Чини ми се да сте Ви "преосетљиви", судећи по Вашем брзом повлачењу. Ево, позивам Вас да не бацате пушку у трњак Wинк па како хоћете ...
ОК. Изгледа да сам јуче био некако накриво насађен. Посебно се извињавам Брунхилди, јер сам ту заиста претерао. Трудиће се да убудуће пажљивије бирам речи.
„Сестрић“ је већ деминутив; „сестричић“ не постоји, овде је само ради десетерца.
Сестрић никако не може бити деминутив, то би, ваљда, свакоме требало да буде јасно. Сестрић је сестрин син и не постоји, барем колико ја знам, неко друго име за сестрића. Ако је деминутив, од чега је деминутив?
Морам се придружити Брунхилди и питати какве то уопште има везе са чим било. Покушавамо објаснити да је „престиж“ српска изведеница од глагола „престигнути“ тиме што у украјинском језику постоји глагол „станути“?
Па добро...није то случај само са украјинским. Ту је и руски застанут (стићи, ухватити;
Ужасно, если меня здесь застанут; на српском бисмо рекли;
да ме само негде не застану), македонски станат, застанат (стати, да стану, застану, почети). Та реч постоји и у бугарском.
Поменуо сам раније императив остани/останите, устани/стани, устаните/станите, преко чега ти, тек тако, ноншалантно прелазиш. Ту је и имперфект остах/останух ("...под градом им кости остануше"). Не знам да ли таква промена забележена у РМС, али је јасно да је таква форма могућа и исправна. Или аорист стануше/застануше поред стадоше/застадоше.
Шта ћемо с глаголским придевом прошлим устанувши/уставши, глаголима становати и установити, као и именицама које сам раније поменуо (устанак, станка, стање, установа, становиште)? Зар нам логика не говори да именица стан ниакако није могла доћи од глагола стати, већ је могло бити само обрнуто. Глагол настати готово је исто што и настанити. У македонији кажу: ама ми станува симптоматично "постало ми је симптоматично").
Упореди друге свршене и несвршене глаголе: обр-нути/обр-тати, кре-нути/кре-тати, ума-кнути/ума-ћи, пре-гонити/пре-ћи, такнути/таћи/(до)тицати, прхнути/прашити итд.
Ти почињеш од претпоставке (ево, примера ради: „престиж“ је српска реч) и онда пробаваш, тако сујетно, изнедрити какве било доказе за ту претпоставку не би ли показао да је она тачна. А треба обратно.
Молим те, где сам ја то рекао да је престиж српска реч? Имам утисак да ти уопште ниси читао оно што сам раније писао. Ја сам само тврдио да глагол станути постоји у српском језику, независно од тога да ли га бележи РМС. За то сам изнео, претпостављам, довољно аргумената, преко којих се, сматрам, не може и не сме олако прећи. Исто тако, тврдио сам (и тврдим) да су српски и латински корен у датим речима исти.
Оканеш ли се сујете и претерана родољубља, и почнеш ли се користити Аристотеловом логиком место неоснованим „ја чуо, мен’ се чини, изгледа ми слично, има у народној пјесми, нашô сам и у украјинском (а јеси ли можда нашао и у пољском?)“, можда ће од тебе и бити неки етимолог.
Није ми јасно о каквој сујети причаш. Уз то, чини ми се да бркаш шта би то могло бити "Аристотелова логика". На пример, Аристотел је говорио да црви настају од поквареног меса. Наравно, по теби, он је био у праву. Али, ипак, на твоју жалост (или срећу) наука је далеко одмакла од такве Аристотеловске "очигледности".
Душан Вукотић
