Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #15 у: 23.03 ч. 02.12.2008. » |
|
Jat je bio jedan stari slovenski samoglasnik prednjeg reda, sa glasovnom vrednošću između „e“ i „i“, kažu neki lingvisti, pa je kasnije u nekim srpskohrvatskim dijalektima prešao u „e“ (ekavski), u nekima drugim u „i“ (ikavski), a u trećima se diftongizovao, tj. prešao je u diftong „ie“ (ijekavski) koji se kasnije razložio u jednosložnu zamenu „je“ i dvosložnu „ije“.
Ljubomir Stojanović je čak pretpostavljao da je ulogu u sudbini jata imao i različit paleobalkanski supstrat u različitim krajevima teritorije koju su naselili Srbohrvati donevši jat u svom prvobitnom jeziku, pre zamene, ali neki kasniji lingvisti su to njegovo mišljenje osporavali.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #16 у: 23.04 ч. 02.12.2008. » |
|
Ma sve je to ok, ali Delijo, zaboravljas opet jednu stvar: kako ja da znam koje reci imaju "refleks jata"? Ако сам те добро разумео, ти ниси сигурна у то које речи имају И екавски И ијекавски облик? Па добро, ти сигурно до сад ниси чула нити прочитали "ијекавску варијанту" "екавске речи дебло" (која би гласила, јел' те, дијебло или дјебло ), или, рецимо, да је ијекавска варијанта речи сребро - сријебро. Хоћу рећи, не мораш да познајеш историјат и етимологију настанка неке речи е да би знала да ли се у њој крије рефлекс јата или не. Претпостављам да си у животу прочитала мноштво књига и текстова и на ијекавици и на јекавици, наслушала се и ијекаваца и екаваца и верујем да ти никад није био проблем да разлучиш речи са јатом од оних без (сличан је и мој случај, само у обрнутом смеру: до 35 године живота говорио сам ијекавицом и никад ми није био проблем да препознам екавске облике речи са рефлексом јата).
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #17 у: 23.07 ч. 02.12.2008. » |
|
O tome ja govorim Brunhildi — da bi se znao pravilno koristiti ijekavicom, moraš znati pravila zamene jata, ali da bi znao pravila zamene jata, moraš znati ijekavicu (moraš je slušati, čitati, prepoznavati). Jer ne možeš znati gde se nalazio jat ako nisi lingvista a hoćeš da naučiš onaj drugi izgovor, pa da samo primeniš pravila zamene jata na reči sa jatom.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #18 у: 23.16 ч. 02.12.2008. » |
|
А ја чисто сумњам да је било ко од нас сав свој живот провео читајући, говорећи и слушајући тесктове на само једном наречју. Хоћу рећи, већина говорника српско-хрватско - итд. језика има потенцијала и знања да препозна речи са рефлексом јата.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #19 у: 23.17 ч. 02.12.2008. » |
|
Hvala, Djordje na objasnjenju...
Delijo, kako da ti objasnim... Znam da se ne kaze dijeblo nego deblo, i srebro a ne srijebro (i rebro a ne rijebro) , hahaha... ;DKad cujem, mogu da prepoznam dosta dobro sta "ide" a sta "ne ide", ali ako bih ja trebalo da sad opalim po ijekavici, ne verujem da bih uradila to bas najbolje... Drugo, nemam predstavu kad ide je a kad ije (konkretno, taj rjecnik vidis, meni potpuno ok zvuci i rijecnik, (kazem, zvuci, jer mi je jedino "sluh" od alatki za ijekavicu na raspolaganju, jer znanja o tome, nemam), a sluh vrlo cesto moze da prevari, to znamo i ti i ja... Trece, tvojim primerom sa mljecni otvorio si novu nedoumicu, a to je "otkud sad pa to lj i kad se stavlja?" Meni da ti pravo kazem, lepse i prirodnije zvuci mlijecni nego mljecni, al opet... Otkud ja znam koje je pravilno a koje nije, a kao jedinu liniju vodilju u tome mi dajes "sluh", a "sluh" kao sto rekoh, moze cesto da prevari, pa bih ja pored sluha, rado cula i neka konkrentna, sto je moguce odredjenija pravila...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #20 у: 23.22 ч. 02.12.2008. » |
|
А ја чисто сумњам да је било ко од нас сав свој живот провео читајући, говорећи и слушајући тесктове на само једном наречју. Хоћу рећи, већина говорника српско-хрватско - итд. језика има потенцијала и знања да препозна речи са рефлексом јата.
Slazem se, ali ne sto posto. Kao sto rekoh, mogu da prepoznam kad ije negde ne ide (i to ne uvek!), ali mi slabije ide kad ja moram sama da ga stavim...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #21 у: 23.34 ч. 02.12.2008. » |
|
Па рекох ти, једина мудрост је у препознавању дужине нагласка. Први корак је да препознаш реч која у себи садржи рефлекс јата. Други корак је да поуздано знаш да ли је нагласак у тој речи кратак или дуг. И крајњи корак је да тамо где је у екавском облику дуг нагласак у ијекавској варијанти стављаш ије, а тамо где је у екавској варијанти речи кратак нагласак, у ијекавској варијанти умећеш је. Наравно, ово правило је оквирно и вероватно постоје дублети који се опиру његовој примени, али мислим да је број изузетака толико мален да их можда у животу никад нећеш ни срести. Такође, ово правило је такође савршено применљиво на рјечник/речник и мљечни/млечни, односно млијечни/млечни, где је у прва два пара нагласак кратак, а у трећем дуг. Наравно, сва ова правила се односе на ортографију, а не на ортоепију, односно, у говору ионако није битно да ли је ије или је, будући да човек инстинктивно тежи ка економичности у говору, што доводи до занимљиве ситуације да је у говору ијекаваца већина речи са рефлексом јата мало "редукована", па изговарамо сјено, цјена, вјек итд. С друге стране, када би ти, као рођени екавац, покушала да напишеш текст на ијекавици, морала би добро припазити да правилно пишеш речи са рефлексом јата, али ако се придржаваш оних једноставних правила не би требало да имаш већих потешкоћа.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #22 у: 23.39 ч. 02.12.2008. » |
|
Ajmo opet: A kako da prepoznam reč s refleksom jata? U tom čuču grmi zec! Lako ću ja sa dužinama, al mi je prvi korak nekako nepremostiv... Mislim, znam da deblo nema ije, ali sigurno postoji gomila drugih reči gde bih omanula...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #23 у: 23.46 ч. 02.12.2008. » |
|
To što se čini kako u govoru ijekavaca dolazi do „redukcije“ posledica je diftongalnosti dugoga jata u zapadnijim ijekavskim dijalektima. Dugo jat u „sijeno“, „cijena“ ili „vijek“ je zapravo diftong s akcentom na „e“ kao u ekavskim dijalektima. U istočnijim ijekavskim dijalektima, kao i u književnom ijekavskom narečju, dugo jat je dvosložno, te nema diftongizacije — izgovara se „sȉjeno“, „cijèna“ i „vȉjek“, bez toga što naliči na „redukciju“.
To bi bilo prema Vuk—Daničićevoj književnoj akcentuaciji, ali retko ijekavci u Hrvatskoj i Bosni zaista tako govore, dok u Crnoj Gori to nije slučaj jer crnogorski dijalekti imaju takav dvosložni dugi jat. A u mom maternjem dijalektu, kurioziteta radi, refleks dugouzlaznog jata je ijé a dugosilaznog ȉjē, dakle Užičani bi govorili „sȉjēno“, „cijéna“ i „vȉjēk“. Ijekavski dijalekti su veoma šarenoliki po pitanju izgovora dugoga jata, njegovog akcenta i dužine, diftongalnosti ili dvosložnosti, i o tome postoji dosta dijalektološke literature.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lady_Cosmopolit
сарадник
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Marija Tomanova
Поруке: 13
|
|
« Одговор #24 у: 19.49 ч. 08.12.2008. » |
|
Екавица и ијекавица. Не јекавица.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
|
« Одговор #25 у: 20.37 ч. 08.12.2008. » |
|
Лејди, грешиш. На коју се литературу позиваш?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lady_Cosmopolit
сарадник
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Marija Tomanova
Поруке: 13
|
|
« Одговор #26 у: 21.05 ч. 08.12.2008. » |
|
Лејди, грешиш. На коју се литературу позиваш?
На оно што сам учила на факултету. У реду је све то стсл. јатом, али уобичајени и најисправнији облик је ијекавица. Ако се сећаш, раније је било штокавско, чакавско и кајкавско наречје, а екавски, ијекавски и икавски изговор.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #27 у: 21.57 ч. 08.12.2008. » |
|
„Ijekavica“ jest češći naziv, ali i naziv „jekavica“ se takođe može upotrebiti. Katkad se stoga i piše ovako: „(i)jekavica“.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Bojan
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација: nema
Име и презиме: Bojan
Поруке: 271
|
|
« Одговор #28 у: 10.45 ч. 12.12.2008. » |
|
:D Ajmo opet: A kako da prepoznam reč s refleksom jata? U tom čuču grmi zec! :D Lako ću ja sa dužinama, al mi je prvi korak nekako nepremostiv. . . Mislim, znam da deblo nema ije, ali sigurno postoji gomila drugih reči gde bih omanula. . . Ја ти предлажем да се манеш граматика и лијепо дођеш код нас у Босну и има да заборавиш на екавицу за сва времена, љепота једна. . . . . . :)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Bojan
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација: nema
Име и презиме: Bojan
Поруке: 271
|
|
« Одговор #29 у: 17.18 ч. 12.12.2008. » |
|
Е пошто си рекла да не знаш како изгледа глас ЈАТ(а ево сад ми пало на памет да би Југословенски Аеротранспорт могао да искористи тај знак за свој лого :) ) имаш овдје на овим сликама из Вуковог Буквара, Ћирилова или Словенска слова: photos-h. ak. fbcdn. net/photos-ak-snc1/v348/112/27/1015125387/n1015125387_182159_5333. jpg photos-a. ak. fbcdn. net/photos-ak-snc1/v348/112/27/1015125387/n1015125387_182160_5589. jpg само склони размаке у линку кад га прекопираш, и ето, пошто нешто није уреду са опцијом за постављање слика и линкова. . . .
|
|
« Задњи пут промењено: 17.23 ч. 12.12.2008. од Bojan »
|
Сачувана
|
|
|
|
|