Pedja
администратор
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960
|
 |
« Одговор #120 у: 10.21 ч. 19.01.2007. » |
|
Ne znam šta da vam kažem. Taj raspored nikada nije zaživeo kod nas, verovatno zato što je težak za čitanje. No, s obzirom da je jednoznačan, moglibi smo da ga podržimo tako što bi smo na forum ubacili kod koji bi ga automatski prikazivao kao srpsku latinicu, tj cy bi prikazivao kao ć.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #121 у: 10.27 ч. 19.01.2007. » |
|
Pa svakako jeste tezxak onome ko ga nikad nije video, prirodno. Medyutim, mislim da se cxovek brzo navikne. A ni za kucanye nije mnogo zapetlyan.
U svakom slucxaju, treba na ovaj ili onaj nacxin uzeti u obzir cxinyenicu da je doticxni raspored preporucxen u vazxecyem Pravopisu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960
|
|
« Одговор #122 у: 10.30 ч. 19.01.2007. » |
|
Ma sumnjam da je lako navići se. Ja evo već dvadeset godina ne mogu da se naviknem da ljudi umesto š pišu sh i slično iako je to mnogo lakše prihvatiti. Kada vidim ovo sa x i y bukvalno moram da zastanem, raščlanim reč na pojedina slova i tek je tako pročitam  Al' kažem, može se namestiti da forum to automatski zamenjuje našim slovima. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #123 у: 10.32 ч. 19.01.2007. » |
|
OK, vraćamo se normalnoj latinici  Peđa, taj kod ne bi bio dobro rešenje: kako bi program mogao razlikovati "cyumez" od "cyber" i u prvoj reči staviti "ć" a drugu ne pretvoriti u "ćber"? Isto i za "dyubre = đubre", ali "dying" nije "đing" - ali opet i MOŽE biti ako govorimo o "Ji Đingu" |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.36 ч. 19.01.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #124 у: 10.36 ч. 19.01.2007. » |
|
Ne znam šta da vam kažem. Taj raspored nikada nije zaživeo kod nas, verovatno zato što je težak za čitanje. No, s obzirom da je jednoznačan, moglibi smo da ga podržimo tako što bi smo na forum ubacili kod koji bi ga automatski prikazivao kao srpsku latinicu, tj cy bi prikazivao kao ć.
Cxovek se navikne, ja sam prvi put video ovo pre oko sat vremena. Naravno da josx uvek imam potesxkocya, ali vecy pocxinyem da "hvatam". Ne svidya mi se basx ta ideja da automatski prikazuje ć umesto cy. Poenta je da se lyudi polako naviknu na cxitanje takve latinice. U jednoj temi u podforumu u kome se raspravlya o prevodyenyu, pominye se boja cyan. Ako ugradite automatiku, bicye ćan. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.39 ч. 19.01.2007. од З. В. »
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #125 у: 10.54 ч. 19.01.2007. » |
|
Eh da, još niko nije dao neku procenu zastupljenosti "ravnopravnih" pisama u svojoj samoposluzi. Ono što mene zanima je mišljenje o tome da li je i koliko je to bitno za ravnopravnost pisama. Da li je važnije šta piše u Ustavu?
Ravnopravnost pisama ne znači da se pisma moraju koristiti 50%-50%. Prvo: ravnopravnost nije zagarantovana Ustavom (ma kakav on bio) Dok je bila, podrazumevala je da SLUŽBENA upotreba MOŽE biti latinična ili ćirilična. Ne da MORA, niti da se određuje procenat zastupljenosti. Drugo: da li će neko svoj proizvod da upakuje u ambalažu na kojoj je natpis latiničnim ili ćiriličnim pismom niko ne može i ne treba da sugeriše, a kamoli naređuje. To je glupost. Šta bi bio kraj takvim odredbama? Treće: po sadašnjem stanju stvari, Zakon je taj koji određuje položaj pisama. Pretpostavljam da je stari još uvek važeći, jer novi još nije usvojen (ni predložen), te da je upotreba latinice dozvoljena ravnopravno. Do sada je to pravilo važilo svuda, posebno u Vojvodini, ne vidim zašto nekome to smeta. Četvrto: boriti se za učestaliju upotrebu ćirilice (mada ne znam šta bi bila učestalija, svi formulari su na ćirilici, svi obrasci, uplatnice...) može se na jedan jednostavan način - pišite ćirilicu, učite svoju decu ćiriličnom pismu i sve će biti u redu. Kukanje i svaljivanje krivice na "tamo neke" je jalova rabota. Ja se potpuno slažem sa stavom da zakoni tu ne pomažu. Potpuno mi je jasno da se ravnopravnost propisana nekim pravnim aktom ne odnosi na procente nekakve. Ja čak dodajem da je, po meni, zaista nebitno šta piše u Ustavu. Ja samo pitam, zanima me, koliko ljudi misli da je i koliko je bitno to što se pisma možda koriste potpuno neravnopravno. Mislim da je najbolje rešenje za eventualnu ugroženost jednog od pisama to koje si upravo dala. Pišite tim pismom, učite decu da koriste to pismo. Iskreno, ne verujem da će to mnogo da pomogne, ali ja definitivno nisam video nikakav bolji predlog od toga. Nego, ne shvatam kako je to pravilo u Vojvodini važilo "posebno".  To me baš zanima. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.58 ч. 19.01.2007. од З. В. »
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #126 у: 11.09 ч. 19.01.2007. » |
|
Paradoksalno, Mrkalj, Vuk i Daničić upravo su i otvorili put dvoazbučnosti, pošto se reformisana ćirilica već u njihovo vreme vrlo lako dala presloviti na latinicu. Ruska, beloruska, ukrajinska ćirilica, u kojima još postoje sva ili skoro sva slova izbačena iz naše, naprosto nemaju alternativu (transkripciona latinica zbilja se ne uzima u obzir), te sve i da neki Rus poliglota zna pet latiničnih jezika, opet će za pisanje na maternjem morati da se drži ćirilice.
Dakle, mislim (možda ću izreći jeres) da je kod nas u praksi srazmerno daleko teže održati ćirilicu nego u drugim ćiriličnim državama/narodima, upravo zbog reforme koja je dovela do potpune korespondencije s latinicom. A suština i jeste u tome koje pismo ko pojedinačno koristi. Ako neko dete uči engleski, pa uz to kasnije možda i francuski, ili nemački, veoma će biti sklono da piše i srpski latinicom, iz dva razloga:
1. (bitniji) jer MOŽE (gde "može" ne znači "sme" nego "u stanju je");
2. (manje bitan, ali ne i nebitan) jer je tako LAKŠE, kad već mnogo toga piše latinicom.
S tog aspekta, dakle, branitelji ćirilice morali bi u Mrkaljevim, Vukovim i Daničićevim dostignućima uočiti i dobru dozu medveđe usluge.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.16 ч. 19.01.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #127 у: 11.34 ч. 19.01.2007. » |
|
Paradoksalno, Mrkalj, Vuk i Daničić upravo su i otvorili put dvoazbučnosti, pošto se reformisana ćirilica već u njihovo vreme vrlo lako dala presloviti na latinicu. Ruska, beloruska, ukrajinska ćirilica, u kojima još postoje sva ili skoro sva slova izbačena iz naše, naprosto nemaju alternativu (transkripciona latinica zbilja se ne uzima u obzir), te sve i da neki Rus poliglota zna pet latiničnih jezika, opet će za pisanje na maternjem morati da se drži ćirilice.
Dakle, mislim (možda ću izreći jeres) da je kod nas u praksi srazmerno daleko teže održati ćirilicu nego u drugim ćiriličnim državama/narodima, upravo zbog reforme koja je dovela do potpune korespondencije s latinicom. A suština i jeste u tome koje pismo ko pojedinačno koristi. Ako neko dete uči engleski, pa uz to kasnije možda i francuski, ili nemački, veoma će biti sklono da piše i srpski latinicom, iz dva razloga:
1. (bitniji) jer MOŽE (gde "može" ne znači "sme" nego "u stanju je");
2. (manje bitan, ali ne i nebitan) jer je tako LAKŠE, kad već mnogo toga piše latinicom.
S tog aspekta, dakle, branitelji ćirilice morali bi u Mrkaljevim, Vukovim i Daničićevim dostignućima uočiti i dobru dozu medveđe usluge.
Одлично запажање. Биће да је тако! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #128 у: 11.43 ч. 19.01.2007. » |
|
Е, оно што мене сада интересује јесте ово: да ли и колико МАКЕДОНЦИ пишу свој језик латиницом? И њима би то било веома лако - ставити акут на латинично k и g уопште није тешко, а остала слова нису проблематична.
По интернет-четовима то раде без проблема, али у свакодневној пракси? Вероватно не толико колико ми.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miloš Stanić
|
|
« Одговор #129 у: 12.11 ч. 19.01.2007. » |
|
Makedonci pišu svoj jezik isključivo makedonskom ćirilicom u svakodnevnom životu. Makedonski i nema alternativno latinično pismo. Niko nikada nije ni ponudio standardizovanu transkripciju makedonske ćirilice na latinicu. Osim slova koje je Farenhajt nabrojao postoji slovo koje se u makedonskoj ćirilici piše kao latinično "s", izgovara se kao "dz" (ne "dž").
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.14 ч. 19.01.2007. од Miloš Stanić »
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #130 у: 12.25 ч. 19.01.2007. » |
|
Е, да, извињавам се на пропусту. Мислим да су Црногорци понудили знак "з" за то слово у контроверзној 33-словној латиничној верзији свога писма.
Дакле, како/зашто Македонци немају проблем да се "преслове" на латиницу кад морају, рецимо на четовима који не подржавају ништа осим латинице, а у свакодневном животу им то не пада на памет? Да ли бугарски утицај ту игра неку улогу?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #131 у: 12.30 ч. 19.01.2007. » |
|
Склонији сам прихватању ошишане латинице (у крајњој нужди) него оне са словима x и y.
Латиница модификована словима x и y јесте једнозначна и, лично, прилично лако је читам.
С друге стране, ошишана је већ дуго у употреби иако није једнозначна, а могући неспоразуми се решавају из контекста или уз неколико додатних објашњења.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.32 ч. 19.01.2007. од Дарко Новаковић »
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #132 у: 12.44 ч. 19.01.2007. » |
|
Посреди је ипак само навика. Поред већ речених предности, за абецедно уређење текста сложеног иксипсилатиницом довољно је кликнути дугме и завалити се у столицу а то је у ошишаној латиници немогуће. Такође, и ИЗУЗЕТНО битно: аутор достави текст исписан ошишаном латиницом, и шта онда сирома' уредник да ради? Да иде буквално од речи до речи пешке и умеће исправна слова. У иксипсилатиници беспрекорно функционише аутоматски Search&Replace (уколико је текст једнојезичан, наравно). И у ситуацији кад додатна објашњења није могуће дати, опет се људи довијају са "sh", "ch", "ss", "cc", "cj", "sj" и сл. Тако се заправо и ошишана додатно компликује насумичним диграфима. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.48 ч. 19.01.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #133 у: 13.02 ч. 19.01.2007. » |
|
Да ли је могуће да има озбиљних аутора који достављају текст на српском језику исписан ошишаном латиницом?  А ако већ постоји потреба за довијањем боље је користити нешто што је општеприхваћено (ошишана латиница) или, ако идемо до краја, уложити напор за усвајање нечега што је већ негде прописано - као што је иксипсилонлатиница. Као што смо негде дискутовали, бар на овом форуму, ошишана латиница је допуштена као нужно зло у појединим случајевима када корисник на рачунару нема инсталирану нашу тастатуру. За корисника који има могућности да инсталира нашу тастатуру нема преке потребе да користи ошишану или било коју другу латиницу као замену. Верујем да је у том случају у питању чиста лењост. |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #134 у: 13.19 ч. 19.01.2007. » |
|
Tekst uopšte ne mora biti ozbiljan (gde je implicirano da mora?). Reči "urednik" i "autor" imaju najšire moguće značenje: ljudi mogu pisati priloge za vebsajtove. Mogu se zateći negde bez svog kompjutera i stoga biti prinuđeni da odu u net-kafe gde i ne moraju zateći srpsku tastaturu.
A može i uredništvo ovog sajta rešiti da, radi podrške srpskoj jezičkoj kulturi i sve široj upotrebi srpskih kodnih strana, preuredi ošišane tekstove u regularne. I verujem da se to ne radi UPRAVO zbog toga što je taj posao neizostavno pešački i ručni.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Гласање
