b.n.
одомаћен члан
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 373
|
 |
« у: 23.05 ч. 17.01.2009. » |
|
Био старац и баба, па имали два сина и двије снахе. Они су били врло сиромашни и нијесу ништа имали до једнога јарца. Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади. Она по заповијести отиде с јарцем, али мало час ето ти јарца кући, па се стане дрекењати око куће: "Мехехе!" Старац изиђе и запита га шта му је и што је дошао кући. А он одговори:
- Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
Онда старац пошље другу снаху; али јарац онако уради и код ње. Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако. Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина и стане просипати за собом, вабећи јарца:
- Јац јацо, јац јацо!
Јарац иђаше за бабом докле тецијаше из њезине рукавице осјевина, а кад нестаде, он се онда врати кући по своме обичају и стане га дрека око куће:
- Мехехе!
Опет га старац запита шта му је, а он одговори:
- Послао си бабурину да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
Старац мислећи да је истина што јарац говори, пође сам с њиме; а јарац исто онако уради и њему. Тада се старац ражљути, и како дођу кући, одмах јарца закоље, одере га, осоли, натакне на ражањ и привуче га к ватри, а мој ти јарац скочи с ражња, па бјежи, бјежи, те у лисичију јаму, а лисица не бјеше код куће. Кад лисица дође, чује да има нетко у њезиној кући и не смједе уљећи унутра, него пође од своје куће невесела и жалосна. Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела. А она му каже да се нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра. Онда зец рече:
- Хајдемо нас двоје да видимо тко би то био.
И тако пођу. Кад дођу пред јаму, повиче зец:
- Тко је у тетиној јами?
А јарац изнутра одговори:
- Ја сам јарац живодерац,
жив клан - недоклан,
жив сољен - недосољен,
жив печен - недопечен,
зуби су ми као колац,
прегришћу те као конац!
Кад то чују зец и лисица, поплаше се, па побјегну без обзира. Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају шта им је, што бјеже. Кад лисица и зец виде овако друштво, они се зауставе, па им приповједе шта је и како је. Онда се дигну сви заједно, еда би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу. Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је. Онда рече јеж:
- Хајде да и ја срећу покушам, да видим тко је то.
Кад дођу пред јаму, повиче јеж:
- Тко је то у тетиној кући?
Јарац одговори:
- Ја сам јарац живодерац,
жив клан - недоклан,
жив сољен - недосољен,
жив печен - недопечен,
зуби су ми као колац,
прегришћу те као конац!
На то му јеж рече:
- Ја сам јеж,
свему селу кнез;
савићу се у трубицу,
убошћу те у губицу!
А мој ти јарац бјежи!
Одабране народне приповетке, прир. М.Панић-Суреп, Нолит, Београд 1956.
|
