Издвојени су номинатив и вокатив зато што су они једини падежи који се могу користити ван контекста реченице (наслови су у номинативу, представљамо се у номинативу, обраћамо се у вокативу... вокатив је једини падеж који нема функцију у реченици - он је ванреченични део, вокативом је замењен номинатив у народним песмама ради десетерца) и као доказ своје независности не могу уз себе имати ни предлоге.
Номинатив је основни облик речи. Он означава субјекат реченице (независни реченични конституент)
Вокатив служи за обраћање. Уз њега не стоје предлози.
Оба падежа су независни реченични чланови, док су други падежи зависни.
Jer kosi padeži ne mogu stajati samostalno, nemaju značenje van rečenice u kojoj su upotrebljeni, a nominativ i vokativ mogu i imaju, pa se zovu nezavisnima. I uz kose padeže stoje predlozi, a uz ova dva jok, što rekoše Oli i Anđela, a to je jedna bitna lingvistička kategorija.
Hvala, Djordje, na dopuni. Ovo me je podsetilo na vreme kad sam se pripremala za upisu srednju skolu. Imala sam sva ta pravila.
Ко кога овде исправља, ко кога цитира, и ко пије, а ко плаћа?
