Јесте, јесте, великим словом кад нема имена, тј. кад реч "директор" ("председник", "владика" итд.) замењује име, а тачно се зна на кога се мисли.
Исти случај: реч "уговор" писаће се великим словом кроз цео уговор ако се не наводи број (ознака) уговора, што се рачуна као "име" уговора. Дакле:
уговор бр. 56234 биће потписан ....
Уговор ће бити потписан ...
(није почетак реченице)
...Чак сам добила грдњу од директора што не знам тако "основну ствар", а старије колегинице су ми потврдиле да је овог пута (за промену) он у праву...
Ne, nisu tvoje koleginice u pravu, ne moraš dalje da preturaš po knjigama, jer smo to mi ovde već odradili :lol:
No, postoji objašnjenje, čak i opravdanje za njihove stavove.
U starom pravopisu postojalo je to pravilo o velikom početnom slovu nekih titula, a mnogi "posedovaoci" nekih od titula su insistirali, jer im je to davalo na važnosti. To nikako ne opravdavam, no razumem.
Ono oko čega ne treba da raspravljaš ni sa koleginicama, a ni sa
direktorom jeste veliko slovo kod reči ugovor. Naime, to nije u skladu sa pravopisom, ali je u skladu sa drugim strukama. Ponekad se pravopis krši zarad olakšavanja posla i dokle god taj posao nema veze sa književnošću mogu da progutam takav stav.
U mnogim tehničkim naukama (provereno, pretpostavljam da takvih, namernih grešaka ima i u društvenim, ali ih ne srećem toliko) ćeš naići na uobičajene greške.
Pogrešno veliko početno slovo reči ugovor se koristi da bi se izbegla neophodnost bližeg određivanja, odnosno postoji zbog uniformnosti obrazaca. Kada tako pišeš manja je verovatnoća da se pogreši neko slovce, brojčica ili crtica u samom nazivu ugovora, jer u suprotnom se isti može smatrati nevažećim. To su sitni kompromisi struke.
U građevini se (moja oblast) često koriste iste greške. Mi npr. velikim slovom obeležavamo Investitora (jer ne navodimo uvek ko je on), Projektanta, Izvođača. Ta tri naziva su opšte imenice, ali se u svim pisanim materijalima već decenijama pišu pogrešno - velikim početnim slovom.
Dakle, zarad posla - piši veliko U za ugovor, ali znaj da je to ustupak struci, a ne pravilo jezika.
Direktor guraj na početak rečenice (tako su još važniji
), pa ćeš izbeći sukobe, tako će uvek biti ispisan velikim slovom.
Pretpostavljam da se starije koleginice drže onoga što su naučile u školi. Pokušaj na pristojan način da im obratiš pažnju da predmet diskusije nije latinski, nego srpski jezik, živ i promenljiv.
