Докторе који
рече да си магистар, лијепо је што си се прикључио на форум и што је баш ова тема на то некога понукала, али на неколико ћу ствари у другом ти посту по реду на форуму, ако дозволиш, одреаговати са мање усхита.
бања која је наводно постојала у Шехеру, у ком сам успут буди речено рођен и одрастао, никако није могла бити разлог конфузије
Ово "наводно" би се, с једне стране, могло схватити и као примједба на моју тврдњу да је бања заиста постојала, но сумњу у постојање си и ти сам одагнао при крају исте реченице споменувши име Илиџа, турцизам за бању. Да бања није постојала, не би било ни назива Илиџа. Дакако да је бања постојала, јер геотермални извори у Горњем Шехеру и данас су тамо, а прије неколико зима у једноме сам се и бућкао док ми је по глави падао снијег.
Око "почетне конфузије" имаш - конфузију. Кад кажем "почетна", могу, логично, мислити једино на некакав први моменат (ко ће га знати колико дуго)
након именовања града у Бања Лука, а не на сами моменат именовања. Стога, не рекох да су се око бање и бана први збунили они који су бирали име, него да су се први збунили неки каснији што не познаваху именоватеље града и прилике у њему. Зато је твоја мисао надовезана на моју само репетиција: "Тек касније, они слабо обавијештени повезали су изворе термалне воде са новијим изразом бања и помислили, у свом незнању да је то основ називу града."
Већ је напријед објашњено стварно поријекло назива града: бања од архаичног банова и лука од, и данас у употреби израза за земљу крај воде.
Да, већ је то показано на овој краћаној теми због које си се регистровао те, такође, на сличној теми на коју се више пута нашла повезница овдје у порукама, од којих је једна и моја – та на коју су реплицирао.
А што се састављеног и растављеног писања тиче, свеједно је док се придржавамо исправне деклинације.
Још сувишне суперфлуидне излишности. Ја се, богме, већ побојавам да имаш логореју.
[Измјена: Сад, након што доврших ову поруку и погледах је, побојавам се и за себе.
]
Ја увијек користим састављено писање јер поштујем Вуково правило: пиши као што говориш.
По томе би значило да сви који Бања Лука пишу растављено мање поштују то Вуково правило, а то није случај. Код овога топонима са специфичним правилима, то Вуково правило, заправо, не игра никакву улогу, него то само може некоме тако да изгледа. Иначе се код топонима логика да се пише као што се говори врло често заобилази, због важности да све ријечи очувају свој значај. Зато имамо Нови Сад, а не Новисад. Додуше, имамо и Београд умјесто Бео Град. Бањолучани бијаху инклузивни, па дозволише обоје. Али, ако ћемо тјерати мак на конац, прво се писало Бања Лука, па тек онда Бањалука, па би се могло аргументовати да је то боље писати одвојено, што је, рецимо, став који има бањолучка градска управа у свом дневном раду.
Такође, не постоји хрватски израз топлице, већ словенски којег Хрвати чешће користе, али то га не чини хрватским.
За ову ти примједбу имам разумијевања, јер као нов корисник не знаш неке моје
ставове, па ниси из прве могао знати да када ја кажем "хрватски израз" не мислим да је он само хрватски, него да је и српски и хрватски (осим кад су у питању многе "успјешнице" хрватског новоговора) - јер је у питању заједнички језик с двије варијанте - и само да се више користи у једној, западној.
Као уосталом ни тисућа која је словенска, али Срби и Македонци користе грчког поријекла ријеч хиљада (од хилиа).
Свиђа ми се тај примјер, у што се можеш увјерити
овдје.
Него... бања и топлице. Топлице су, јашта, словенска ријеч, и то старословенска (од теплъ), али нису ништа "словенскија" ријеч од ријечи бања. Обје су словенске (Етимолошки рјечник словенских говора, Миклошић, 1886), а потичу од праиндоевропских коријена теп- (топао) и бхе- (загријати). Оно што се, међутим, да примијетити је то да се "бања" више користи на истоку (Руси исто кажу бања), а "топлице" на западу. Тако у Србији у топонимима имамо: "бања", "кисељак" и "сланкамен", док "топлице" уопште немамо; а у Хрватској имамо: "топлице" и "терме", док оне прве уопште немамо. Наравно, ја никакав проблем не видим у томе да дотично бањолучко насеље у имену има ријеч из западне варијанте језика нам, и разлог из ког се, оним смајлијима, ругам није моје противљење томе.
Ругам се, прво, патетичној и засмијавајућој примораности на недосљедност од стране новокрститеља насеља и градова у Српској. Добро је познато, а ти се као Бањолучанин сјећаш, колико су енергије они уложили од '92. до '95. да национализују све што се национализовати дало. Чак се толико далеко ишло с тим да им више ни ијекавска штокавица није била довољно правовјерна, па су притискали просвјетне раднике да своје ђаке и студенте охрабрују да, слободно, говоре екавски ако тако желе. Неки полтрони међу професорима су чак захтијевали да се школске радове пише на екавском. А спикери у медијима имали су чак диктат да екавски говоре, па је остало неизбрисиво сјећање на немали број ниоткуд прогураних бена које су својим сеоским нагласцима обавјештавале гледаоце и слушаоце, на услузи молим лепо, о дешавањима у "Предору" и "Бељини".
И, одједном, на таквкоме вјетру ваздигнути душебрижници треснуше о необрано грожђе као ономад њихови очеви пред Титовим Јајцем: "Како насеље Горњи Шехер преименовати у, логично, Српска Бања, а да сви овамо и онамо, параноично не дрекну како се сад, поврх свега, и Бању Луку прекрштава у Српска Бања Лука?" Повуци, потегни, прогутај кнедлу, прогутај камен... преломише. Кад бању не можемо, узећемо топлице; та ипак смо ми браћа. А мијењати морамо. Хооооу бој...
То прво, а друго, ругам се уопште осјећању потребе за мијењањем јако старих топонима. Замислимо да се Босански Брод пременује у некакав прекоокеански или свемирски Српски Брод. Па то би било ван сваке... Пардон, већ јесте.
