Психо-Делија
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
 |
« у: 15.39 ч. 08.02.2009. » |
|
Будући да је Пеђа закључао чланак, отварам ову тему на, претпостављам, одговарајућем месту. Када када кажемо да је неко "тај и тај српски (или хрватски, рецимо) писац", то не значи нужно да је тај и тај Србин или Хрват по националности. То само значи да је његов живот и стваралаштво у потпуности или највећим делом везано за Србију или Хрватску (при чему се гледа на место рођења, пребивалиште, тематску дефинисаност опуса и, наравно, на национално опредељење). Најбољи пример за наведно је Данило Киш за коге се каже (и то не само на Википедији) да је српски писац, али се такође наводи да му је отац мађарски Јеврејин, а мајка Црногорка! Дакле, српски писац, а није Србин по родитељима! Друго је питање како се касније тај писац национално опредељивао. Или, у Хрватској имамо примере Владана Деснице и Војина Јелића. За обојицу се наводи да су хрватски писци (рођени у Хрватској, живели у Хрватској, стварали у Хрватској, умрли у Хрватској, тематски опус везан за Хрватску), иако су по националности били Срби! Да ли за њих можемо рећи да су били српски писци? И још нешто: Пеђа, ја бих радо контактирао господина Андрића и припупитао га за "јуначку националност", али и ти и ја знамо да је то напросто неизводиво.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #1 у: 16.07 ч. 08.02.2009. » |
|
Ako nas interesuje opus pisca trebalo bi da je najmerodavnije na kom je jeziku pisao, a ne odakle je poreklom i kako se izjašnjava.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #2 у: 16.14 ч. 08.02.2009. » |
|
Trebalo bi da je najmerodavnije ono što je napisao (kojim god jezikom), a koje je narodnosti apsolutno je najmanje bitno i često nema nikakve veze s književnošću.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #3 у: 16.26 ч. 08.02.2009. » |
|
Битно је, како није. И како нема везе са књижњвношћу?
Српска књижњвност је изнедрила нобеловца. Мало ли је?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #4 у: 16.31 ч. 08.02.2009. » |
|
Nobelovu nagradu dobio je Ivo Andrić, a ne srpska književnost. Njome je nagrađeno njegovo književno stvaralaštvo, prema isključivo književnim kriterijima, a nije nagrađivana srpska književnost ni prema kakvim nacionalnim kriterijima. Nagradu je dobio pisac, i tu nije bitan njegov privatni život van književnosti.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вук
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 194
|
|
« Одговор #5 у: 16.35 ч. 08.02.2009. » |
|
Nobelovu nagradu dobio je Ivo Andrić, a ne srpska književnost.
А српска књижевност је добила нобеловца. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #6 у: 16.46 ч. 08.02.2009. » |
|
I šta je ona time naročito dobila?  Je li ta književnost nešto drugačija od 1961. godine, kada je Ivo Andrić primio Nobelovu nagradu, nego što je bila pre toga? Stvar je u tome što ja posmatram književnost bez ikakvih nacionalnih elemenata, a ti vidiš jednu nacionalnu književnost. Književnost sama po sebi niukoliko ne zavisi od nečije Nobelove nagrade. Ali dodaju li joj se nacionalni elementi, nečija Nobelova nagrada i te kako će zadojiti ponos nacije. Samo što književnost ne bi trebalo stavljati u službu nacije. To je jedna umetnost, i njeni su kriteriji čisto estetski i humanistički. Ona nema veze sa nacijom — podjednaku književnost jednako stvara čitav ljudski rod. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #7 у: 17.03 ч. 08.02.2009. » |
|
Trebalo bi da je najmerodavnije ono što je napisao (kojim god jezikom), a koje je narodnosti apsolutno je najmanje bitno i često nema nikakve veze s književnošću.
Razume se. Ali tema se zove srpski pisac, pa eto, ako je bitno čiji je neko pisac, jezik je kao alat njegove umetnosti valjda glavna stvar. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #8 у: 18.34 ч. 08.02.2009. » |
|
Ako nas interesuje opus pisca trebalo bi da je najmerodavnije na kom je jeziku pisao, a ne odakle je poreklom i kako se izjašnjava. Наравно да је битно на ком је језику писао, иако мислим да то није најважнији критеријум, поготово за писце са "ових простора" (да се послужим том отрцаном и глупом фразетином). Када сам наводио критеријуме одређивања припадности неког писца некој националној књижевности, намерно сам изоставио критеријум језика будући да се у оно време (у време Андрића, Селимовића и осталих) јако тешко могло одредити којим језиком пише неки писац. Разлог је био једноставан: радило се о једном језику са два назива где се чак и врсни лингвисти нису усуђивали да одређују којим језиком пишу Андрић, Селимовић итд. Још један разлог мојој уздржаности је један разговор који сам ономад водио на једном месту који се тицао припадности Владана Деснице хрватској књижевности. Тада сам рекао да је Владан Десница хрватски књижевник И због тога што је писао хрватским језиком, да би ме неки "умник" поклопио тезом да то није хрватски језик, већ српски који су Хрвати мало модификовали, дали му ново име и на крају га присвојили. Са таквом "аргументацијом" се никако нисам могао носити, па сам се повукао из расправе. Вуче, оно је био линк ка неком хрватском форуму у којем Хрвати "роне сузе" над чињеницом да их се Андрић својевремено одрекао. Све је то у реду, али ја бих волео мало опипљивије доказе, ако ме разумеш. Ђорђе, и ја се слажем да је национална припадност неког писца мање битна (али не и небитна), али сведоци смо праве јагме за великим и признатим писцима (и не само њима) који за живота нису оставили неки опипљивији или снажнији доказ о томе "којем тору припадају" (како би рекао Б. Ћопић). Па се тако својатају покојници Андрић, Селимовић, Мак Диздар, па чак и врло живи Миљенко Јерговић рецимо. Чак и енциклопедије настоје да писце сврстају у националне торове што се не може објаснити ничим другим већ човековом исконском жељом да определи и сврста себе, али и друге. Тако се ваљда једноставније и лакше живи. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #9 у: 18.58 ч. 08.02.2009. » |
|
Pa o tome i govorim. Valjda je važno ono što je iza pisca ostalo, to određuje kojoj književnosti pripada, a ne gde je konkretno rođen i šta je po nacionalnosti. Mi smo uspeli to da iskomplikujemo kao retko ko, ali opet, ne verujem da neko može tvrditi da je Andrić pisao na hrvatskom ili čak i na nekadašnjem hrvatskosrpskom. Džozef Konrad je britanski pisac, Jonesko je francuski, a Popa je srpski. Bez obzira šta su po nacionalnosti i ko su im roditelji, njihova dela ne pripadaju ni rumuskoj ni poljskoj književnosti, jer nisu pisali na tim jezicima.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #10 у: 19.31 ч. 08.02.2009. » |
|
Mi smo uspeli to da iskomplikujemo kao retko ko, ali opet, ne verujem da neko može tvrditi da je Andrić pisao na hrvatskom ili čak i na nekadašnjem hrvatskosrpskom. Интересантно да је Андрић своју прво песму "У сумрак" објавио у часопису Босанска вила који је био штампан искључиво ћирилицом и који је промовисао српску културну баштину. Андрићева песма је била на екавици. Одмах потом објављује шест песама у збирци Хрватска млада лирика и све су писане ијекавицом и (усуђујем се да констатујем) препознатљивим хрватским језиком. Из предговора Љубе Визнера (а и из наслова збирке) видљиво је да је књижевна критика у то време младог Андрића сматрала хрватским песником. Затим Андрић у Загребу објављује збирку песама у прози Екс понто, која је такође писана ијекавицом (а да ли је у питању хрватски или неки други језик - нека кажу меродавнији). Потом у Београду објављује Немире и од тог тренутка, ако се не варам, почиње Андрићева "српска фаза" која је трајала све до његове смрти. Ово су само неки детаљи који показују да је Андрић ипак писао хрватским језиком или, ако баш хоћете, није сав свој живот писао само српском екавицом. То не мора ништа значити, а може бити и врло битно - зависно од тачке гледишта. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #11 у: 19.39 ч. 08.02.2009. » |
|
Nemojmo izjednačavati ekavicu sa srpskim, tako ispada da ijekavica to nije.  Ali da se razumemo, ja nisam pristalica nekakvih strogih podela, tipa ovo je moje a tuđe nećemo da diramo ni pod razno, nema veze je li dobro ili nije. Ovo oko jezika kao merila pripadnosti ovoj ili onoj književnosti dobro je ako nam je potrebna nekakva klasifikacija. Ali sigurno je da Andrić po tom osnovu ne pripada ni samo Srbima ni samo Bosancima, teritorijalno gledano. Andrić je deo naše kulturne baštine, a kao i delo svakog velikog umetnika, njegovo pripada svetskoj kulturnoj baštini. Đorđe gore pomenu Majstora i Margaritu. Šta nas briga je li taj roman pisao Rus, Kinez ili Amerikanac? Bitno je da je remek-delo i da uživamo u čitanju. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #12 у: 19.52 ч. 08.02.2009. » |
|
Све је то у реду, али мене мучи та вечита човекова тежња за "припадношћу" нечему. Дакле, слажем се да је скоро па безначајно којој књижевности припада, рецимо, Андрић, али како то објаснити писцу чланка о Андрићу на српској Википедији, или оном запунушеном и зајапуреном србину који, непотписан, на страници за разговор узвикује: Андрић Хрват! Како вас није срамота?, или неком основцу у Србији (Хрватској) којему наставник српског (хрватског) језика упорно тврди да је Андрић српски (хрватски) писац, или неком историчару књижевности из Београда (Загреба) (Сарајева) који поуздано зна да је "Иво Андрић српски (хрватски) (БиХ) нобеловац"?
И нико још није покушао да одговори на питање којој књижевности припадају књижевници српске националности у Хрватској, рецимо?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #13 у: 19.58 ч. 08.02.2009. » |
|
Slažem se s vama oboma.  Ako već pravimo takvu klasifikaciju (a Delija pomenu kako nam je, izgleda, u prirodi da se vazda klasifikujemo), poslužićemo se nekim merilom pripadnosti — bio to jezik, sredina u kojoj je delo nastalo itd., ali imajmo u vidu to kako je svaka takva klasifikacija književnosti više sociološke prirode, i više uzrokovana nekim sociološkim kriterijima, negoli književnim. Od triju nauka o književnosti, jedino će se istorija književnosti delom poslužiti takvim merilima, jer ona i jeste koliko književna toliko i društvena nauka, budući da je istorija, je li. Za druge dve nauke o književnosti, kao i za samu književnost kao umetnost, to će biti nebitno, kako lepo reče i Alčesta. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #14 у: 20.09 ч. 08.02.2009. » |
|
како то објаснити писцу чланка о Андрићу на српској Википедији, или оном запунушеном и зајапуреном србину који, непотписан, на страници за разговор узвикује: Андрић Хрват! Како вас није срамота?, или неком основцу у Србији (Хрватској) којему наставник српског (хрватског) језика упорно тврди да је Андрић српски (хрватски) писац, или неком историчару књижевности из Београда (Загреба) (Сарајева) који поуздано зна да је "Иво Андрић српски (хрватски) (БиХ) нобеловац"?
Pa onima koji nešto tako "pouzdano" znaju uzalud je bilo šta objašnjavati svakako, dokazivanje je samo gubljenje vremena. A što se pisaca Srba u Hrvatskoj tiče, pa ja bih opet rekla da sve zavisi na kom jeziku pišu, pogotovo danas. Na koje konkretno misliš? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
bukuroshe
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација: ***
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 192
|
|
« Одговор #15 у: 20.12 ч. 08.02.2009. » |
|
"Hrvati su dugo imali problem sa srpskim svojatanjem delova hrvatske književnosti. Ja sam to jednostavno rešio: kao Hrvat i hrvatski pisac slobodan sam srpsku književnost smatrati svojom"(Miljenko Jergović) čitav tekst "Nije me sram što znam ćirilicu"
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 20.19 ч. 08.02.2009. од bukuroshe »
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #16 у: 21.11 ч. 08.02.2009. » |
|
A što se pisaca Srba u Hrvatskoj tiče, pa ja bih opet rekla da sve zavisi na kom jeziku pišu, pogotovo danas. Na koje konkretno misliš? Владан Десница, Војин Јелић и, што да не, Иво Војновић. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #17 у: 11.40 ч. 09.02.2009. » |
|
Будући да је Пеђа закључао чланак, отварам ову тему на, претпостављам, одговарајућем месту.
I kao što vidiš diskusija je ponovo otišla i levom smeru i dobila ton koji je nepotreban. И још нешто: Пеђа, ја бих радо контактирао господина Андрића и припупитао га за "јуначку националност", али и ти и ја знамо да је то напросто неизводиво. Upravo tako. Zato je cela ova disksusija bespredmetna. Lepo si rekao: Када када кажемо да је неко "тај и тај српски (или хрватски, рецимо) писац", то не значи нужно да је тај и тај Србин или Хрват по националности. То само значи да је његов живот и стваралаштво у потпуности или највећим делом везано за Србију или Хрватску (при чему се гледа на место рођења, пребивалиште, тематску дефинисаност опуса и, наравно, на национално опредељење).
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.47 ч. 09.02.2009. од Pedja »
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #18 у: 12.45 ч. 09.02.2009. » |
|
I kao što vidiš diskusija je ponovo otišla i levom smeru i dobila ton koji je nepotreban. Ја не видим који је то "леви смер" у којем је "отишла дискусија" па бих те молио да ми објасниш. Исто тако бих молио да ми аргументујеш тврдњу "дискусија је добила тон који је непотребан". Ја сам поставио сасвим конкретно питање мисливши при том да ћу можда баш овде добити и неке конкретније одговоре и не видим да се ико свађа, подиже глас и скреће дискусију у нежељеном правцу. Додуше, постоје нека ситнија неслагања, али у великом броју ствари се и слажемо. Ја мислим да си ти исувише опрезан у последње време и "да пушеш и на хладно". Upravo tako. Zato je cela ova disksusija bespredmetna. Ако сам те добро разумео, ти сматраш да је Андрићевом смрћу престала свака потреба да се одреди којој књижевности припада Андрић? Морам признати да ми је тај критеријум поприлично нејасан и чудан. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #19 у: 12.58 ч. 09.02.2009. » |
|
Ја не видим који је то "леви смер" у којем је "отишла дискусија" па бих те молио да ми објасниш. Исто тако бих молио да ми аргументујеш тврдњу "дискусија је добила тон који је непотребан".
Србовање, националистичке опаске, свађа, нетрпељивост... Ја сам поставио сасвим конкретно питање мисливши при том да ћу можда баш овде добити и неке конкретније одговоре и не видим да се ико свађа, подиже глас и скреће дискусију у нежељеном правцу.
Јеси, само што не умеју сви да буду на том нивоу који си поставио. Тема је од свега тога већ очишћена, зато се не види. Upravo tako. Zato je cela ova disksusija bespredmetna. Ако сам те добро разумео, ти сматраш да је Андрићевом смрћу престала свака потреба да се одреди којој књижевности припада Андрић? Морам признати да ми је тај критеријум поприлично нејасан и чудан. [/quote] Не. Само нема сврхе да се људи свађају око тога да ли је Андрић био Србин или Хрват (знам да ти ниси то хтео овом темом, али је дискусија кренула у том смеру, а због тога је она ранија закључана) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #20 у: 16.58 ч. 09.02.2009. » |
|
Ја сам мислио да су и на оној ранијој моји одговори били у складу са правилима, те сасвим уљудни и коректни, а могао се једино преправити Ћириличин коментар и избаци опаска због које је цела тема обрисана, а коју сам намерно игнорисао. Ја нисам приметио да се овде неко свађао, чак и док ниси тему прочистио, већ су изнесни аргументи чијој књижевности припада Иво Андрић.
(А „аргументи“, поменимо сада и њих, по којима се све ћириличко књижевно стваралаштво сматра српским, а све латиничко хрватским, заиста немају везе с мозгом, али се ипак провлаче као важећи, јер је на њиховим основима направљена подела на „српску“ и „хрватску“ књижевност, па се чини да се само на основу тога и чињенице да је Андрић био католичке вероисповести неко с оне стране Дрине сматра позваним да својата Андрића, премда се он јасно определио.)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #21 у: 20.52 ч. 09.02.2009. » |
|
поменимо сада и њих, по којима се све ћириличко књижевно стваралаштво сматра српским, а све латиничко хрватским, заиста немају везе с мозгом, али се ипак провлаче као важећи, Jooj, gde si to vido, ko je to reko ? Lepo Ajnštajn reče, samo dve stvari su beskrajne...  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #22 у: 23.01 ч. 09.02.2009. » |
|
Причаше Ђорђе то негде у неколико наврата, ако ме сећање не вара, па помињаше и кад, где и ко је та „правила“ саставио. Нисам то ја измислио.
(П. С. Требало је, можда, да ставим горе оно ’важећи’ под наводнике.)
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.11 ч. 09.02.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #23 у: 23.11 ч. 09.02.2009. » |
|
Vuk i Hrvati su, koliko mi se čini, raspravljali šta je srpsko a šta hrvatsko, u poznatom nam stilu te epohe, pa je Vuk nakraju nemajući drugog rešenja predložio hajde onda da se podelimo po pismu. To je, naravno, ostalo na tim rečima, i samo je jedna zanimljivost iz najmlađih dana istorije našega modernog književnoga jezika. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #24 у: 23.16 ч. 09.02.2009. » |
|
Pa i nije mu neka mnogo pametna ideja... Doduše, možda se u Vukovo vreme moglo razaznati po pismu (jer tad su pisci pisali rukom, pa je preferencija ragistrovana u rukopisu), ali danas... Sa kompjuterima, pa i knjigama koje se bez razlike štampaju kako latinicom tako i ćirilicom... Ta podela je totalno van pameti...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #25 у: 00.07 ч. 10.02.2009. » |
|
Негде сам прочитао да се на катедрама за славистику на већини западних универзитета примењује управо тај принцип: ћирилица - српски писци, латиница - хрватски.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #26 у: 01.22 ч. 10.02.2009. » |
|
Mislim da sam i ja, ali nisam siguran gde. Samo što sam ja to čuo za biblioteke u svetu. Ne znajući kako više da katalogizuju naše pisce sada kad nema srpskohrvatskog a đavo će ga znati koji je koji jezik, oni su tako i uradili: što je štampano latinicom, katalogizovali su kao dela na hrvatskom, a što je ćirilicom kao dela na srpskom jeziku, i valjda veruju da su tako rešili problem.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #27 у: 01.35 ч. 10.02.2009. » |
|
Мхм, да, сад ми се јавља, могуће да су ипак у питању биле библиотеке. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бокан
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 12
|
|
« Одговор #28 у: 06.49 ч. 10.02.2009. » |
|
У средњој школи су нам говорили да је Иво Андрић српски писац. Нисам знао да је то спорно.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бокан
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 12
|
|
« Одговор #29 у: 06.55 ч. 10.02.2009. » |
|
"Ja sam to jednostavno rešio: kao Hrvat i hrvatski pisac slobodan sam srpsku književnost smatrati svojom"
(Miljenko Jergović)
čitav tekst "Nije me sram što znam ćirilicu"
Шта би било кад би неко са српске стране рекао нешто овако? Нпр: "Ја као Србин и српски писац слободан сам хрватску књижевност сматрати својом". Ја мислим да га ни Морава не би опрала. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #30 у: 07.27 ч. 10.02.2009. » |
|
Мала је и слаба Морава за то...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #31 у: 10.26 ч. 10.02.2009. » |
|
Негде сам прочитао да се на катедрама за славистику на већини западних универзитета примењује управо тај принцип: ћирилица - српски писци, латиница - хрватски. To samo govori o enormnom nepoznavanju naroda i kulture koju navodno proučavaju. Na njihovu sramotu. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #32 у: 12.10 ч. 10.02.2009. » |
|
Негде сам прочитао да се на катедрама за славистику на већини западних универзитета примењује управо тај принцип: ћирилица - српски писци, латиница - хрватски. To samo govori o enormnom nepoznavanju naroda i kulture koju navodno proučavaju. Или, што је вероватније од енормног непознавања, Хрватски лобији често успевају да се изборе за такву поделу која им свакако иде у корист. Na njihovu sramotu.
Мање је битно на чију срамоту, битно је приметити да је на нашу штету. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бокан
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 12
|
|
« Одговор #33 у: 18.05 ч. 10.02.2009. » |
|
Мање је битно на чију срамоту, битно је приметити да је на нашу штету.
А у народу кажу: "Ком` штета том` и срамота" |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #34 у: 20.02 ч. 10.02.2009. » |
|
Mislim da sam i ja, ali nisam siguran gde. Samo što sam ja to čuo za biblioteke u svetu. Ne znajući kako više da katalogizuju naše pisce sada kad nema srpskohrvatskog a đavo će ga znati koji je koji jezik, oni su tako i uradili: što je štampano latinicom, katalogizovali su kao dela na hrvatskom, a što je ćirilicom kao dela na srpskom jeziku, i valjda veruju da su tako rešili problem.
Čula sam i ja za to, ali pošto nikako ne mogu da se setim gde sam to pročitala, nisam htela da se istrčavam sa takvom glupošću... ali znači ipak jeste verovatno, čim još neko zna za to.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #35 у: 20.12 ч. 10.02.2009. » |
|
Mislim da sam i ja, ali nisam siguran gde. Samo što sam ja to čuo za biblioteke u svetu. Ne znajući kako više da katalogizuju naše pisce sada kad nema srpskohrvatskog a đavo će ga znati koji je koji jezik, oni su tako i uradili: što je štampano latinicom, katalogizovali su kao dela na hrvatskom, a što je ćirilicom kao dela na srpskom jeziku, i valjda veruju da su tako rešili problem.
Čula sam i ja za to, ali pošto nikako ne mogu da se setim gde sam to pročitala, nisam htela da se istrčavam sa takvom glupošću... ali znači ipak jeste verovatno, čim još neko zna za to. A kakve veze ima pismo kojim je štampana neka knjiga ako treba da katalogizuju prevod nekog našeg pisca na njihov jezik? Pa onda bi i Pavić i Krleža bili na istom jeziku i na istom pismu... Oh... Prosto ne mogu da verujem svojim ušima (tj. očima).... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #36 у: 20.15 ч. 10.02.2009. » |
|
Možda će da gledaju u naslov originala, pa koje pismo tamo, taj jezik u katalogu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #37 у: 20.18 ч. 10.02.2009. » |
|
Možda će da gledaju u naslov originala, pa koje pismo tamo, taj jezik u katalogu.
You can't be serious.... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #38 у: 20.27 ч. 10.02.2009. » |
|
A što je taj detalj gluplji od osnovne postavke? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #39 у: 20.35 ч. 10.02.2009. » |
|
A što je taj detalj gluplji od osnovne postavke? Ma sve je toliko glupo da zaista nemam reči ... Mislim, ne zna se šta je gluplje — osnovna postavka ili detalj... Mislim, nikad mi na pamet ne bi palo da neko može diferencirati hrvatske ii srpske pisce prema pismu... Ali, kao što već malopre rekoh, Ajnštajn je bio u pravu: Samo je ljudska glupost zaista definitivno bezgranična... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
aurelije
гост
Ван мреже
Организација: slobodni strelac
Име и презиме: Златан Кадрагић
Поруке: 5
|
|
« Одговор #40 у: 16.16 ч. 14.07.2009. » |
|
Evo kako ja rezonujem.
1. Nacionalnost pisca nema veze s tim kojoj književnosti pripada već jezik na kojem je pisao
2. Ne prihvatam ideju da od Slovenije do Makedonije posotji više od jednog zapadnog južnoslovenskog jezika bez obzira na to kako ga zvali i kolko različitih standarda smo sposobni da napravimo.
3. Ko god da je pisao na tom jeziku pripada svim nacionalnim književnostima koje su zasnovane na tom jeziku u meri u kojoj ga te nacionalne književnosti same prihavataju kao svojeg. To znači da npr. Ivo Andrić je i srpski i hrvatski i bošnjački i crnogorski pisac ako ga u tim nacijama doživljavaju kao svog. Ideja da pisac pripada jednoj i samo jednoj književosti je neodrživa. To što mi kažemo da Mehmedalija Selimović pripada srpskoj književnosti (a i on sam kaže) ne znači da on nije i bosanskohercegovački pisac, čak i bošnjački. . . Nacionalna i bilo ko ja druga isključivost su mi smešne, ali su i opasne
A šta da radimo sa narodnom književnošću? Na pitanje za moj prijemni iz srpskog da se navedu 3 narodne epsko-lirske pesme odgovr je trebalo da glasi: Ženidba Milića barjaktara, Hasanaginica i Smrt Omera i Merime. Pa iako je te pesme Vuk zapisao ko sme da tvrdi da bar poslednje 2 nisu bošnjačke koliko i srpske? A Hasanaginica se ionako odigrave na teritoriji današnje Hrvatske, oblik koji mi učimo je zapisao Alberto Fortis, Italijan (mada tad nije ni postojala Italija :D) Franjevac, stoga je ne samo po jeziku to i hrvatska pesma. Vuk je tek kasnije zapisao pesmu i to užasno traljavo.
E a kako ćemo podeliti Erlangenske zapise? Šta ćemo sa pesmom moluških Hrvata o padu Smedereva (to je valjda i naša najstraja zapisana narodna pesma, 15. vek). Ili čijoj književnosti pripada Banović Stahinja. Zapisana je pesma na teritoriji današnje Hrvatske, zato počinje sa: „Netko bješe". Ja sam u doba kad sam prcao u mali mozak šoviniste kojekude po internet forumima, ove domaće razvaljivao tako što bi kao glumio nekog ko piše hrvatskim govorom (ubacim netko par puta :D). I kad me tenkre prozove Hrvatom ja ga samo pitam da li je pesma Banovoć Strahinja srpska :) I onda mu citiram početak, a tekre ostane ko popišan :D
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #41 у: 17.10 ч. 14.07.2009. » |
|
Dobro došao na forum, Zlatane. Sviđa mi se kako rezonuješ, ali evo i ja da dodam svoje dvije pare. Radi se samo o kulturi, ni o čem više. A kultura koja se proteže od Slovenije do Makedonije jedna je kultura, nebrojenim kulturnim vezama čvrsto svezana u jedno. Ja je zovem jugoslavenskom — boljeg imena nemam, a ovo nalazim sasvim prikladnim. Sve ostalo — nacije, standardni jezici, politike i etnosi... — samo proizilazi iz te kulture. Mi možemo govoriti o različitim standardnim jezicima, na primer srpskome i hrvatskome, ali kada uopšteno govorimo o jeziku ove kulture, a ne o standardima, onda je to jedan jezik. I možemo govoriti o različitim nacionalnim književnostima (kao književnostima koje svaka od ovih nacija doživljava kao svoju — Hrvati, recimo, ne doživljavaju tako Stevana Sremca, Srbi ne doživljavaju Šenou, na primer), ali isto tako možemo govoriti i o jednoj jugoslavenskoj književnosti, kao produktu ove sveukupne kulture. I svakako da se iste ličnosti i dela, kao što primećuješ, mogu naći i u više nacionalnih književnosti, jer ih više nacija doživljava kao svoje. To je upravo zato što se te kulturne veze u Jugoslaviji protežu i preko raznih drugih granica naroda, država, politika... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #42 у: 17.15 ч. 14.07.2009. » |
|
A zato i jeste svako viđenje koje polazi od nacije, politike, države, etnosa, religije... jednostrano i pogrešno viđenje. Recimo, kada Iva Andrića proglasimo srpskim i isključivo srpskim piscem zbog njegova osećaja nacionalne pripadnosti; ili isključivo hrvatskim po poreklu, i tvrdimo da je to jedina istina jer su to, zaboga, nacija i poreklo i veroispovest i šta ne... (kao da su to neke ultimativne istine). Ali ne, samo ono viđenje koje se kulturom (te tako i jezikom i književnošću) bavi polazeći sa kulturnog stanovišta je ispravno i sveobuhvatno. Ostalo je politizacija. Jer, jezik i književnost su svakako produkti kulture, a ne produkti nacije, i u tome je čitava mudrost. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 02.52 ч. 16.07.2009. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
aurelije
гост
Ван мреже
Организација: slobodni strelac
Име и презиме: Златан Кадрагић
Поруке: 5
|
|
« Одговор #43 у: 18.19 ч. 14.07.2009. » |
|
Upravo si lepo definisao ono što mislim. Drago mi je da nisam usamljen u svom rezonu :)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
