од болесна/болесног краља

[Ђорђе Божовић]

Veliki Brat ne gleda dobro na to?

Znaš kako, Zorane, može se neko tamo pozivati na ćitabe i rečnike i dokazivati da je pravilan akcenat „ȁdekvātno“, ali tvrdim da se to doživljava kao mlaćenje prazne slame. Niko ne daje ni pet para za to palamuđenje, ili kad smo već eufemistični, da kažem kako mnogi nisu upozati s tim.

Ali sumnjam da to znači kako je u Srbiji na snazi staroštokavska akcenatska revolucija, i kako neko propagira stariji akcenatski sistem jer je on „srpskiji“ zato što se, ajde da ulepšamo teoriju zavere, govori na Kosovu. Aha. To Srbi hoće instrumentom jezika pažljivo da sprovedu proces reintegracije Kosova i Metohije u sastav države Srbije. Molim vas, niko ovde nije blesav; zna se da neprijatelj nikad ne spava! To je jedna pažljivo isplanirana revolucija, drugovi.

[Зоран Ђорђевић]

Ђорђе, боље да идемо некуда на пиво него да се око овога настављамо (што би рекли овде код мене (Бруни, зар израз није прави?)). Обојица знамо да је то саставни део њихове политике.

[Madiuxa]

Е, ал нисте написали како треба Требало је: НемО' да се настАвљамо.... Је л' тако?

[Зоран Ђорђевић]

Управо тако. Погодила си акценат.

[Ђорђе Божовић]

Ђорђе, боље да идемо некуда на пиво него да се око овога настављамо (што би рекли овде код мене (Бруни, зар израз није прави?)). Обојица знамо да је то саставни део њихове политике.

Naravno da jeste, kao što je i u svakoj drugoj zemlji sastavni deo politike ono tzv. „očuvanje“ onoga što se smatra „nacionalnim identitetom“ (a to su na prvom mestu jezik i književnost). Samo što je to u Hrvatskoj, izgleda, za osudu a drugde nije. (A šta je s onim članom ustava Srbije koji kaže kako je jedino ćirilica službeno pismo? „Očuvanje nacionalnog identiteta“ ovde je na mestu, a u Hrvatskoj je to nekakva nametnuta politizacija jezika.)

Manite se tih srbocentričnih gledišta kako drugi ne valjaju, kako vas ne vole, kako izmišljaju toplu vodu ne bi li se udaljili od vas, dok ste pri tome vi cvećke i kod vas vlada apsolutna meraklijska opuštenost. No dobro, pustimo sad to... A poziv na pivo rado prihvaćam, nadam se da ćemo se moći u skorije vreme i zaista sastati negde na piću.

[Зоран Ђорђевић]

Договорено.

[Психо-Делија]

Manite se tih srbocentričnih gledišta

Што ти је ово требало? Сад бих ја теби требао добронамерно саветовати да се манеш тих југоносталгичарских и унитаристичких ставова о јединственом језику који се, ето, само различито именује и који су зли лингвисти (и хрватски и српски) поделили као на пању и доделили Србима српско, а Хрватима - хрватско. Знаш, ипак ми је мало засметао тај твој патерналистички тон којим као да хожеш да кажеш: ја ипак знам нешто више о томе од вас, србоцентриста, и ред би било да ме послушате. Дакле, није ништа договорено (барем што се мене тиче). 

[Зоран Ђорђевић]

Дакле, није ништа договорено (барем што се мене тиче).  Cool

Чак ни пиво?

[Ђорђе Божовић]

Што ти је ово требало? Знаш, ипак ми је мало засметао тај твој патерналистички тон којим као да хожеш да кажеш: ја ипак знам нешто више о томе од вас, србоцентриста, и ред би било да ме послушате.

Izvini, molim te, verovatno mi nije trebalo.

Ne želim da vređam tebe ili Zorana ili bilo koga, već hoću da kažem kako takvo ruganje sa (srpske) visine Hrvatima, Bošnjacima, Crnogorcima; i mišljenje kako kod Srba vlada nekakvo jezičko blagostanje i opuštenost, a kod ovih drugih neka loša papazjanija zaista smatram srbocentričnim. Da mi neki Hrvat kaže kako je njegov jezik opušten i savršen, a srpski navodno upapazjanjen i politizovan, isto tako bih mu rekao da je, valjda, „kroatocentričan“.

Ja upravo na ovom jezičkom polju, u sociolingvistici, nisam jugonostalgičar i unitarist. Često sam govorio kako sva četiri jezika danas nastala iz zajedničkog srpskohrvatskog imaju puno podjednako pravo da postoje, i kako je čitav taj proces i sve ono što se događa u svim četirma književnim jezicima sasvim opravdano, očekivano i normalno. Nije za ruganje, inače ispade po onoj narodnoj: „Rugao se lonac loncu, a oba su crna“. I nemoj mi reći kako nije bilo ruganja; ispalo je pravo opštenarodno veselje što se jedna Hrvatica mora ispravljati dok govori, jer su njima jezik upapazjanili, a Srbi su pak tako opušteni i sretni — oni ne moraju da se ispravljaju. Nije nego.

Дакле, није ништа договорено (барем што се мене тиче).  Cool

Чак ни пиво?

Nadam se da Delija nije mislio na pivo.

[Психо-Делија]

kako takvo ruganje sa (srpske) visine Hrvatima, Bošnjacima, Crnogorcima; i

Молим те да ми цитираш места на којима сам се ја "ругао Хрватима, Бошњацима, Црногорцима"...

О каквом "ругању" ти говориш? Па ја сам само покушао да објасним, односно, да изнесем свој став о неким тенденцијама, трендовима (или како ти волиш да кажеш, "модним новитетима") у хрватском језику, али нити сам се коме ругао, нити сам кога исмевао. Све је то било хладно изношење мишљења и ставова, без претензија да буде тачно и једино истинито.

kod ovih drugih neka loša papazjanija zaista smatram srbocentričnim. Da mi neki Hrvat kaže kako je njegov jezik opušten i savršen, a srpski navodno upapazjanjen i politizovan

Ја нигде нисам навео да је хрватски језик "упапазјањен и политизован", нити сам навео да је српски језик "опуштен и савршен", већ сам само износио своје мишљење о неким тенденцијама у хрватском језику и о покушају политизовања тог истог језика у време почетка распада Југославије и у време тзв. домовинског рата. Те ставове нећу да понављам, био сам довољно јасан, а ако ти сматраш да се ту ради о "србоцентричности" - ја ти не могу помоћи. Немам намеру да те разуверавам и да поново објашњавам шта сам хтео да кажем.

I nemoj mi reći kako nije bilo ruganja; ispalo je pravo opštenarodno veselje što se jedna Hrvatica mora ispravljati dok govori, jer su njima jezik upapazjanili, a Srbi su pak tako opušteni i sretni — oni ne moraju da se ispravljaju. Nije nego

Опет потежеш "ругање", "општенародно весеље" и "опуштеност и срећу код Срба". Опет кажем, твој је проблем ( и то велики) што ти у нечему што би требало да буде академска расправа видиш исмевање, спрдњу, подругивање и омаловажавање. Ја хрватски језик поштујем, велик део свог живота сам чак и говорио хрватским језиком (додуше, он се тад звао хрватскосрпски или како већ), био сам и загребачки студент и на крају крајева, проживео сам (и преживео такође) тај период политизације и инструментализације хрватског језика и био сам сведок многих "модних новитета" у хрватском језику. Самим тим ми не пада на памет да тај језик исмевам и да му се подсмевам и да се спрдам с њим, исто као што то не бих радио ни са српским језиком. А ако ћемо право, вероватно си приметио да се сам у ових годину и кусур дана боравка на Форуму често врло критички односио према савременим трендовима ружења и уништавања српског језика, поготову у медијима. И исто тако јасно сам изнео своје ставове у погледу неких тенденција у хрватском језику с којима си се и ти сложио (и ниси имао разлога да ме називаш србоцентричним кроатофобом или како већ). А сад наједном  Психо-Делија србоцентричан! Врло је занимљиво да се прво бог зна како извињаваш, да би на крају поста поновио исте оптужбе. А да ја сад поновим да си ти безнадежни језички унитариста и носталгичар (који вероватно сматра да је то све један језик - српски) ти би се вероватно наљутио (или би покушао да ме демантујеш). Јако ми је жао што ово морам рећи, али си ме неугодно изненадио својим олаким дељењем етикета и очинских савета.

Имам осећај да се ти понашаш у духу оних прошлих времена: кад год би неко у свом говору или тексту поменуо усташе, морао би у том истом тексту исто толико пута и у истом контексту да помене и четнике. Или, кад год би се говорило нешто негативно о Хрватима, било је врло упутно да се у истом говору помене исто толико негативности и код Срба. Е, сад, ти кажеш, отприлике, да се Србин не би смео критички односити према неким негативним појавама у хрватском језику будући да истих таквих појава има и у српском. У реду, рецимо да је то истина. Али, у теми која се искристалисала говори се о хрватском језику, а не о српском и свако повлачење паралела и извлачење аналогија разводнило би тему. Ево, ја предлажем да се отвори нова тема "Негативне тенденције у српском језику и покушај политизације истог". Ако будем имао нешто паметно да кажем - ја ћу врло радо учествовати у дискусији. Само немој, молим те, моје учешће у том претпостављеном разговору условљавати предлозима типа: "Критички о српском језику? Може, али настојте да мало оплетемо и по хрватском".

И на крају, још те једном молим да ме поштедиш очинских савета типа "немој бити србоцентричан", или "немој се подсмевати другим језицима" једноставно зато што ти савети нису на месту. И још нешто: и твоји и моји ставови у вези са хрватским језиком јако су тешко доказиви и мислим да нема разлога да се свађамо и прегањамо око нечега што је, заправо, у сфери спекулација и "логичког размишљања".

[Madiuxa]

A hocete li ipak ici na to pivo?

[Зоран Ђорђевић]

   Слажем се са Делијом, и препуштам њему главну реч, пошто очигледно зна више од мене.   
   Овде смо се закачили око тога да ли Хрвати смеју или не да одступе од стандарда који им се намеће. Притом мислим првенствено на оне који иступају јавно, на новинаре, политичаре, посланике, преводиоце... па и на сведоке у Хагу. Смеју, могу се увек позвати на речнике, али се на то, као што сам већ рекао, не гледа добро. Могу им се прилепити којекакве етикете и приписати наклоњеност Србима, што је тамо велика јерес.
   Хрватима треба одати признање на дисциплини, на лојалности. То омогућава спровођење договорене политике. Па и језичке. Ако се некоме и не свиђа он бар ћути, не пљује по својима.
   Што се Срба тиче, они се према језику односе (већ сам то негде на форуму написао) исто онако како се односе према рекама и потоцима. Немарно, нехајно, неодговорно. На свим нивоима.
   Има код Срба још један проблем. Она филозофија ''ти ће ми забраниш''. Отпор на који наилази свака препорука, наредба, молба. Насупрот малопре помињаној лојалности и дисциплини.
   Позив на пиво остаје. Ако Ђорђа пут буде некада водио ка Крушевцу, Нишу, или још јужније, мора проћи кроз Трстеник, па нека се јави.

[Ђорђе Божовић]

Delijo, ne bih se naljutio i ne želim se svađati, a izvinjenje, evo, ponova dajem. Stvar je, koliko se meni čini, jedino u tome što na neke trendove, promene i novitete u hrvatskome jeziku ti ne gledaš blagonaklono, dok ih ja uopšte ne kritikujem. Zato što ih ja smatram sasvim normalnima i sasvim opravdanima, stoga ih i uspoređujem s onima sličnima u jeziku srpskome, jer očekujem da na njih nećeš imati primedaba a želim da stavim znak jednakosti između hrvatskih i srpskih jezičkih trendova; u mojim očima posve su jednaki a ne kritikujem nijedne, dok mi se čini kako ti kritikuješ one hrvatske a oni trendovi srpski ti ne smetaju ni najmanje (sâm veliš kako i treba konačno kazati što je srpsko i raskrstiti s onim što danas više nije — pa treba li onda kazati i što je hrvatsko; nije li „izvješće“ više hrvatsko nego „izvještaj“?). To se meni doima kao pristrasnost i zato je zovem srbocentričnošću, jer se ono srpsko podržava a isto to hrvatsko zove ruženjem srpskoga jezika. A ja ih posmatram kao potpuno iste stvari i ne priznajem da se može rugati jednoj a podržavati druga. (Ja pišem „ruganje“, ali svakako ne mislim na neko detinje podsmevanje ili što god je tebi palo na pamet; mislim na nejednake aršine kada se posmatraju istovetne stvarčice tako da se samo jedna, po mom mišljenju nepravo, kritikuje.)

Mogu se i ja tako katkad porugati i našaliti na račun „okolotrbušnih hlačodržala“, ali ne želim da i ovaj forum postane jedno od zagriženih mesta na kojima se samo ono srpsko nepravo favorizuje, a takva i te kako postoje kako na srpskoj tako i na drugim stranama. Počelo se s raspravom o valjanosti Vukove reforme u kojoj je „meni suprotna strana“ tvrdila kako je sve što se govori od Vranja do Virovitice jezik srpski koji su Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci otuđili, ali to je bio jedan usamljeni slučaj, da bi krenulo dalje s temom o crnogorskom jeziku, pa o „novokomponovanom“ hrvatskom, što su sve stereotipi, i kao svaki stereotipi, ne mogu biti tačni. To je moje mišljenje, naravno, i ne pokušavam deliti očinske savete, ali ne želim ni da i ovde skrenemo u te mutne vode o otimačini i iskvarivanju jezika srpskoga.

I nikako, Zorane, ne mogu poverovati kako Hrvati tek tako ne smeju da odstupe od standarda koji se nameće. Nije mi poznato da postoji takva ustanova, telo, organ, zajednica, organizacija ili pak pojedinac koji će suditi onima koji odstupaju jer se to, je li, jednostavno ne sme. Sve što si napisao u poslednjoj poruci isto sam i ja rekao, samo bez trunke negativne kritike koja ipak provejava između tvojih i Delijinih redova, jer ja tu „jezičku modu“, tu „lojalnost“ o kojoj govoriš i tu „jezičku politiku“ ne kritikujem. Zato vam i pričam kako isto to postoji i kod nas, i svugde, i „moda“ da se govori jezik sredine i medija, i „politika“ da se čuva ono izvorno i „naše“, dakle ništa to nije neobično da bi u Hrvatskoj imalo neku posebnu orwellovsku atmosferu.

[Ђорђе Божовић]

Ако Ђорђа пут буде некада водио ка Крушевцу, Нишу, или још јужније, мора проћи кроз Трстеник, па нека се јави.

Dobio sam pre nekoliko meseci poziv da dođem baš u Trstenik kada je bilo organizovano neko vaše kulturno događanje, zaboravio sam kako zvaše, da nije možda Jefimijini dani ili nešto slično? (Ako sam lupio, oprosti. ) Međutim, odustao sam od toga iako mi se, da budem iskren, dosta i išlo. Mogli smo se tada videti, ali siguran sam da će biti i drugih prilika; u svakom slučaju, veliko hvala na pozivu.

[Зоран Ђорђевић]

Јефимијини дани се организују обично у јулу или августу. То је културна манифестација која траје недељутак дана и састоји се од бројних изложби, вечери поезије, фолклорних приредби и сл. Завршно вече одиграва се у порти манастира Љубостиња и, ако је лепо време, представља прави доживљај. Дођи следеће године, није ти далеко.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: од болесна/болесног краља