од болесна/болесног краља

[Ђорђе Божовић]

Pa i zašto da ne, u stvari. Imam poznanicu u Trsteniku koju bih voleo da vidim, naravno tu si i ti, a ni večeri poezije ne zvuče loše.

Mene je, zapravo, malčice odgovorila bojazan da će to biti previše patetično za moj ukus, sa sve Jefimijom, „ćerkom gospodara Drame i ženom despota Uglješe“, stihovima nabijenim snažnim rodoljubivim emocijama, pa još u porti manastira... Iako su me ubeđivali da i nije sasvim tako klišeirano.

Pa nije mi baš ni blizu, niti ikad idem na tu stranu, ali nije ni neizvodljivo. Mogao bih sebi priuštiti i jednu takvu dijalekatsku ekskurzijicu u dubine kosovsko-resavskoga dijalekta.

[Miki]

Надам се да нисам „мањи Србин“ јер волим да кажем „црпка“, „спремник“, „земљопис“, „повест“ и тако даље, пошто све ове речи налазимо у РМС, а волим да их користим и користићу их надаље, јер ми је посве мука од, бићу вулгаран, го**аве спрске политике: „Туђе го**о мање смрди!“, па је овде сматра „српскијим“ „пумпа“, „резервоар“, „географија“, „историја“ и сл., а још мање ми пада на памет да се „исправљам“ да бих био добар Србин користећи потоње усвојенице. Још ми није јасно како се и поред српске речи „пацер“ усталила енглеска „аутсајдер“, али се за то опет може кривити го**ава политика Срба да прихватају све што је страно, поготово енглеско у последње време, и газе свој језик као последње го**о а са друге стране се диче својим „богатством језика“ и „флексибилношћу“, па „ослушкују средину“ како говори и „према томе формирају нормативни језик“: „фан“, „официјелно“ и други много гори и глупљи примери.

[alcesta]

Pacer nije srpska reč, nemačkog je porekla, a RMS kaže da označava neznalicu i šeptrlju, nije baš isto kao autsajder. Ali potpuno se slažem da u principu nema svrhe gomilati strane reči za isto značenje, a posebno kad smo već jednu pozajmljenicu odavno usvojili. Meni je zemljopis mnogo lepše od geografije, a povest mi je već nekako poetičnije, za posebnu upotrebu: bilo bi tako prozaično čitati Sentimentalnu istoriju Britanskog carstva.

[Ђорђе Божовић]

Molim te, Miki, nemoj da psuješ, nije lepo to čitati, važi?

Nama se možda to usvajanje tuđica ne sviđa, nekome se možda ipak sviđa. Bitno je, međutim, to što je naša jezička „politika“ takva da, iako se usvajaju nove tuđice, druge starije reči svejedno ostaju, i rečnici ih beleže, pa svako može govoriti kako mu volja, „spremnik“ ili „rezervoar“ i dr. Jer, kako će ko govoriti i hoće li se ispraviti ako ne kaže onako kako bi voleo da kaže, sasvim je individualna stvar. Nekakva opšta „jezička politika“ očituje se iz rečnikâ, normativnih priručnika i drugih ćitaba, a ne iz jezika pojedinih ljudi i sredina.  

No ipak, neke od takvih reči i kod nas imaju u rečnicima oznaku arhaizma ili kroatizma, jer su se danas izobičajile, pa ih je možda ipak bolje upotrebljavati u nekom knjiškom, poetičnom ili retoričkom stilu, nego u svakodnevnom književnom jeziku.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: од болесна/болесног краља