Stoundar
староседелац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
 |
« Одговор #15 у: 15.52 ч. 08.01.2009. » |
|
Osim ako zaista ne postoje neke razlike između rečnika, vokabulara i tezaurusa, al to sad ne mogu da gledam, jer nemam ovde rečnike. Možda nas neko prosvetli i pre nego što ja stignem do kuće...  Iz jedne od reklama: Novo, dopunjeno i poboljšano izdanje Rečnika sinonima Pavla Ćosića i saradnika, prvog ovakvog dela urađenog u modernoj formi tezaurusa, uobičajenoj u anglosaksonskoj leksikografiji.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #16 у: 16.35 ч. 08.01.2009. » |
|
Daaa, ali u čemu se konkretno razlikuje tezaurus od rečnika?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #17 у: 19.05 ч. 08.01.2009. » |
|
Па, конкретно, у лингвистичком смислу има једино значење: богатство речника, језичко благо, на енглеском „treasury of words“ тј. „Wortschatz“ на немачком.
А тврдња да српском језику фали тезаур нимало не стоји, по мом мишљењу, а усуђујем се да кажем да имамо један од најбогатијих речника. Међутим, како се све мање читају књиге, а код нас је усвајање туђица као добар дан, и уз поделу свег речничког богатства на „српске“ и „хрватске“ речи — просечан говорник барата са око 150 глагола, неколико придева (најупотребљаванији је „ужасно“) и смешан број именица, није ни чудо да неко завапи како нам недостају речи да се прецизно изразимо. На првом месту: Интернет је погубан за језик, али и недовољно заинтересованости за озбиљну књижевност, све лошији преводи, преовладавајући улични жаргон у изражавању — све ово утиче да се речник појединца сведе на најосновније споразумевање, без жеље за лепим изражавањем. Да питамо клинце да ли су чули за калиграфију и да ли знају да је то некад био школски предмет? Сви знамо одговор.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #18 у: 19.14 ч. 08.01.2009. » |
|
Nije tezaur jezičko blago, već jedna vrsta rečnika.
Dok se obično u rečniku alfabetnim redom definišu reči jednoga jezika, bilo da je to deskriptivni (kao Vukov „Srpski rječnik“, ili savremeni „Rečnik srpskohrvatskoga književnog i narodnog jezika“ SANU) ili normativni rečnik (kao pravopisni rečnik, ili šestotomni „Rečnik srpskohrvatskoga jezika“ Matice srpske i njegovo jednotomno izdanje, „Rečnik srpskoga jezika“), ili rečnik jednoga dijalekta (kao „Rečnik bačkih Bunjevaca“, ili „Rečnik sprskih govora Vojvodine“, ili rečnici žargona), ili samo jedne struke (kao „Srpskohrvatska leksika ribarstva“ i drugi terminološki priručnici), ili jednoga istorijskog perioda ili trenda nekog jezika (kao Daničićev „Rječnik iz književnih starina srpskih“, ili crkvenoslovenski rečnici, ili današnji rečnici anglicizama poput Prćićevog et al. „Du ju spik anglosrpski“ i rečnici stranih reči koje ulaze u naš jezik kao Klaićev „Rječnik stranih riječi“ ili Vujaklijin „Leksikon stranih reči i izraza“ ili novi Klajn—Šipkin „Veliki rečnik stranih reči i izraza“ i sl., ili rečnici turcizama), ili drugi stručniji, čestotni ili obratni rečnici itd.; tezaur (od latinskog thesaurus), kao što je ovaj Pavla Ćosića, jeste takva vrsta rečnika koji izlistava sinonime i antonime rečî, te je na taj način od koristi onima koji se njime služe.
Inače, osim ovoga novog Ćosićevog, imali smo i Lalevićev rečnik sinonima, „Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskog jezika“.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #19 у: 19.27 ч. 08.01.2009. » |
|
Аха, ево у РМС (каже се да је грецизам, а не латинизам): тезаурус, ...; фиг. језичко благо, језички зборник, лексикон, енциклопедија.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #20 у: 19.34 ч. 08.01.2009. » |
|
Dakle, recnik daje definicije reci, tezaurus sinonime i antonime. Hvala, Djordje!
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Перла
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Бисерка Сурла
Поруке: 9
|
|
« Одговор #21 у: 13.35 ч. 13.01.2009. » |
|
Додала бих тој дефиницији само још то да су синоними и антоними груписани у тезауру у појмове. Ослањам се овде на Рожеа, који је аутор идеје тезаура у енглеском језику (ако се не варам). Сврха тезаура је да помогне кориснику да изабере најприкладнију реч, да се изрази на најподеснији начин. Не нуди никакве дефиниције јер за то постоји речник. Сходно томе, корисник може у тезауру да изабере реч коју сматра да најбоље паше у реченици, а ако хоће да провери да ли је туђица или не или да ли то баш оно што му/јој треба, да се ослони на одговарајући речник. У Рожеовом тезауру се наводе не само енглеске речи, него и француске, немачке, италијанске, итд. ако се користе у енглеском и ако су значењем сродне главном појму. Много је добар тај Роже.  Било би згодно имати сличног на српском и да се у школи деца уче како да користе речнике. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Перла
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Бисерка Сурла
Поруке: 9
|
|
« Одговор #22 у: 13.52 ч. 13.01.2009. » |
|
Управо зато што сматрам да је српски језик богат, волела бих да могу да нађем књигу која ће на исти или сличан начин као Роже да прикупи то благо на једном месту. Кад год се латим српско-српског речника, нуде ми се дефиниције, али не све сличне речи и оно што Енглези зову cross-referencing. Више варијатни добијем у двојезичном речнику. То, међутим, не помаже онима који не баратају страним језиком/језицима довољно добро да могу на тај начин да се снађу.
Још понешто о туђицама - лично не мислим да су увек лоша ствар, јер и то су речи које користе људи. Мене више брине будућност ћирилице него да ли речник обогаћујемо новим, па и страним изразима.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #23 у: 14.50 ч. 13.01.2009. » |
|
Који Роже, Перло? Покушавам да докучим на кога мислиш, али ми не успева...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Перла
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Бисерка Сурла
Поруке: 9
|
|
« Одговор #24 у: 08.08 ч. 15.01.2009. » |
|
Роже, тј Peter Mark Roget, лекар и лексикограф, по оцу Швајцарац, иначе Британац, рођен у Лондону. Живео је од 1779. до 1869. Данас је најпознатији по тезауру, односно лексикону енглеских речи и израза. Може да се нађе на енглеском Гутенбергу, на Википедији, и можда још негде.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
