Бојан Башић
уредник форума
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
 |
« Одговор #3 у: 14.14 ч. 09.10.2006. » |
|
Pridev viši se razlikuje od ostalih primera, jer je kod njih reč o građenju prideva od glagola, a ne o komparaciji.
Što se tiče ostaloga, pravilo bi se moglo ovako formulisati. Najčešće su dozvoljena oba nastavka (pa tako i nemeriv, kako stoji u Matičinom rečniku, pored pomenutog nemerljiv). Kao posebne, mogli bismo izdvojiti sledeće slučaje:
1) Dozvoljen je isključivo nastavak -iv ako se osnova završava na -st, -zd ili -št: neuništiv, oprostiv, nedopustiv.
2) Dozvoljen je isključivo nastavak -ljiv ako postoji umetnuto j (koje se najčešće menja jotovanjem) u drugim oblicima, npr. u glagolskom pridevu trpnom: zaljubiti—zaljubljen—zaljubljiv; lomiti—lomljen—lomljiv; primamiti—primamljen—primamljiv; umoliti—umoljen—umoljiv; videti—viđen—vidljiv.
Naravno, kao i kod svakog pravila, i ovde se mogu naći izuzeci, ali ovo bi trebalo da predstavlja neke okvirne odrednice.
U vezi s komparacijom prideva, tu nema dileme: dodaje se ili nastavak -iji ili nastavak -ji. Kad se dodaje koji od ova dva nastavka druga je tema i ne bih sad naširoko i nadugačko davio s tim, već ću se osvrnuti samo na konkretno pitanje. Kod prideva visok na osnovu vis- dodaje se kraći nastavak (svakako niko ne bi rekao visiji), a sj prelazi u š glasovnom promenom (neki to nazivaju jotovanjem, drugi pak smatraju da je reč o palatalizaciji, ime svakako nije bitno), a nikako u šlj — za razliku od bj, pj, i mj, koji prelaze, redom, u blj, plj, i mlj.
|
