Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.09 ч. 13.05.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 3 4 [5]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Glasovne promene u reči viteški  (Прочитано 52157 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #60 у: 00.55 ч. 06.05.2009. »

Joe, hajde, molim te, ponovo da pređemo ovo, možeš li? Opet čituckam ovu temu, i ipak se i dalje ne bih mogao složiti s tvojim pojašnjenjem sa analogijom, već upravo mislim da je reč o trećoj palatalizaciji u svima ovima primerima.

Не. Номинатив отьць није никако могао настати од *otьkъ (што је регуларни претпостављени облик), јер се трећа палатализација није могла вршити ако је иза велара тврди полугласник. То важи и за кнез и витез: номинативи нису добијени никаквом палатализацијом, већ аналогијом.

Kako to se treća palatalizacija nije mogla vršiti ako je iza velara zadnji poluglasnik? To jeste bilo tradicionalno mišljenje, ali već dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka pojavljuju se teorije slavista koji se ne slažu s time, dopuštajući ma koji zadnji samoglasnik iza velara. Kasnije je utvrđeno da se samoglasnik iza velara u trećoj palatalizaciji prosto svodi na rano praslovensko *a, kao što se i onaj ispred njega prosto svodi na rano praslovensko *i, iza koga je mogao slediti nazal. A to rano *a je potom dalo i zadnji poluglasnik u klasičnom praslovenskome, ali to za treću palatalizaciju više nije bitno. (Jer, treća palatalizacija je jedna od najstarijih praslovenskih promena — ona je zasigurno starija od druge palatalizacije, a neki slavisti veruju i da je najstarija od ove tri promene velara; i pogodila je ranu praslovensku fazu. Tada još uvek nema poluglasnika u njezinu samoglasničkom sustavu.)

Onda, od ranog praslovenskog *atikas nastalo je upravo kasnije *otьkъ zaobljivanjem *a u klasično praslovensko *o, otpadanjem završnoga *s i promenom *i u *ь i krajnjeg *a u *ъ, ali to je, upravo, sasvim pogodna okolina za treću palatalizaciju — velar iza prednjeg samoglasnika koji se svodi na *i, i ispred zadnjeg samoglasnika koji se svodi na *a, prvo je omekšao do *k’, a kasnije se sibilarizovao do *c. Zadnji pak poluglasnik iza *c promenjen je docnije u prednji zbog mekoće toga suglasnika. I voilà — dobijamo stsl. otьcь, od ranoga praslovenskoga *atikas; i to *k u *c trećom palatalizacijom.

Pa isto važi i za *knęzь i *vitęzь. Ovo su pozajmljenice iz germanskoga, *kuningas i *vitingas. I opet, rano praslovensko *vitingas daje klasično *vitęzь nazalizacijom *inC u *ęC, i trećom palatalizacijom *g u *(d)z, za koju je i to pogodno okruženje, jer ispred velara su *i i nazal, a iza njega *a. (Dakako, prelazna je osnova *vitęg-, od koje je pridev čije si poreklo sasvim jasno rasvetlio.) Isto tako i *kuningas daje *knęzь, i *peningas daje *pěnęzь.

Sve ovo nisam pisao iz glave, nego zaista konsultujući literaturu. Već sam pomenuo jednu uporednu gramatiku koja postanak *(d)z u *knęzь i *vitęzь tumači trećom palatalizacijom, a ne analogijom. Na isti način tumači i postanak *c u *otьcь. I Duja je u ovoj poruci ponudio jedan sasvim zgodan člančić.

Da stvar bude lepša, ti sâm kažeš u jednoj od poruka iznad kako je psl. *vitęzь moralo nastati od *vitęgъ trećom palatalizacijom, a onda pak to nešto kasnije odričeš i ističeš analogiju. Smiley

Дакле, то прасл. *vitędzь морало је трећом палатализацијом настати од *vitęgъ, а та је именица  у време након прве палатализације у вокативу сигурно гласила *vitęže, док јој се придев, ако није касније настао по аналогији, сигурно морао градити овако: *vitęg- + -ьskъjь > *vitęžьskъjь (претпостављам да се и у старим споменицима може наћи витѧжьскыи или нешто слично). Добро, назал је прешао у е, редуковано и испред ј је дало -ски (са дугим и), а даље је лако: витежски > витешски > витешки.
« Задњи пут промењено: 14.49 ч. 07.05.2009. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #61 у: 01.04 ч. 10.05.2009. »

Dobro, teorija ima nekoliko, i nijednu ne možemo apsolutno pretpostaviti svima drugima, ali možemo istaknuti neku koja je verovatnija. Onaj člančić što ga Duja pronađe lepo razmatra sve dosadašnje teorije, ali procenjuje i njihovu verovatnoću, te nakraju daje i svoj sud i o ovima našim primerima:

„Za riječi kao što je otьcь može se sa sigurnošću tvrditi da su u svim oblicima osim u vokativu jednine pravilno zahvaćene trećom palatalizacijom. U vokativu jednine nastavak -e prouzročio je prvu palatalizaciju.“

I, nešto niže:

„— *vitę3ь (od germanskoga *wīkingaz preko *wītingas): pretrpjela je pravilno treću palatalizaciju. Vjerojatno su je rano preuzeli zapadni Slaveni te je ubrzo proširili na ostale.“
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #62 у: 13.22 ч. 10.05.2009. »

Нисам неко време био при компјутеру, па сад тек одговарам.

Вероватно сам ономад превише самоуверено наступио, будући да сам се од историјске литературе ослањао само на Белића и Бошковића, мада су и савремена унверзитетска предавања Милана Стакића што се овога тиче прилично недвосмислена. Морам признати, увођење прелазног вокала *а у процес редукције старог прасл. *о (*о → *а → *ъ) баца ново светло на проблем треће палатализације. Сигурно се не смем усудити да доводим у питање мишљење оноликих слависта, али не постоји, ваљда ћеш се сложити, ниједан доказ који обара да је номинатив речи са суфиксом -ьcь настао аналогијом (а није мали број научника који тако мисле). И једно и друго су хипотезе и није пресудно за њихову истинитост јесу ли старије или млађе.

Онај *vitędzь ми је, без сумње, пропуст. Концентрисао сам се био на порекло те африкате, нисам обраћао пажњу на падеж (моја тврдња је важила за неки коси падеж).
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #63 у: 13.33 ч. 10.05.2009. »

Ali, zašto smatraš da se refleks treće palatalizacije pojavio u nekom kosom padežu, pa se analogijom premestio u nominativ? I u nominativu postoji sasvim pogodno okruženje za treću palatalizaciju.

Svakako su svi padežni oblici morali međusobno uticati jedni na druge, ali sâm glasovni zakon kojim su novije teorije definisale treću palatalizaciju, i koji je uspeo razrešiti mnoge ranije nedoumice, sasvim pravilno pogađa i nominativ svih ovih imenica.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #64 у: 14.48 ч. 10.05.2009. »

Ја сам традиционалиста. Цео свет придевске заменице третира као придеве/детерминативе, али су Белић и Стевановић рекли да су то заменице и док наша званична наука то не оповргне (мислим на неку одлуку Одбора или на нормативну граматику која се годинама планира у Институту), ја слушам њих. Smiley Тако је и са палатализацијом. Док се наши историчари језика не договоре око става, за мене је Белићева старија. Баш ми је логично да се велари не мењају испред вокала задњег реда (*o, *u, *y) и да је трећа палатализација најмлађа (сумњива су ми нова објашњења за вокатив на -че...).
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #65 у: 14.59 ч. 10.05.2009. »

Hm, pa dobro. Cheesy Ja smatram da su novije teorije mnogo bolje rasvetlile stvar. Mislim da je Belić dosta zastareo, upravo na ovom polju. U istoriji jezika, pa čak i u dijalektologiji, ja ne bih slušao Belića sve dok ne bih bio siguran da ne postoji nijedno drugo mišljenje.

Баш ми је логично да се велари не мењају испред вокала задњег реда (*o, *u, *y) и да је трећа палатализација најмлађа (сумњива су ми нова објашњења за вокатив на -че...).

Sasvim je logično da se velari ne menjaju ispred vokala zadnjeg reda, ali u trećoj palatalizaciji vokali zadnjeg reda i ne utiču na velare, već vokal prednjeg reda koji se nalazi ispred velara. Treća palatalizacija je progresivna promena.

Uzmemo li da je treća palatalizacija najmlađa, to sa sobom nosi gomilu spornih primera, izuzetaka među pozajmljenicama, abnormalnosti u tipologiji glasovnih promena itd., što sve ne možemo objasniti, pa se mašamo za analogijom, proglašavamo izuzetke itd. Nove su teorije, naročito ova H. Lanta, svele analogiju, izuzetke i sporne primere na minimum. Zato ja i smatram da su konačno uspele valjano definisati treću palatalizaciju, koja je doskora važila za nešto nedefinisano i abnormalno o čemu se više ne zna nego što se išta zna.
« Задњи пут промењено: 15.01 ч. 10.05.2009. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Joksy
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 4


« Одговор #66 у: 18.37 ч. 02.06.2009. »

Pa ja mislim da je ovako. . .
vitez-vitezki
onda Z prelazi u svoj bezvucni parnjak a to je S (JEDNACENJE SUGLASNIKA PO ZVUCNOSTI)
vitezki-viteski
zatim,S JEDNACENJEM SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE prelazi S u Š
I NA KRAJU NASTAJE VITEŠKI. . .  Grin

Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #67 у: 18.44 ч. 02.06.2009. »

Ако се изврши једначење по звучности, на томе се прича завршава: витески. Нема основа за једначење по месту творбе, већ је једина даља очекивана и могућа промена упрошћење сугласничке групе сс (витесски) стапањем у један глас с. Облик витешки има много дубље и замршеније корене, а није чак ни разјашњено до краја како је настао — отуда и оволико писаније на овој теми.
Сачувана
Joksy
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 4


« Одговор #68 у: 19.10 ч. 02.06.2009. »

Mozda me nisi razumeo. . . ali posle izvrsenja jednacenja suglasnika po zvucnosti bude -viteski,zatim se to S preko jednacenja suglasnika po mestu tvorbe pretvara u Š (S u Š). . . pa to je moguce koliko ja znam. . . i onda bude -viteški. . .
Сачувана
Joksy
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 4


« Одговор #69 у: 19.10 ч. 02.06.2009. »

Mozda nisam u pravu. . . ali mi je ovako logicnije:)
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #70 у: 19.24 ч. 02.06.2009. »

Čuješ, nema pogodnih uslova za jednačenje po mestu tvorbe. Smiley S prelazi u Š ispred prednjonepčanih suglasnika, i to je jednačenje po mestu tvorbe, a ovde nema prednjonepčanog suglasnika iza tvoga S.

Oblik „viteški“ nastao je jednačenjem po zvučnosti u Š palatalizacijom nastalog Ž od ranijeg G iz stare osnove viteg-, kako nam je Džo odavno objasnio:

Дакле, то прасл. *vitędzь морало је трећом палатализацијом настати од *vitęgъ, а та је именица  у време након прве палатализације у вокативу сигурно гласила *vitęže, док јој се придев, ако није касније настао по аналогији, сигурно морао градити овако: *vitęg- + -ьskъjь > *vitęžьskъjь (претпостављам да се и у старим споменицима може наћи витѧжьскыи или нешто слично). Добро, назал је прешао у е, редуковано и испред ј је дало -ски (са дугим и), а даље је лако: витежски > витешски > витешки.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 3 4 [5]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!