Moмчило Ђуић

[tamina]

МОЈА ПЕСМА

Песма је моја шум анђелских крила,
што тихо допире из плавих висина;
стихове њене, ко дубоку мисао,
са сводова храма негде сам преписо.
Песма је моја девојка надања
што је уранила пољаном стварања,
да лечи душе очаја и плача
што ниско падоше од греховног мача.
Вај, моја муза - јаук паћеника,
и цвркут тужан бескрилнога јата;
што ће изданути на друмовима нашим
под копитама бесомучног ата!
                      (Moмчило Ђуић)

[tamina]

још једна од истог аутора

ПРВИ СУСРЕТ

Увијена у порфиру младости,
шумом палминих лепеза -
минула си поред мене,
као пролеће у облаку.
То је био сусрет први,
урезан за свагда:
у души, у крви.
Од тад ми поста:
замагљен вид,
немирно срце,
снови - јата у лутању.
И, као печат,
на срцу отслик Твој -
зари ме
кроз сва пролећа расцвале младости.
То је био сусрет први,
за свагда урезан:
у души, у крви;
кад си прошла поред мене,
Ти - насмејано пролеће у облаку.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Читаоница > Најлепши стихови (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Moмчило Ђуић