Бојан Башић
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
 |
« у: 01.53 ч. 11.10.2006. » |
|
Ne želim da vređam nikoga, možda ovde ima Hercegovaca (a ako ih i nema, verovatno će neko nekad naići na ovaj sajt), ali nešto vrlo slično Zoranovoj šali ima mnogo dalekosežnije korene.
Tokom Drugog svetskog rata, kad je BiH potpala pod okupaciju Hrvatske (izvinjavam se zbog politike, ali neću ići dalje od neophodnosti), „pod svoje“ je uzet i jezik. Bilo je tu mnogo besmislenih naredaba, pa još besmislenijih ispravaka besmislenih naredaba (stvar se morala hitno rešiti, nije se imalo vremena za iščekivanje novog pravopisa i rečnika!), sve „po načelu etimološkom“ (na stranu to što „pravi Hrvat“ nikad neće reći etimološki, nego korienski) — ali neću sad da davim detaljima; ako bi neko ipak želeo da čuje više, neka kaže.
Da se vratim na temu. Izuzetno je bila zanimljiva sledeća odredba: budući da se „prema izvornom narodnom govoru“ glas e u toponimu Sarajevo ne izgovara, propisano je da treba reći i pisati Sarajvo. Tu se može postaviti pitanje (ne)doslednosti: zašto onda ne Bjeljna, Zenca, Zavdovći i sl., i posebno, otkud to da Hercegovina zadržava slovo i?
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 17.40 ч. 11.10.2006. од Предраг Супуровић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #1 у: 09.22 ч. 11.10.2006. » |
|
... propisano je da treba reći i pisati Sarajvo ... Одмах сам се сетио песме босанског Забрањеног Пушења и песме ''Писмо Елвису''. Један део текста песме гласи: ''...На крају да ти пожелим срећу, Сарајво више видјети нећу ...''. У Босни се иначе гутају слова, нарочито слово и, па се тако обично говори: - видла (видела) - изненадио сам се да и моја пријатељица из Београда која нема никакве везе са Босном овако изговара ову реч, - Дубца (Дубица) - град у Босанској Крајини, - Кнежца, итд. Мојој жени је било занимљиво како у Приједору говоре хоћеш - 'о'ш (исто и за нећеш - не'ш).  Чак има и онај виц: које су то босанске речи које имају два слова н једно поред другог? Планна и сланна. |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Данијела
сарадник
члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 51
|
|
« Одговор #2 у: 10.06 ч. 11.10.2006. » |
|
Ја сам Бањалучанка, значи из Босне и Херцеговине сам и ми из Босне, како нас зову, стварно гутамо самогласнике, наравно не сви, али већина. Не говори се само у Приједору, који је педесет километара од Бањалуке за хоћеш - 'о'ш, тако говоре необразовани у Босни и Херцеговини. Такође говоре: направИТ, умјесто направљен; поставИТ умјесто постављен, па У мене муж; У мене син; па донеШен; однеШен.... И могла бих вам набрајати још много тога.
Али мене ово мучи.
Не знам да ли сте чули за лингвисту Милорада Телебака. Објавио је књиге: Правоговор, Говоримо српски, Музика ријечи и још неке. О њему вам писем због тога што је недавно у Гласу Српске (то су дневне новине) објавио чланак: "Не читај како је написано", гдје каже да је "Вуков принцип погрешно схваћен па многи покушавају да прочитају свако слово у ријечима, и то без обзира на његов положај у ријечи и на његово окружење." Он, г. Телебак даље наводи да се не каже предсједник комисије, већ ПРЕСДЈЕДНИКОМИСИЈЕ; ОСАМИНУТА, а не осам минута; ИСПОРТА, а не из спорта, и још многе друге небулозе!
Шта мислите о овоме?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #3 у: 11.40 ч. 11.10.2006. » |
|
тако говоре необразовани у Босни и Херцеговини Па не бих рекао. Чуо сам да тако говоре средњошколци, а тако сам говорио и ја док сам становао у Приједору и био основац и средњошколац. Тако говоре и добар део мојих пријатеља који су завршили факултет и живе и раде у Приједору или Бањалуци. Људи вероватно не придају много значаја правопису и говоре онако како говори већина у њиховом окружењу. предсједник комисије, већ ПРЕСДЈЕДНИКОМИСИЈЕ; ОСАМИНУТА, а не осам минута; ИСПОРТА, а не из спорта Нешто чудније нисам одавно прочитао. Имаш ли неки линк на оригинални текст? |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Данијела
сарадник
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 51
|
|
« Одговор #4 у: 12.46 ч. 11.10.2006. » |
|
У праву си.
Што се тиче Телебака, нема оригиналног текста на Интернету, али укуцај Правоговор па ћеш нешто наћи. Нажалост, рецензију за његову књигу дали су између осталих и Бранко Брборић, Драгољуб Петровић, Мато Пижђурица, Слободан Реметић, Иван Клајн, Милан Шипка...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Maduixa
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.014
|
|
« Одговор #5 у: 21.35 ч. 15.10.2006. » |
|
Чак има и онај виц: које су то босанске речи које имају два слова н једно поред другог?
Планна и сланна.
Ima jedna sa tri N: slannnica! |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.37 ч. 15.10.2006. од natasha2000 »
|
Сачувана
|
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #6 у: 23.51 ч. 24.10.2006. » |
|
Самогласнике гутају и људи из западне Србије, која је географски близу Босне. Је лично највише волим то да зовем "непостојано и". Тако имамо и имена Душ'ца, Мил'ца Љуб'ца и друга.
По селима говоре туде, вуде и ноде уместо туда, овуда и онде.
Источна и Јужна Србија су већ посебне приче. Нормално је да различити крајеви говоре један језик на различит начин, али је такоће нормално да постоји и књижевни стандард. Овакве су појаве нормалне у свим језицима света.
Огњен
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Мирна
језикословац
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 159
|
|
« Одговор #7 у: 11.53 ч. 09.11.2006. » |
|
Он, г. Телебак даље наводи да се не каже предсједник комисије, већ ПРЕСДЈЕДНИКОМИСИЈЕ; ОСАМИНУТА, а не осам минута; ИСПОРТА, а не из спорта, и још многе друге небулозе!
Па, ако г. Телебак говори о ГОВОРУ, онда је у праву: много штошта се скраћује и сажима у брзини. Ја сама често кажем "мош'мислити" уместо "можеш мислити" и многе друге ствари, нарочито у неформалним ситуацијама. Али не тврди ваљда г. Телебак да је то правилно и да тако треба и писати?! |
|
|
|
|
Сачувана
|
Језик је дом бића. (Хајдегер)
|
|
|
Данијела
сарадник
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 51
|
|
« Одговор #8 у: 12.18 ч. 09.11.2006. » |
|
Телебак не тврди да се тако треба писати, али каже да се тако треба изговарати.
То значи да бих ја спикера требало да научим да говори овако: НАШААВИЈАЦИЈА (наша авијација),
НАРОЧЕКА (народ чека),
ГРАЋУТИ (град ћути)...
Ово су примјери из његове књиге.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Мирна
језикословац
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 159
|
|
« Одговор #9 у: 12.32 ч. 09.11.2006. » |
|
Сачувај боже!
Ја сам потпуно свесна кад, у брзини, говорим неправилно, и чиним то, као што рекох, само у неформалним сиитуацијама (а и то само зато што, по природи, све радим брзо, па и говорим брзо, и често језик не може да ми стигне мисли).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
Језик је дом бића. (Хајдегер)
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #10 у: 22.42 ч. 21.11.2006. » |
|
Код нас у ужичком крају се И врло често редукује, баш као у Босни, али опет не тако често и не толико изражено. У било којој мало дужој речи, ако се испред њега налази кратак акценат, И ће се редуковати до неког јачег или слабијег полугласа (већ зависи од окружења и од саме речи), или ће се чак потпуно изоставити. На пример, сећам се како смо сви ми малени Златиборчићи у основној школи говорили учтељца (мада је то готово увек, веровали или не, опет неком још чудноватијом гласовном променом од ове, прелазило у уштељца!).  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #11 у: 08.58 ч. 22.11.2006. » |
|
На пример, сећам се како смо сви ми малени Златиборчићи у основној школи говорили учтељца (мада је то готово увек, веровали или не, опет неком још чудноватијом гласовном променом од ове, прелазило у уштељца!). Да, да. ''Другарце уштељце, могул' ја, могул' ја?'' |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #12 у: 12.26 ч. 24.12.2006. » |
|
Можда је ту на делу прасловенски "атавизам"  ? Тврдо "и" (ы), које се задржало, на пример, у руском и пољском, некад је постојало и овде, али је прерасло у обично "и", но можда сад повремено одлази "на другу страну", ка полугласу, тј. губи се. Гласовна промена "чт" у "шт" врло је словенска по карактеру: рецимо, стари облик једне упитне заменице гласи "что", и тако се и данас пише у руском. Међутим, и Руси је изговарају "што". У црквеном речнику имамо реч "чтец", али с друге стране имамо "штиво" (а не "чтиво"). |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.29 ч. 24.12.2006. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ludwig Van
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 46
|
|
« Одговор #13 у: 22.28 ч. 15.02.2007. » |
|
У Босни се иначе гутају слова, нарочито слово и, па се тако обично говори:
- видла (видела) - изненадио сам се да и моја пријатељица из Београда која нема никакве везе са Босном овако изговара ову реч, И у Банату се овако говори (видо, видла). Исто тако и мош уместо можеш (мош мислити) и ош уместо хоћеш (ош бит' добар). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #14 у: 13.05 ч. 22.05.2007. » |
|
Jos odavno je, u jednom "uskokruznom" glupiranju, jedan drugar kaz'o da odgovor na o's treba da bude O'U.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #15 у: 15.13 ч. 22.05.2007. » |
|
Zaposli se Fata, dobije svoj računar, radi uveliko na njemu, sve super međutim, jedng dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama zatreba nešto s njenog računara, al' ne znaju lozinku.
I zovu oni Fatu - 'Fato, koja ti je šifra na računaru?'
Kaže Fata 'velkom'.
Aha, probaju oni WELLCOME ..
..neće..
Probaju VELKOM..
.. neće..
VELLCOME, welcome..
..ništa ..
Zovu oni Fatu ponovo ' Fato, aj' kaži nam kol'ko slova ima ova tvoja lozinka? '
' Pa jedno.'
'Pa kako jedno pobogu?!'
Fata : ' pa vel'ko M!'
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #16 у: 19.39 ч. 29.05.2007. » |
|
Доста често се у босанскохерцеговачким и западносрбијанским говорима и други ненаглашени кратки самогласници редукују, не само И. Пре свих Е (које је и Бојан поменуо) и У: нпр. (ја) вјер(у)јем, (они) сређ(у)ју - уочите кратки акценат на претходном слогу и дужину на следећем; то је околина у којој се У најчешће редукује.
Златиборци говоре учајтини (акценат на првом слогу, дужина на А) и ишчајтине (акценат на првом слогу, дужине на А и Е) за "у Чајетини" и "из Чајетине" (а кажу ЧајЕтина). Међутим, то је једини пример где се Е редукује у ужичком народном говору који ми је сад пао на памет; других не могу да се сетим.
Док су, наравно, примери за редуковано И бројни: Суш(и)ца (река на Златибору), понекад и Уж(и)це [ > ушце] и уж(и)чки [ > ушчки], Слав(и)ца, год(и)на, воден(и)ца, уч(и)тељ(и)ца [ > уштељца] и др. Очигледно често долази до редуковања у наставку -ица, испред кога је најчешће кратки акценат (али може и дуг: кључаон(и)ца).
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.51 ч. 29.05.2007. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
скамењен
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 32
|
|
« Одговор #17 у: 01.16 ч. 17.06.2007. » |
|
Ваља уважити да Босанско Гутање Самогласника, свакако није само босанско, већ исто представља једну, али надасве дивну и посебну инстанцу редукције самогласника при изговору. Примери се могу пронаћи у многим, али не свим, светским језицима, посебно словенским, код којих је дата предиспозиција награђена разноликошћу на нивоу дијалеката. Истичем опет да се самогласник редукује, наспрам гута или избацује, те да се исти уствари изговара, само знатно краће и са другачијим местом творбе од стандарних самогласника. Мој скромни суд је да би то могао бити рецимо http://en.wikipedia .org/wiki/Open-mid_back_unrounded_vowelАли тачан одговор свакако би захтевао осврт бираног познаваоца фонетике. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 09.08 ч. 17.06.2007. од скамењен »
|
Сачувана
|
|
|
|
per
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација: BiiC
Поруке: 23
|
|
« Одговор #18 у: 03.14 ч. 17.06.2007. » |
|
"Писани" је језик "репрезентација", стандардизована "пројекција" говрног језика на поље слова.
Идемо укућу, ниспут, мимокуће (а пишемо у кућу, низ пут, мимо куће). Погледати и енклитике и проклитике итд...
Начело говора је економичност (ефикасност) која је потпомугнута мимиком и гестуализацијом уопште, као и сталном провјером у саговорника резултатом комуникације. Тога, на тај начин, у писаном језику нема. Зато, заиста:"Ваља уважити да Босанско Гутање Самогласника, свакако није само босанско, већ исто представља једну, али надасве дивну и посебну инстанцу редукције самогласника при изговору. Примери се могу пронаћи у многим, али не свим, светским језицима, посебно словенским, код којих је дата предиспозиција награђена разноликошћу на нивоу дијалеката." Испитивања и трагања у дотичном језику. Чак и у "београдизацији", специфичној редукцији нашега говора, има велики број примјера "гутања" који би прије одговарали "сарајевским" илити "загребачким" "говорима"; данак је то урбанизацији, скраћеној и убрзаној комуникацији потпомогнутој тв рекламама, чија намјера није само да пренесе поруку већ и да прикаже припадност групи коју карактерише одређена семантизација.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #19 у: 17.50 ч. 17.06.2007. » |
|
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 17.53 ч. 17.06.2007. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #21 у: 23.08 ч. 17.06.2007. » |
|
Пеђа, зашто не раде хиперлинкови?
Ne rade zbog njihove politike prema eksternim linkovima. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #22 у: 23.37 ч. 17.06.2007. » |
|
Ne rade zbog njihove politike prema eksternim linkovima.
A-ha Pedja, hajde nam sad to recite na srpskom Šalimo se malo, naravno  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #23 у: 02.36 ч. 26.09.2007. » |
|
Pita, opšte poznato jelo, naročito je popularno u Bosni i Hercegovini. Možda zbog lakoće spremanja, možda zbog velikog broja načina na koji se može spremiti, možda i zbog nečeg trećeg, ali, svi znate, pita je u stvari pečeno testo sa nekim dodacima. Ovakvim ili onakvim, na ovaj ili onaj način, u suštini sve su pite iste, pečeno testo sa nekim dodacima.
Kada prilike to zahtevaju, npr. žurba, nedostatak vremena, ili pak kada treba spremiti nešto jednostavno, onda se spremi neka obična, mala, što je moguće jednostavnija pita, iliti pitica.
E, sad na scenu stupa toliko rašireno gutanje samoglasnika, pa usled toga, pitica postaje pit`ca. Npr. " Ma `ajde ba, spremi neku pit`cu na brzinu..." Ovo pit`ca, u svakodnevnom i u uobičajenom govoru zvuči potpuno isto kao "pica" (kratkosilazni na "i").
Iz zapadnih delova srpskog govornog područja, posebno onih gde se srpski jezik meša sa italijanskim, ova reč je prešla u italijanski jezik u potpuno neizmenjenom obliku, što se izgovora i značenja tiče, samo se, što i nije nimalo čudno, piše "pizza". Izgovara se potpuno isto i odnosi se, tj. označava istu stvar kao i u srpskom jeziku. Na brzinu ispečeno testo sa nekim dodacima, odnosno pit`cu ili piticu.
Italijani su uspeli da od "pizze" (pit`ce, pitice) naprave svetski brend, na čemu im treba svakako čestitati, te tako naša pit`ca dolazi ponovo kod nas, ali sada u, na izgled malo, ali suštinski mnogo, izmenjenom obliku. Umesto sa kratkosilaznim akcentom na "i" postaje reč "pica" sa dugosilaznim akcentom, takođe na "i", što opet u srpskom jeziku znači nešto drugo, i što i nije baš za jelo.
Ja, blago rečeno, izbegavam da kupujem i naručujem picu, jer mi je prilično nelagodno da od prodavačice ili konobarice, zatražim parče ili celu picu i još sa malo kečapa. Imam u glavi pravo značenje te reči, pa ne mogu da naručim a da ne pomislim na to. A opet, ako kažem pica (sa kratkosilaznim akcentom), bojim se da me ili neće razumeti ili ću joj izgledati malo čudno, jer niko tako ne govori.
Evo jedan istinit događaj.
Jednom mom prijatelju, svratio je otac kući, s nekim razlogom ili bez, nije ni važno, i zatekao njega i snajku kako večeraju. Na stolu je bila pica. Snajka, malo iznenađena, ali iz poštovanja prema svekru, ustala je i ponudila ga da sedne i večera s njima. Međutim, da li zbog iznenađenosti ili nečeg drugog, uradila je to sasvim nespretno. Rekla je: "Tata, hoćeš da jedeš picu?"
Čovek je samo nešto promrmljao sebi u bradu, okrenuo se i izašao. Nešto kasnije, kada se video sa sinom nasamo, pitao ga je: "Je li bre, sine, šta joj bi? Ona dosad nije bila ovakva, da nije... skrenula?"
Onda je, naravno usledilo objašnjavanje i razjašnjavanje itd. itd.
Bio bih zahvalan članovima foruma, koji govore italijanski ili su u mogućnosti iz nekih drugih razloga, da nađu u zvaničnoj italijanskoj literaturi objašnjenje nastanka reči "pizza" i postave ga ovde na forum.
Pozdrav.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
скамењен
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 32
|
|
« Одговор #24 у: 03.16 ч. 26.09.2007. » |
|
The first recorded use of the word "pizza" dates from 997 CE and comes from a Latin text from the town of Gaeta in Southern Italy [6]. The origins of the word are uncertain and disputed but there are 5 main theories:
* 1. It derives from an Old High German word “bizzo” or “pizzo” meaning “mouthful” (related to the English words “bit” and “bite”) and was brought to Italy in the middle of the 6th century CE by the invading Lombards. [7]. This is the origin favoured by the Oxford English Dictionary though they state that it remains unattested [7].
* 2. It derives from the Latin word “pinsa”, the past participle of the verb “pinsere” which means to pound or to crush and refers to the flattening out of the dough.
* 3. It derives from the Italian word “pizzicare” meaning “to pluck” and refers to pizza being “plucked” quickly from the oven (“Pizzicare” was derived from an older Italian word "pizzo" meaning “point”).
* 4. It derives from the Latin word “picea” which describes the blackening of bread in the oven or the black ash that gathers at the bottom of the oven.
* 5. The word pita (as פיתא) exists in the Aramaic of the Babylonian Talmud, referring to bread in general, tracing the word to a cognate for pine pitch, which forms flat layers that may resemble pita bread.
Mi, u Novom Sadu, kazemo Pizza sa kratkim naglaskom. Dugi je vec nesto drugo |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #25 у: 22.42 ч. 26.09.2007. » |
|
Italijanski rečnici uglavnom navode neko od prva dva objašnjenja, ali ni oni se međusobno ne slažu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #26 у: 15.16 ч. 29.09.2007. » |
|
Hvala na trudu alcesti i скамењеном, i svaka čast Novom Sadu gde "pizza" izgovaraju sa kratkim "i". U sredini u kojoj ja živim to nije slučaj. Ovde svi, ali baš svi, govore "pizza" sa dugim "i".
Čitajući ova tumačenja (citate koje je poslao скамењени), još više sam ubeđen da je ovo što sam rekao, upravo onako kako sam napisao. Suviše je očigledno da bi bilo drugačije.
Pozdrav.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 15.20 ч. 29.09.2007. од Vuk »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #27 у: 18.10 ч. 29.09.2007. » |
|
Čitajući ova tumačenja (citate koje je poslao скамењени), još više sam ubeđen da je ovo što sam rekao, upravo onako kako sam napisao. Suviše je očigledno da bi bilo drugačije.
Ја се не слажем да је то сувише очигледно. Како би доиста било сувише очигледно, морао би пронаћи још позајмица из српскохрватског у италијанском језику, а посебно оних који се тичу хране. Да је од питице настала пица мало је вероватно и због тога што питица није главна реч него је то пита, која се свакако много више употребљава него питица (код мене, рецимо, нико не говори питица, а пите се праве више и разноврсније него игде), и због тога што се ово редуковање кратких ненаглашених самогласника баш и не преноси у друге језике. У крајњу руку (погледај тачку 5 из цитата који је скамењени дао), наша пита и италијанска пица могле би потицати од заједничког индоевропског корена. С друге стране, овај закључак који си ти извео одличан је пример онога што се зове народном етимологијом. Када неке сасвим несродне речи звуче исто или слично, прости народ их готово увек повезује и погрешно објашњава једне речи другима: питу и питицу са пицом, рецимо. Неки ијекавци говоре вјетробран мислећи да је та реч настала од речи в(ј)етар. Међутим, тај "ветро" у ветробран нема везе с нашим ветром иако слично звучи, него је италијанског порекла. (Дакле, исправно је једино ветробран а не вјетробран у ијек.) Примери народне етимологије су многи. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #28 у: 04.50 ч. 30.09.2007. » |
|
Ја се не слажем да је то сувише очигледно. Како би доиста било сувише очигледно, морао би пронаћи још позајмица из српскохрватског у италијанском језику, а посебно оних који се тичу хране. Да је од питице настала пица мало је вероватно и због тога што питица није главна реч него је то пита, која се свакако много више употребљава него питица (код мене, рецимо, нико не говори питица, а пите се праве више и разноврсније него игде), и због тога што се ово редуковање кратких ненаглашених самогласника баш и не преноси у друге језике. У крајњу руку (погледај тачку 5 из цитата који је скамењени дао), наша пита и италијанска пица могле би потицати од заједничког индоевропског корена.
Kada neki narod usvaja neku reč iz nekog drugog jezika, on ne konsultuje rečnike i pravopise, već to radi sasvim spontano, onako kako je čuje. Nije važno da li je glavna reč pita ili pitica (pit`ca) i da li su samoglasnici kratki, dugački, naglašeni ili nenaglašeni. Važno je da ta reč, datog trenutka odgovara datoj situaciji. Takvih trenutaka i situacija, na teritoriji gde se dva jezika dodiruju i dobrim delom i mešaju, moglo je biti bezbroj, što niie slučaj sa Vavilonom, koji je u odnosu na Italijane "Bogu iza nogu". Ali ako u ovu priču o Vavilonu (peta tačka citata koji je dao скамењени) dodaš Nina Belova (po nekima, osnivač Vavilona), opet možeš uspostaviti vezu sa srpskim jezikom. Pojam "indoevropski koren" ne objašnjava ovo o čemu raspravljamo, nego samo stavlja tačku na diskusiju i zatvara je nezavršenu. I uopšte na svaku diskusiju, ne samo na ovu. Uvek pitanja i dalje ostanu bez odgovora, jer kad neko kaže "indoevropski koren", onda je tu kraj. Zavesa. Mrak. Nema više. Kao bajagi sve je jasno, a nikom ništa nije jasno. Niko i ne pokušava da u okviru pojma "indoevropski koren", da odgovore na osnovna pitanja: kako, gde, kad, ko, s kim, s čim...itd. Zbog toga je objašnjenje bilo čega, pojmom "indoevropski koren" neprihvatljivo.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #29 у: 12.05 ч. 30.09.2007. » |
|
Неки ијекавци говоре вјетробран мислећи да је та реч настала од речи в(ј)етар. Међутим, тај "ветро" у ветробран нема везе с нашим ветром иако слично звучи, него је италијанског порекла. (Дакле, исправно је једино ветробран а не вјетробран у ијек.)
Ovo je vrlo interesantno, prvi put čujem. Priznajem da sam i ja mislila da je vetrobran od vetra. Tačno je da je na italijanskom vetro=staklo. Ali moram pomenuti da mi vetrobran više liči na kalk nego na direktnu pozajmljenicu, ako gledamo italijanski, jer oni za vetrobran kažu "parabrezza" (para=brani, brezza=povetarac). Dakle, ni kod njih reč ne sadrži staklo, nego baš vetar, pa ne vidim zašto bi vjetrobran ijekavski bilo pogrešno. Bilo bi zanimljivo uporediti ovu reč u raznim jezicima pa ustanoviti ko je prvi napravio kalk od koga... Evo, nađoh da je na engleskom windscreeen ili windshield... ne bih rekla da su ga Italijani izmislili. Što se pite tiče, negde sam, mada dosta davno, videla da se i na grčkom kaže slično, pa uzevši u obzir stavku 5. u gornjoj etimologiji, sve kad se sabere daleko mi je verovatnije da je italijanski primio taj oblik iz grčkog, uz gomilu drugih grčkih reči koje se odnose na hranu, ako već nije iz nekog od jezika pod 5. A što se tiče (pra)indoevropskog korena, ne znam šta da ti kažem, Vuče. Tebi je neprihvatljivo, nekom drugom nije. Iskreno rečeno, ja još imam traume od ispita iz uporedne gramatike i ne verujem da će me skoro spopasti želja da to produbljujem. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.16 ч. 30.09.2007. од alcesta »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #30 у: 14.03 ч. 30.09.2007. » |
|
Међутим, тај "ветро" у ветробран нема везе с нашим ветром иако слично звучи, него је италијанског порекла. (Дакле, исправно је једино ветробран а не вјетробран у ијек.) Upravo suprotno. Izraz vetrobran označava deo koji brani vozača od v(j)etra (u ijekavskom, dakle, v[j]etrobran), a „narodnu etimologiju“ proširuju baš oni koji su čuli za italijansku reč vetro (staklo). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #31 у: 14.21 ч. 30.09.2007. » |
|
Upravo suprotno. Izraz vetrobran označava deo koji brani vozača od v(j)etra (u ijekavskom, dakle, v[j]etrobran), a „narodnu etimologiju“ proširuju baš oni koji su čuli za italijansku reč vetro (staklo). Verovatno, ja sam se u tom trenutku setio jednog Klajnovog članka u NIN-u u kome on objašnjava da li je vjetrobran od vjetra ili je od italijanskog vetro, ali izgleda da sam pobrkao šta je od to dvoje narodna etimologija a šta nije. U svakom slučaju, primer stoji, ali sada obrnuto. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #32 у: 18.25 ч. 30.09.2007. » |
|
Nije mi jasno otkud uopšte ideja da se jedna srpska kovanica nastala od srpskih reči po pravilima srpskog jezika i koja uz to još potpuno odgovara ulozi koja joj je namenjena, stavi pod kapu italijanskog jezika. Vidimo iz prethodnih komentara da je vetrobran i u drugim jezicima (italijanski i engleski) kovanica sastavljena od približno istih reči (vetar i braniti) kao i u srpskom jeziku. Zašto ovu reč na silu gurati u senku italijanske reči "vetro"?
Pre će biti da je italijanska reč vetro (staklo) dobila ime po srpskoj reči vetar, jer staklo kao grđevinski materijal i nije ni zašta drugo nego za zaštitu od vetra. A moguće je i to što otvaranjem prozora (stakla) pravimo vetar (promaju) u kući, tj. vetrimo. Evo, zamoliću alcestu da malo pogleda po italijanskoj literaturi, i da ako može nađe nešto o nastanku ove reči, ne bi me iznenadilo ako se ispostavi da sam u pravu.
Što se tiče reči "pita", mislim da bi bilo uputnije, umesto u grčkom, "vavilonskom" ili u "indoevropskom korenu" potražiti je u slovenskim ili u srpskom jeziku. Namerno kažem u slovenskim ili u srpskom, jer u nauci postoji dilema da li su Sloveni Srbi ili su Srbi Sloveni, a i arheološki nalazi govore da je pojam Srbi mnogo stariji od pojma Sloveni.
U srpskom jeziku postoji glagol "pitati" u značenju hraniti. Npr. kad neko hrani bebu kašičicom, kaže se da on bebu "pita"(kratko "i"). Ili ako treba neku stariju ili bolesnu i iznemoglu osobu nahraniti kaže se "napitaj ga/je", što znači nahrani ga svojom rukom.
Takođe, postoji i glagol "vaspitati" koji znači sveukupno hraniti nekog (obično dete) i nečim drugim osim fizičkom hranom. Znači formiranje kompletne ličnosti sa svim karakternim osobinama koje bi vaspitavani trebao da ima po mišljenju vaspitača. Prefiks "vas" ima značenje "sav" ili "sveukupan".
Iz ovoga proizilazi da je "pita" u stvari hrana (fizička u glagolu "pitati", a duhovna u glagolu "vaspitati"), i ovo značenje se zadržalo do dan danas. Pita jeste hrana, a vaspitavanje jeste sveukupno formiranje ličnosti. Došlo je samo do sužavanja značenja reči pita od hrana uopšte na hranu od testa i nečega još od čega se već prave pite.
I onda ide stara priča. Pita->pitica->pit`ca->"pizza".
Pozdrav.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #33 у: 18.30 ч. 30.09.2007. » |
|
Is this guy for real?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #34 у: 18.44 ч. 30.09.2007. » |
|
Nije mi jasno otkud uopšte ideja da se jedna srpska kovanica nastala od srpskih reči po pravilima srpskog jezika i koja uz to još potpuno odgovara ulozi koja joj je namenjena, stavi pod kapu italijanskog jezika. Vidimo iz prethodnih komentara da je vetrobran i u drugim jezicima (italijanski i engleski) kovanica sastavljena od približno istih reči (vetar i braniti) kao i u srpskom jeziku. Zašto ovu reč na silu gurati u senku italijanske reči "vetro"?
Тачно тако, и они који то чине (а тако сам и ја омашком урадио, требало је да напишем обрнуто да би пример успео ) чине исто оно што и ти са питицом! Откуд италијанско ветро у нашем ветробрану? Ниоткуд, нема га! Нема ни наше пите у италијанској пици, иако слично звуче, осим можда ако се не ради о заједничком праиндоевропском корену обеју ових речи... Pre će biti da je italijanska reč vetro (staklo) dobila ime po srpskoj reči vetar [...]
А ја бих рекао да ће најпре бити да су све италијанске речи позајмљене из српског, и ја такође молим алчесту да то провери. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #35 у: 18.51 ч. 30.09.2007. » |
|
Vuče, sad stvarno ne znam da l' ti to mene zavitlavaš, ali 'ajde da se pravimo da si ozbiljan, kad si me već zamolio da pogledam... Elem, logično bi bilo pretpostaviti da reč za staklo postoji otkad se zna za staklo. Pošto su staklo imali još u starom Egiptu, a verovatno i u Mesopotamiji, nekako mi je teško da zamislim Srbe u to vreme... u italijanskom je vetro od latinskog vitrum, da li je to izvorna latinska reč ili je još starija sad nemam vremena da gledam, ali je sigurno da su stari Rimljani koristili staklo, a i civilizacije pre njih. Razume se, ako baš hoćeš da Srbi budu narod najstariji ni ovo nije neki argument, ali uradila sam šta sam mogla. A da i ne pominjem kad su Sloveni došli do upotrebe stakla... Ali priznaj ti nama da se šališ, a? Ne mogu prosto da poverujem da si ozbiljan, i to ti je... @Đorđe: može i alcesta, po latinskoj verziji, tj. po Vuku. Ali ako su italijanske reči stvarno iz srpskog, nećemo ih lako naterati da to i priznaju. Samo je onda čudno što našim ljudima učenje italijanskog tako teško ide... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #36 у: 02.23 ч. 01.10.2007. » |
|
alcesta, zaista ti hvala na trudu i izvini ako sam te stavio u možda neugodnu situaciju, tražeći da objašnjavaš nešto što možda nikad ne bi ni pomislila. Znaš kako, rasprava je malo napeta, pa čovek ponekad posegne za nečim što i nije baš...itd, itd. U svakom slučaju hvala ti. Тачно тако, и они који то чине (а тако сам и ја омашком урадио, требало је да напишем обрнуто да би пример успео ) чине исто оно што и ти са питицом! Откуд италијанско ветро у нашем ветробрану? Ниоткуд, нема га! Нема ни наше пите у италијанској пици, иако слично звуче, осим можда ако се не ради о заједничком праиндоевропском корену обеју ових речи... Ja se u italijanskom rečniku verovatno ne bi snašao, pa nisam ni pokušavao tamo da tražim, ali imam jedno elektronsko izdanje Morton Bensonovog rečnika (englesko srpski, naravno), i evo ti copy-paste iz njega: piz•za ['pijtsÁ] n (cul.) napuljska pita, pica Kao što vidiš ima pite u italijanskoj pici. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #37 у: 02.56 ч. 01.10.2007. » |
|
To je kao kad bi u engleskom rečniku uz reč "gumbo" našao "južnjački gulaš od morskih plodova", pa tvrdio da je to dokaz da reč "gumbo" potiče od "gulaš".
Ne uviđaš li da OBJAŠNJENJE reči ne mora imati ama baš nikakve veze s njenim POSTANJEM? Mada, to početno "gu" svakako je jaka veza...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
kontra
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: građevinarstvo
Поруке: 521
|
|
« Одговор #38 у: 10.42 ч. 01.10.2007. » |
|
Is this guy for real?
not sure... je l' to ono "Srbi, pa amebe"? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #39 у: 10.51 ч. 01.10.2007. » |
|
piz•za ['pijtsÁ] n (cul.) napuljska pita, pica
Mogli bi smo i da tumačimo da je priređivač rečnika pogrešio, pošto mislim da pod pojmom pita, mi smatramo da jelo sadrži više obično tanjih kora. Pica ima samo jednu i to debelu. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
kontra
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: građevinarstvo
Поруке: 521
|
|
« Одговор #40 у: 11.26 ч. 01.10.2007. » |
|
Pa, dobro, postoje i lenje pite (i to u dve varijante, prva s dve deblje kore, a između punjenje, a druga s jednom donjom korom, a sve nabacano na nju).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #41 у: 15.09 ч. 01.10.2007. » |
|
Pa, dobro, postoje i lenje pite (i to u dve varijante, prva s dve deblje kore, a između punjenje, a druga s jednom donjom korom, a sve nabacano na nju).
Kao osvedoceni gurman ja to ne prihvatam za pite |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
скамењен
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 32
|
|
« Одговор #42 у: 15.20 ч. 01.10.2007. » |
|
Можда би се мало могли вратити и на времена пре речника и у разматрања о општем процесу етимологије уврстити следеће: - Опанцы - древняя сербская обувь (на санскрите "упанцы"), которую до сих пор носят сербские крестьяне, а так же часть индийцев и афганистанцев, курды (гивэх) и азербайджанцы. Раньше ее носили так же пеласги и этруссы.
- Римо-греческие историки: Страбон, Клавдий Птолемей и другие, которые упоминали сербов в своих записях.
- Сербский герб, с четырьмя осцилами - указан на одежде богини Артемиды, покровительницы Трои более 1200 лет до н.э., ф-ракийских женьщин и амазонок (женских воинов скифов).
- В одной из первых надписей клиновым письмом в Месопотамии из периода 2000 лет до н.э. написано "Ур Нина сар (царь) Сирбурла"
Оваквим лингвистичким величинама, превод је, скромно се надам, сувишан. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #43 у: 16.20 ч. 01.10.2007. » |
|
Сербский герб, с четырьмя осцилами [...]
Није ли он малчице новијег датума, настао од византијских четирију В? Или су и њега Сирбурли донели на брдовити Балкан из прапрапостојбина у долинама река Инда, Тигра и Темзе? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #44 у: 17.04 ч. 01.10.2007. » |
|
Можда би се мало могли вратити и на времена пре речника и у разматрања о општем процесу етимологије уврстити следеће: - Опанцы - древняя сербская обувь (на санскрите "упанцы"), которую до сих пор носят сербские крестьяне, а так же часть индийцев и афганистанцев, курды (гивэх) и азербайджанцы. Раньше ее носили так же пеласги и этруссы.
- Римо-греческие историки: Страбон, Клавдий Птолемей и другие, которые упоминали сербов в своих записях.
- Сербский герб, с четырьмя осцилами - указан на одежде богини Артемиды, покровительницы Трои более 1200 лет до н.э., ф-ракийских женьщин и амазонок (женских воинов скифов).
- В одной из первых надписей клиновым письмом в Месопотамии из периода 2000 лет до н.э. написано "Ур Нина сар (царь) Сирбурла"
Оваквим лингвистичким величинама, превод је, скромно се надам, сувишан. Crni skamenjeni. Kako si smeo da napišeš ovako nešto. Pa, znaš valjda, da Srbi pre Nemanjića nisu postojali. Ovo što arheologija nalazi mnogo pre Nemanjića nisu Srbi niti srpsko, to je "indoevropski koren". |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #45 у: 18.41 ч. 01.10.2007. » |
|
Opet logička zavrzlama. To što je takav vid obuće i takav vid krsta postojao i ranije NE ZNAČI da su i Srbi postojali ranije - samo da su se obuća i grb održali dovoljno dugo da ih Srbi u svoje vreme preuzmu. Prema tome, nacisti su postojali i pre nekoliko hiljada godina, pošto je svastika (kukasti krst) kao znamen postojala u to vreme? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
скамењен
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 32
|
|
« Одговор #46 у: 21.41 ч. 01.10.2007. » |
|
Сербский герб, с четырьмя осцилами [...]
Није ли он малчице новијег датума, настао од византијских четирију В? Или су и њега Сирбурли донели на брдовити Балкан из прапрапостојбина у долинама река Инда, Тигра и Темзе? То је уједно и суштина. Многа питања из етимологије и историје још увек нису одговорена. А на све стране се људи размећу шпекулацијама. Ипак, Летопис Нестора је неумољив: "Повесть временных лет" (т.н. летопись Нестора), оригинальная цитата: - "...Словени по Дунаеви, кде есть нынІ Угорьская земля и Болгарьская. Отъ тІхъ Словенъ розидошася по земьли и прозвашася имены своими, кде сІдше на которомъ мІстІ.
- ...ту бо е [сть] Илурикъ, егоже доходилъ апостолъ Павелъ, ту бо бяша СловІни пІрвІе. ТІмьже СловІньску языку учитель есть Павелъ, отъ негоже языка и мы есме Русь..."
(пояснение: Угарская земля - это Венгрия, Илурикъ (Иллирия) - это территория бившей Югославии, где больше всего сербско-говорящего народа (иллирский язык в истории всегда был синонимом сербского языка), а апостол Павел был ровесником Иисуса Христа) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #47 у: 21.49 ч. 01.10.2007. » |
|
Занимљиво. (Занимљиво је, наравно, мишљење аутора летописа које је овај имао о пореклу Руса - да су они дошли одавде у Русију - и изнео га у томе летопису, но оно не мора бити доказ тога.) Могу ли да питам у ком веку је написан овај Несторов летопис?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #48 у: 01.21 ч. 02.10.2007. » |
|
Skamenjeni, odakle uzimaš ove tekstove? Možeš li postaviti linkove ovde na forum?
(A raspravljali smo o pitici....)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
kontra
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: građevinarstvo
Поруке: 521
|
|
« Одговор #49 у: 14.03 ч. 02.10.2007. » |
|
To je sve pedjina krivica - da je rekao da su i lenje pite pite, svega ovog ne bi bilo, a svi bismo uživali u raznim gurmanlucima. PS: pola postavljenog preskočih, valjda će se onaj ko postavlja poruke udostojiti i da one budu prevedene |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #50 у: 18.28 ч. 02.10.2007. » |
|
Нека се Пеђа много не љути што смо два пута скренули са првобитне теме - прво са етимологијом пице и других италијанских речи, а онда и са пореклом Србаља... Расправа је прилично занимљива. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #51 у: 00.02 ч. 03.10.2007. » |
|
U stvari, jednom smo skrenuli sa teme, pita nije bila skretanje. Ja sam pokušao da objasnim kako je zbog "bosanskog gutanja samoglasnika" od pit`ca (pitica) došlo do italijanskog "pizza".
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
dino_b
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: DB
Поруке: 6
|
|
« Одговор #52 у: 00.19 ч. 03.10.2007. » |
|
Šta tačno želiš reći, da su Bsanci oduvjek gutali samglasnike, ili da su od davnina poznati po dobroj piti? Ili da je i glagol ispitati nastao od pite, npr... od čega ti je ova pita, ima li svježe pite i sl...? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #53 у: 00.45 ч. 03.10.2007. » |
|
Ne, hteo sam reći da burek nije pita, i da je od njega nastala reč bure.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #54 у: 00.52 ч. 03.10.2007. » |
|
Naravno. A engleska titula "sir" svakako potiče od počasti koju su uživali nadaleko čuveni srpski proizvođači sira.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #55 у: 01.03 ч. 03.10.2007. » |
|
Ne, to je skraćeni oblik reči sirovina
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #56 у: 00.39 ч. 04.10.2007. » |
|
Slažete li se da ostane ovako kako sam rekao?
Pita->pitica->pit`ca->"pizza".
(Ćutanje je isto što i odobravanje.)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #57 у: 02.01 ч. 04.10.2007. » |
|
Obrisao sam poruke koje su sledile, budući da u njima nema ničeg konstruktivnog.
Vuče, kao poslednji pokušaj da spasem ovu temu zamoljavam te da navedeš neku literaturu koja bi potvrdila tvoju teoriju koju uporno iznosiš (kao što su ostali učesnici naveli reference za svoje tvrdnje). Ako smatraš da takva literatura ne postoji, moram te zamoliti da prestaneš s iznošenjem ovakvih proizvoljnosti, koje (bar koliko znam) nigde nisu zabeležene. Ukoliko se oglušiš o ove molbe, biću prinuđen da zaključam temu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #58 у: 02.02 ч. 04.10.2007. » |
|
E da, pride i negiranje indoevropske osnove, šatro "svi to stalno pominju, a niko pojma nema šta je to". Pa se čovek eto skromno nudi da nas sve redom prosvetli.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #59 у: 02.06 ч. 04.10.2007. » |
|
Bojane, bez namere da sad dovodim u pitanje zaključavanje teme kao meru protiv trolovanja, ali - misliš li da je to celishodno? Sam si negde ranije rekao da je bampovanje starih tema sasvim u redu ukoliko neko nov ima nešto pametno da doda i/ili friško da pita. Međutim, to neće biti moguće ako tema ostane zaključana. Prema tome, dođe jedan trol, iskaže dovoljnu količinu upornosti i tema ode pod ključ, na eventualnu štetu budućih diskutanata. Može li se taj mehanizam nekako ažurirati?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #60 у: 02.42 ч. 04.10.2007. » |
|
Pa, Bojane, ja mislim da je moja poruka bila vrlo konstruktivna, a odista ne vidim kome je mogla smetati. Ali kao i obično, vi to bolje znate |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #61 у: 02.48 ч. 04.10.2007. » |
|
Bojane, bez namere da sad dovodim u pitanje zaključavanje teme kao meru protiv trolovanja, ali - misliš li da je to celishodno? Sam si negde ranije rekao da je bampovanje starih tema sasvim u redu ukoliko neko nov ima nešto pametno da doda i/ili friško da pita. Međutim, to neće biti moguće ako tema ostane zaključana. Prema tome, dođe jedan trol, iskaže dovoljnu količinu upornosti i tema ode pod ključ, na eventualnu štetu budućih diskutanata. Može li se taj mehanizam nekako ažurirati?
Hvala na upzorenju, ali evo opet ista priča. Vređanje, vređanje, vređanje. Mislim da nije u redu meni postavljati uslove, a s druge strane dopustiti i drvlje i kamenje. U toku rasprave pozvao sam se na Morton Bensonov rečnik, možda je to nedovoljno, pa ću se potruditi da nađem još podataka, ali opet niko od učesnika u raspravi se nije pozvao ni na jedan izvor, osim skamenjenog koji je naveo neke citate. Međutim ti citati nemaju osnovne podatke, ni čiji su ni odakle su. I opet meni uslov, navedi izvor, dok ostali ne navode izvor. Mislim da zaključavanje teme ne bi bilo u redu zbog ostalih učesnika, a i zbog gostiju koji posećuju ovaj forum, što se mene tiče, ja mogu i da odustanem od ove rasprave. Međutim, da ste, kao moderator reagovali na vreme, čim je počelo vređanje, do ovoga ne bi ni došlo. Pozdrav. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #62 у: 03.51 ч. 04.10.2007. » |
|
Neskafice, potpuno se slažem s negativnom stranom zaključavanja kako si ti to opisao, ali postavi ovako stvari: da sve funkcioniše savršeno, moderatori ne bi ni postojali. Uglavnom, nije nikakav problem da se neka tema otključa nakon što se strasti smire, a ako to sam ne učinim, onaj ko želi da doda nešto sveže uvek može da mi se javi privatnom porukom. Naravno, ako imaš neki predlog za „ažuriranje mehanizma“, slobodan si da ga izneseš. Lolita, slažem se da je tvoja poruka bila korektna, ali je stajala u kontekstu ovdašnjeg prepucavanja, pa mi se činilo da bi štrčala ako je ostavim (sad, kad je ponovo pročitam, vidim da ipak nije nužno morala biti povezana s tim). Svejedno, nemam ništa protiv da ponovo pošalješ informaciju koju si tad ostavila. Vuče, obrisao sam i tvoje i tuđe poruke, pa očito ne dopuštam drvlje i kamenje ni s jedne strane. Što se tiče literature, jesi se, istina, pozvao na rečnik Mortona Bensona, ali nisi ni pokušao da objasniš kakve veze to što si citirao odatle ima s onim što tvrdiš (a Neskafica ti je skrenuo pažnju na to odmah nakon tvog citata); umesto toga si jednostavno predložio da „ostane onako kako si rekao“, što je izazvalo dalje reakcije. Ne možemo ovde glasati da li da ostane kao što je rekao neko ili neko drugi, već se moramo potruditi da svoje stavove odbranimo na adekvatan način. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.35 ч. 04.10.2007. од Бојан Башић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #63 у: 04.07 ч. 04.10.2007. » |
|
...onaj ko želi da doda nešto sveže uvek može da mi se javi privatnom porukom. Onda je možda najprostije u forumski "pozdravni govor" za nove članove dodati odredbu tipa "Ukoliko je određena tema zaključana, a želite konstruktivno da joj doprinesete, možete moderatoru poslati privatnu poruku s molbom da je otključa". Mislim da je to zasad sasvim dovoljno. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #64 у: 04.47 ч. 04.10.2007. » |
|
Nije problem u brisanju poruka. Neću se nikad pobuniti ni zbog ijedne obrisne poruke.
Ali, ne mogu i neću, oćutati na uvrede. Ova rasprava ne bi imala ovakav tok da je vređanje sprečeno na početku.
Nikome od učesnika u raspravi nisam uputio ni jednu jedinu reč, koja bi se mogla okarakterisati kao uvreda, niti staviti bilo kakav negativan predznak ispred nje, dok, priznaćete, s druge strane to nije bio slučaj.
I šta sad? Imamo situaciju da ja moram da se pravdam što nisam nikoga uvredio i što sam izneo i pokušao dokazati neku tvrdnju. To nije bilo po ukusu nekom od učesnika u raspravi, i dotična osoba je uzela sebi za pravo da može da vređa i određuje šta i kako neko (u ovom slučaju ja), može i sme da napiše.
Pogledajte malo poruke unazad.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #65 у: 05.57 ч. 04.10.2007. » |
|
Problem je samo u tome što si zabasao na pogrešan nivo. Recimo, dođeš ti tako pred đake II razreda srednje škole i kažeš "sad ću ja vama da pokažem da je 2+2=5". Oni se prvo samo malo zgledaju, pa onda skontaju da si ozbiljan, pa počnu da se kikoću. I onda ti kao dokaz kažeš "ja sam to tako video u jednoj knjizi, a nešto sam i lično razmišljao". Tu već neki počnu otvoreno da se smeju, a drugi samo odmahnu rukom, počnu da te ignorišu i uzmu nešto da čitaju. Na kraju, u funkciji poslovične trešnje, dolazi predlog "ajde da mi glasamo, ko je za to da 2+2 bude 5? Ćutanje smatram za odobravanje". I kako treba siroti đaci, koji su izučili malo škole, da reaguju na takav tretman? Truli paradajzi bi im sigurno dobro došli.
Elem, kao što već rekoh u nekoliko navrata, za svoje "teorije" i "glasanja" možeš naći dovoljno drugih foruma. Jedno je ne znati, pa pitati onoga ko zna, a sasvim drugo agresivno se nalupavati. Bez obzira na svu demokratičnost, ovaj forum ipak drži i do određenog naučnog nivoa poruka koje se ovde objavljuju, a ti taj aspekt niti zadovoljavaš, niti želiš da zadovoljiš, niti želiš da prihvatiš kao legitiman. Pa šta onda tražiš ovde? Prija ti da čitaš svoje "teze"? Putuj, igumane...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #66 у: 08.48 ч. 04.10.2007. » |
|
Vuce jesi malo preterao u ovoj temi pa si dao povod za komentare koji su u sledeli. Naravno, to ne znaci da bilo ko moze tek tako da ti kaze "putuj igumane".
Za zakljucavanjem tema ne bi bilo potrebe kada bi ste, videvsi da moderatori pokusavaju da dovedu stvar u zeljeni okvir, sami stali na loptu i dali im vremena. Poslednjih nekoliko dana je upravo bio slucaj da moderator reaguje, obrise poruke kojima nije mesto u temi a da malo kasnije, korisnik posalje na isto mesto istu tu poruku i posto moderator u tom momentu nije na forumu a i misli da je uklonio problem, dok se on pojavi eto belaja.
Zato, kada vidite da moderator uredjuje temu ili ako on to najavi, prvo sto treba dauradite to je da budete konstruktivni i da mu date prostora da radi svoj posao da ne bi morao da zakljucava temu.
Zato vas i sad molim, stanite malo i pustite Bojana da sredi temu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #67 у: 19.39 ч. 04.10.2007. » |
|
Lolita, slažem se da je tvoja poruka bila korektna, ali je stajala u kontekstu ovdašnjeg prepucavanja, pa mi se činilo da bi štrčala ako je ostavim (sad, kad je ponovo pročitam, vidim da ipak nije nužno morala biti povezana s tim). Svejedno, nemam ništa protiv da ponovo pošalješ informaciju koju si tad ostavila.
Zahvaljujem, Bojane, vanredno ste ljubazni; prisetićete se, verovatno, da nikad ne koristim ružne reči i da nikad nikoga ne vređam, a pošto je moja poruka bila krajnje uljudna i konstruktivna kao i uvek, ponoviću je: naime, začudilo me je što se u ovolikoj višednevnoj diskusiji niko nije setio da spomene i uzme u obzir i to da je reč pita vrlo raširen naziv za vrstu bezkvasnog hleba u mnogim istočnim zemljama, pa čak i u Grčkoj. Nimalo uvredljivo, zar ne? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #68 у: 02.01 ч. 05.10.2007. » |
|
Kako očigledno ne vredi govoriti tema je zakljucana do daljnjeg.
Probaćemo da je svedemo na konstruktivan nivo diskusije.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 02.03 ч. 05.10.2007. од pedja »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
