Мени се чини да је без везе да се при правилима транскрипције с неког језика на српски уопште не води рачуна о некаквом „духу“ српског језика, а у духу српског данашњег правописа јесте да се пише Павловић, јер се тако пише кад је то презиме неког Србина,
Ovo bi bio onda prevod a ne transkripcija. Ako bismo to radili s ruskim prezimenima, pa bi neki Sergej bio Martinović, zašto onda ne bismo mogli da i nekog Sanča preimenujemo u Martinovića? Ili nekog McMartina?
Да превод, јер су правила транскрибовања с руског таква да се пише -ич. Да су та правила другачија, не би био превод, него транскрипција. Направљена су правила транскрибовања који од истог праве нешто друго, ја бих рекао — преводе са истог на различито.
Vučenoviću, koliko god ruski i srpski patronimi ličili, pa čak i imali isti koren, ipak govorimo o dva različita jezika. Martinez ili McMartin nisu ništa dalje od Martinoviča srpskome Martinoviću, znače potpuno isto, Martinov sin, prema tome, ne vidim zašto bismo ruski i srpski izjednačavali, a španski odvajali kao nešto posebno, kad se radi o istom principu građenja prezimena. Nek se ruski transkribuje isto kao i španski — prema pravilima transkripcije datim za taj jezik.
Оно што ја критикујем је тако прост приступ транскрипцији који све стране језике сматра једнако страним.
Ја ни у једном тренутку нисам тврдио да је правилно оно што ја кажем, већ критикујем „антиправило“. Сматрао сам да је океј што то радим у овој теми, јер је она до јуче била у сваштари.
Nazad na transkripciju — kada transkribujemo reči iz ma kog stranog jezika, vodimo se izgovorom i pisanjem te reči. I ničim više; etimologija, srodnost, istorija, sličnost nisu nam bitni. To važi kako za škotski, engleski i španski, tako i za ruski i sve ostale slovenske jezike.
Да, да, грозно. Потпуно се занемарују ти критеријуми које си ти навео. О томе сам говорио.
Rusko „ч“, kako je to Duja objasnio, kao i većinu drugih palatalnih afrikata iz stranih jezika, transkribujemo našim „č“. To važi za svako rusko ч, u svakom imenu, bio to koren, prefiks, sufiks, srpskome srodan ili nesrodan oblik. Jer, bez obzira na to što je ruski jezik u pitanju, srodnost sa srpskim neće igrati nikakvu ulogu u adaptaciji ruskih imena.
Да, испада као да су шпански Мартинез и руски Мартинович једнако слични нашем Мартиновићу, а савршено је јасно и очигледно да нису.
Као да је ствар тако једноставна — као да је један језик без икакве везе с осталим језицима, као да су сви људски језици пали с различитих планета и понашају се потпуно независно. Па то је свакако очигледна бесмислица.
И још једном, све што рекох је само лично мишљење, нигде не спорим да је оно што ја критикујем правилно, а ова тема је до јуче била у сваштари, те сам сасвим слободно заступао своје мишљење, без обзира на прописано.
