашњој палеославистици име Милица тумачи друкчије него као континуант од *Milika.

Uh, to mi je promaklo, a da budem iskren nije mi bilo ni u malom mozgu. Sad U svakom slučaju, zgodno je što si nam rasvetlio tu dvoumicu.

То важи и за кнез и витез: номинативи нису добијени никаквом палатализацијом, већ аналогијом.

Hm, ipak mi treća palatalizacija sasvim lepo leže u *kuningas i *vitingas. Tako stoji, i to baš ovi primeri, i kod M. Mihaljevića u „Slavenskoj poredbenoj gramatici 1“ (Zgb, 2002.).
Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #57 у: 00.12 ч. 07.02.2009. »

Mi u Srpskoj imamo i četvrtu s-PALA-talizaciju, h u k: Odok, rekok, pođok, uđok ... ;-)
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #58 у: 04.13 ч. 07.02.2009. »

Mi u Srpskoj imamo i četvrtu s-PALA-talizaciju, h u k: Odok, rekok, pođok, uđok ... ;-)

Ne, to je najprostije zamenjivanje H sa K u pitanju, njemu glasovno sličnom fonemom nakon što se H izgubilo iz naših dijalekata, usled procesa veoma rasprostranjenog u štokavskim dijalektima, a verovatno pod turskim uticajem. U 1. l. jd. aorista, najčešće se zamenjuje upravo sa K: dođok, viđek, odok, nađok i sl.
Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #59 у: 10.06 ч. 07.02.2009. »

Ma ja to samo onako, figurativno, radi ovo "s Pala"...  Wink
Pozdrav
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4] 5  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!