Ја кажем:
Оли овде. Никако не "крај телефона" јер то ужасно вештачки звучи. Међутим, пошто схватам шта питаш: још седамдесетих је Клајн указивао (конкретно ја имам његову књигу
Разговори о језику из тих година), а ево и у СЈП из деведесетих, новија издања из задњих (
) неколико година, на то да израз "на телефону" нема потребе протеривати, и замењивати изразом "поред телефона". Такве изразе (калкове) треба да има сваки језик и они представљају лексичко богаћење. Наводи и имена неких "језичких чистунаца" који су некад инсистирали на протеривању израза који су данас сасвим уобичајени. У том делу из седамдесетих коментарише да нико неће помислити како смо ми физички на телефону, такође даје пример сасвим обичног питања
Колико је беба стара? Знамо да нико не мисли како је беба збиља стара...
Цела ова проблематика је нешто о чему смо писали много пута. Често наставници српског инсистирају на нечему као мазге, а да при том не дотакну литературу да провере своје тврдње, јер они забога све то одавно знају
. Одатле многи добри ђаци научише погрешно. Али, да не свалимо све на наставнике, претпоставимо да наставник зна шта прича: пола разреда га не слуша, то је већ педесет посто оних који неће научити; пола од оних који слушају можда су глупи... и тако претпостављајући, можемо доћи до веома ниског процента оних који су од доброг наставника научили оно чему их је учио, а да не причамо какав је случај с лошим наставником. Додуше, ту се спасила она половина која није слушала
.
Обрни окрени, човек се мора преиспитивати целог живота.