Pa ni ja ne bih bio tako isključiv — ili sve ili ništa.
Ne verujem u boga, ali biram od religioznih tradicija ono što je najzgodnije za lepo proveden porodični dan. Tako moja ateistička slava izgleda kao bogat porodični ručak na kome će se okupiti cela porodica i još najbliži rođaci i prijatelji, ali na stolu će biti postavljeno za jelo ono što budem želeo a ne ono što bi mi neki pop rekao da jedem (bila sreda, petak, subota ili petka pred subotu, svejedno). Tu su i žito kao desert i slavski kolač mesto hleba i sveća radi ukrasa, ali nisu osveštani u crkvi jer u nju ne zalazim, i nema religioznih simbola, nema krstova ni ikona. Jedino reprodukcija slike „Jovan Krstitelj“ Hijeronimusa Boša stoji na zidu, i toga dana u ovom malom religiozno-ateističkom pozorištu u kući igra ulogu slavske ikone za znatiželjne goste, a i to samo zato što mi je Boš od malena omiljeni slikar.
Tako biram slavu kao lepu zgodu kada će se okupiti porodica i prijatelji i provesti lep dan zajedno, ali ne prihvatam one sitnice koje makar i idu uz nju ako u njih zaista ne verujem. (Majka me je ubeđivala: „A zašto bar ne odneseš kolač u crkvu da ga pop osvešta? Nema veze što ti ne veruješ u to, ali kad već slaviš, ispoštuj čitavu tradiciju...“ itd. Ali baš zato što neću da se foliram: ne verujem u „osveštavanje“ kolača, on je tu samo zbog druge lepe porodične tradicije lomljenja kolača koju godinama kod nas radi druga prijateljska porodica.)
Ово ми се мнооооого свиђа. Мислим да сам ово ја за неколико година.
Пре него што прочитам до краја, проглашавам Ђорђа за свог идола на форуму
.
А пре него што се вратим читању, морам да кажем да сам пре неколико дана добио плаву бројаницу (знају људи да ми је плава омиљена боја, па да ме обрадују; купили у манастиру који су посетили тих дана). Носим је, али више као знак поштовања према онима који су ми је купили, мада и зато што верујем у то плаветнило, сањалица сам ја.
Данас, међутим, добих још једну од тетке, купила у Жичи... Нема никакве чвориће - гумена је, са металном плочицом и крстом на њој... Више личи на ове модерне творевине, уклопила би се пре уз неку маркирану мајицу, добар кожни каиш, а не ово моје скромно (спортско) рухо. И њу ставих, да је не увредим, повредим, из поштовања, због љубави према њој, ипак ми је то најдража тетка... Једна на левој, друга на десној руци. А још и сат (из потребе и љубави према себи)
.
