Срpска слава није без разлога остала укорењена у српском духовном животу и после покрштавања. Она је, наиме, била и остала најважнији стуб друштва. Хришћанство јој је променило само назив и унеколико обреде али је у суштини слава иста као хиљадама година.
Слава потиче из култа мртвих, једног од најјачих прасловенских култова. Наиме, стари Словени су веома држали до породице и односа према прецима. Слава је тада (а и данас) управо одржавала везу са прецима и пореклом. Слављењем, породице су преносиле културно наслеђе са покољења на покољење и чувале свест о сопственом пореклу а оно се протезало уназад кроз претке све до бога, од кога се то порекло и води.
Стари Словени су у ствари своје богове сматрали својим прецима и тако су се према њима и односили.
Баш лепо објашњено,Пеђа.. И остали дискутан ти су занилљиве ствари исписали..
У народу се још негују (поред крсне славе) и заветни дани односно заветине..празници целог села или насеља.. Што је опет повезано са прецима ,а пре свега , са знаљем који су им ти преци пренели..Анализа христијанизованих обичаја и календара старије српске вере показује фасцинатно познавање Сунчевог система на примера и кретања Сунца, иако је на ту тему изузетно мало писано до данас.
Слава (у смислу одабраног имендана) би се могла схватити и као врста завета (договора са врло битним претком , називаном Бог) ..
Дело записани у књигама Веда, записани су касније од доба када су се неки високи бледолики појавили ниоткуда међу тамнопутим староседеоцима Петоречја(пенджаба) и почели да певају о својима и свему..И да их поучавају..зато се не може поистоветити у комплету ведизам са србском старом вером јер ведске кљиге нису записали директно сами аутори песама и носиоци знања..
Али Агњи,Агањ,Огањ (огњиште као саборно место Лепенаца и свих старих народа) је такође и корелат Бадњи ( и у ведама постоји свето дрво сличног назива) односно Бадњаку— оном "Богу " који умире да бисе одмах родило мали бог, богић, божић кога дозивају поворке коледара..
И ја лично нисам романтичарски настројена по питању порекла Срба баш из Инђије, и ближа ми је и логичнија теорија о првој подунавској писменој цивилизацији чији су се припадници ширили и освајали просторе, па и тако далеке..
Али доследно пратим све што се по том питању открива..Драго ми је да видим да су се иостали Словени покренули и почели, као и ми, да исправљају доссадашње догме и попуљавају и објашљавају оне историјске енигме и тајне о нашем заједничком пореклу..
Али јесте чињеница да су Срби на Балкану сачували најархаичније и речи и обичаје..и да имају знаља које други народи немају...Наша сабраћа у Германији, ЛУжичани , такође су храбри борци у очувању првобитног.иако је нљима био много теже него нама..
КОнректно, шта још могу да додам по питању славе (шраве)..На ведским шравама су се опијали и мељали свест уз помоћ напитка званог сома (или шома)..што је у нашем језику сачувано у изразу "ошомати се" - са описом да је то оно магловито, промењено стање у глави које настаје под утицајем алкохола..
Као и да све то , што славимо под именом слава, уствари представља неки одређен положај Земље према Сунцу(нпр Дјурдјевдан.. егзактна средина годишњег доба пролеће)..Сунца према неком другом телу или делу наше Галаксије (нпр Св.Никола, пре тога Воден).. па би се могло претпоставити да код Срба (кад се реконструише по народним песмама и етнолошким обичајима и кад се уклоне христијанизовани наноси) има више знања него што је описано у Ведама..
Још један детаљ..онако како се рачунају године код нас (да је данас 7515.) па црква тврди да је то преузето из антиохије, сиријске прве хришћанске заједнице, а староверни тврде другачије.. читах један текст на енглеском о истраживаљу индијаца кад се могла десити чувена битка на Курук пољу, описана у Великој Бхарати као рат војске бледоликог Арјуне са рођачким противницима..Чудна је подударност да ту годину данашњи индијци рачунају на око 60ак година пре те наше календарске 5508 пре нове ере па одатле постоји могућност да се за нулту годину нашег календара (по аутохтонистима) узима датум кад су кренуле миграције према западу..
Има ту још много нерешених ствари, свакако нам треба још података из тог сакривеног и прикривеног обиља фалсификата да бисмо могли да сазнамо праву истину о нашим прецима.
