Radni glagolski pridev

[sinisake]

Ako se radni glagolski pridev gradi od infinitivne osnove i nastavaka (-o, -la, -lo, -li, -le, -la), sta se desava sa tom osnovom (u toj osnovi) kod nekih glagola ciji se infinitiv zavrsava nastavkom ći:

proći - prošao (prođ je infinitivna osnova)
doci - dosao   (dođ je infinitivna osnova)


Koja glasovna promena je to? Da li je uopste glasovna promena?
Eto, ovo me muci vec dugo, i ako mi pomognete da razresim tu misteriju, bicu vam izuzetno zahvalan.  :)

[Madiuxa]

Ivan Klajn, Gramatika srpskog jezika, str. 126-7:

Glagoli sa infinitivom na -ći (osim glagola ići i glagola izvedenih od glagola ići) prave infinitivnu osnovu od 3. lica množine prezenta:

peći — peku — pek-ao
seći — seku — sek-ao
tući — tuku — tuk-ao
moći — mogu — mog-ao
itd.

Od glagola ići i svih njegovih izvednica, odbacujemo završetak -ći i dodajemo -šao, -šla, šlo. Da li je glagol izveden od glagola ići, može se videti u 1. licu j. prezenta: od glagola ići i otići 1. lice j. prezenta se završava na -dem (idem, odem), a svi ostali na -đem (dođem, uđem itd).

ići — išao
doći — došao
ući — ušao

itd.

[Оли]

Не, не, Бруни, ниси разумела човека. Лако је код сећи јер је основа сек, али код доћи је дођ, ја гледах у граматици, нема ничег прецизног, елегантно се прескачу неке ствари. Послах питање паметнијима од себе, јер је баш и мене заинтригирало. Код Поповића и Станојчића пише све нешто изокола, али на ова питања не дају директне одговоре.

[Madiuxa]

Da ti budem iskrena, ja sam samo prepisala iz Klajna. Ja nemam pojma o tome. Međutim, po onome što sam citirala, vidim da su seći i doći u dve različite grupe, tako da nisam ni izjednačila seći i doći. Seći je u grupi glagola koji se završavaju na  -ći (osim ići i izvedenica od ići), a doći je u grupi sa ići i izvedenica od ići... Pogledaj opet molim te šta sam PREPISALA... 

(gledam sad da nisam nešto pogrešno prepisala, al mi se čini da ipak nisam...)

Samim tim što pripadaju dvema različitim grupama, doći ne određuje osnovu kao seći, prema 3. l. m. prezenta, već na sasvim drugačiji način, kao ići — odbaci se -ći i doda se -šao, a, o...

[Оли]

Па добро, али то нема везе са питањем које је човек поставио. Како од инфинитивне основе дођ и сличних, додавањем наставака о, ла, ло... стижемо до дош(а)о и сличних облика?

[Madiuxa]

Па добро, али то нема везе са питањем које је човек поставио. Како од инфинитивне основе дођ и сличних, додавањем наставака о, ла, ло... стижемо до дош(а)о и сличних облика?

Pa naravno da ima! Odgovor je da se kod glagola doći osnova NE PRAVI kao od seći.

Jer doći ne pravi infinitivnu osnovu od 3. l. m. prezenta (dakle ne od dođu) nego na drugačiji način, kao ići - odbaci se -ći i doda se -šao, -la -lo... Dakle do-šao, -šla, šlo.

[Madiuxa]

A i proći i doći je izvedeni glagol od ići, i to se proverava na sledeći način:

Da li je glagol izveden od glagola ići, može se videti u 1. licu j. prezenta: od glagola ići i otići 1. lice j. prezenta se završava na -dem (idem, odem), a svi ostali na -đem (dođem, uđem itd).

Dakle, pro-đem, do-đem.

Dakle, proći; doći —> pro-šao, pro-šla, pro-šao

Menii je stvarno sve jasno. Zaista ne vidim u čemu je problem.

[sinisake]

Ovaj, zar se infinitivna osnova glagola koji se zavrsavaju nastavkom -ći ne gradi prelaskom u aorist (prvo lice jednine) i uklanjanjem nastavka -oh?
Ovo Klajnovo tumacenje prvi put vidim (izgleda je gramatika srpskog jezika napredovala poslednjih godina, ako, i treba:))

 

[sinisake]

I, dakle, kod ovih nekoliko glagola nastavak za RGP je -šao? Pa dobro, ja volim jednostavna resenja.   :)

[Madiuxa]

Ne znam, sad gledam kod Stanojcica i Popovica i da budem iskrena, mnogo mi je jasnije ovo Klajnovo objasnjenje...

I, dakle, kod ovih nekoliko glagola nastavak za RGP je -šao? Pa dobro, ja volim jednostavna resenja.  

Pa prema Klajnu, moraš praviti razliku između glagola ići i njegovih izvedenica i svih ostalih glagola na -ći...

[alcesta]

Najveća prednost Klajna i jeste što se mnogo više trudi da bude jasan od Stanojčića i Popovića, bez obzira na to što su oni pisali školsku gramatiku.

[Madiuxa]

Stanojčić i Popović kažu:

Radni glagolski pridev se pravi od infinitivne (aoristne) osnove i nastavaka:

-ao, -la, -lo za glegole I vrste

i

-o, -la, -lo kod glagola II-VII vrste.

To je uglavnom sve što kažu.  Očigledno je da se nisu bavili problemom za koji si ti pitao. Klajn s druge strane, jeste.

[Madiuxa]

Najveća prednost Klajna i jeste što se mnogo više trudi da bude jasan od Stanojčića i Popovića, bez obzira na to što su oni pisali školsku gramatiku.

Zato ga ja i toliko volim Jedan od retkih koji umesto da u akademskom dobro poznatom fazonu zakukulji i zamumulji što više može e da bi samo izgledao naučniji, Klajn radi posve suprotno: razlaže do u sitna crevca stvari da stvarno samo debilu ne može biti jasno...

[alcesta]

Tačno. E da, sve hoću da zamolim, da neko ispravi naslov teme, ako može. Ovako me strašno podseća na nadev ili nešto drugo za jelo, što nije baš dobro...

[Оли]

Ау, која збрка настаде око јасног питања. Радни глаголски придев гради се додавањем наставака на инфинитивну, а не (Бруни) презентску основу. Инфинитивна основа глагола на -ћи добија се одбијањем наставка -ох од првог лица једнине аориста. Зато је питање умесно и одговор није баш тако једноставан као што на први поглед изгледа.

Станојчић и Поповић петљају много о грађењу самог инфинитива и помињу разне асимилације у том процесу, чак кажу и: Резултат сличних промена је и инфинитив глагола ићи и свих сложених с њим (поћи, доћи, наићи...). Не помињу које су то сличне промене, и свакако не дају решење за питање које је Синисаке јасно и основано поставио.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Radni glagolski pridev