СРБ
непознат
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 0
|
 |
« Одговор #15 у: 14.19 ч. 25.03.2009. » |
|
Гос'ин Pedja,
Ја немам ни обавезу, нити времена да висим овде сваки дан. Бојан је могао да ми јави преко поште, или да једноставно пребаци наслов на друго место. Већ сам то објаснио.
Ко каже да су подаци исчезли? Имам их ја.
Сва срећа, па могу да их покажем, како би сви установили шта је заправо ту била запрека. Ево сачуване расправе са мог најтрајније одржаног наслова:
"Ћирилица" је Србица
« у: 16. 10. 2008, 09:30:53 »
СРБ : Ја стварно не знам зашто користите назив "ћирилица", кад сваки народ даје име свом писму према властитом имену!
Није ваљда да сте поверовали у лажну повест, да нас је "описменио" неки Кирило?
Филип Милетић : Премиса није тачна, тако да из ње може да следи произвољан закључак.
СРБ : Претпоставка (нлат. "премиса") чега?
Претпоставка о Кирилу, или преттпоставка о називању међународних писама?
Филип Милетић : На брзину сам проверио тврдњу да „сваки народ даје име свом писму према властитом имену“.
Енглези колико знам пишу латиничким писмом, а не „енглештицом“.
Французи пишу латиничким писмом, а не „францушчицом“.
Руси пишу ћириличким писмом, а не „русицом“.
Јапанци пишу хираганом, катаканом, и канџијем. Не знам јапански, али ако иједна од ове три речи значи „јапанштица“, преостале две то никако не могу да значе.
То су четири контрапримера, док је технички довољан само један.
ф
Brunichild : Felipe, na provokacije ne treba odgovarati.
Филип Милетић : О Брунхилдо, ништа не брини. Знам и ја да читам између редова, али ово је згодна прилика да се црно на бело забележи политика подфорума „Наше писмо“:
Свако има права да изнесе своје мишљење, али има и обавезу да то мишљење поткрепи чињеницама. Добродошао је свако ко је спреман за расправу таквим средствима; они који на то нису спремни су. . . па, мање добродошли.
ф
Brunichild : O, Felipe, znam ja sve to, al ovo je tako ocigledno da nema svrhe gubiti energiju. . . .
Вученовић : Evo mene je opismenio neki Kirilo, pa pišem kirilicom.
Ђорђе Божовић : Mene je opismenila moja pokojna baka. Kojim pismom onda ja pišem?
Brunichild : Mene je opismenila moja pokojna baka. Kojim pismom onda ja pišem?
Бакицом?
Овај је неки падобранац који је фала богу одма' увидео да се наш'о у небраном гроздју. . . Нема ту шта више да се каже. . . .
СРБ : Ајд' на страну што пишете и говорите туђицама, да вам човек и то некако опрости, родитељи вам били комунисти, па нисте имали избора, ал' да Србско писмо називате "кирилицом", е' то нећемо да праштамо.
Није ми дат ниједан противпример! Све саме измишљотине.
Прво:
Енглези пишу ЕНГЛЕСКИМ алфабетом (english alphabet), или ЕНГЛЕЗИЦОМ.
Французи пишу ФРАНЦУСКИМ алфабетом (l'alphabet français), или ФРАНЦУЗИЦОМ.
Руси пишу РУСКИМ алфабетом (русскиj алфавит),. . .
А то на нашем, србском, примеру би требало да гласи „СРБСКА азбука“, или скраћено, једноименски, СРБИЦА!
Друго:
Узети Јапанце, као пример, са друге стране Земљине лопте је потпуна неозбиљност.
Јапанци пишу писмом који је мешавина три облика Кинеског писма: „Канџи, Катакана и Хирагана. “
„Канџи“ је јапанска реч за кинеску Ханзи, што значи Ханова слова (по владарској лози Хан од 206. пре Христа, до 220. после Христа), а то је такође и име којим себе називају Кинези. Дакле, у преводу, за то писмо се каже „Кинеска слова“ или „КИНЕЗИЦА“!
„Катакану“, добијену од упрошћавања Кинеских слова, су употребљавали Будистички монаси да би Кинеске текстове (у 9 веку), правилно изговорали на Јапански језик. Реч „катакана“ у преводу значи „део Канџи слоговног рукописа. “
„Хирагана“ се пре 10. века називао „Онаде“, што, у преводу, значи „женска рука“, јер су тим писмом писале жене. А „Хирагана“ у преводу значи „Обични слоговни рукопис. "
Дакле, Јапанци (пореклом Кинези) пишу КИНЕЗИЦОМ, у разним облицима, чак је тако и називају.
Данашњи Јапанци такође употребљавају и „Ромаји“ (Романска слова или „РОМАНИЦУ“), када пишу Јапански језик латиницом, „Еимоји“ („ЕНГЛЕЗИЦУ“), када пишу енглески, а када пишу нејапанске речи њиховим писмом то називају Киго.
Србе никако нису описменила два остарела монаха, већ је Србица стара бар неких 7000 година. . . Не може се дати име народном писму по неком човеку, ма ко то он био. То нема нигде у свету, да један народ добије име писма по једној личности. . .
За моју тврдњу има доста примера:
Грци, за које и званична светска повест каже да су узели писмо од Феничана, говоре за своје писмо „ГРЧКИ алфабет“ (Ελληνικό αλφάβητο). Значи, нису га назвали по Феникији или неким познатим Феничанима, већ су га присвојили и назвали према себи!
А, пошто ви, језички стручњаци, кажете да вас је описменио извесни Св. Кирило, пореклом из Цариграда, зашто дадосте по њему име за још један облик Феничанског писма? Да ли то значи да ће се и ова „нова“ црногорска азбука назвати Војилица или Никчевица, по њеном изумитељу Воју Никчевићу.
Јерменима је такође један човек у 4. веку, по налогу краља направио азбуку, али ипак, Јермени за своје писмо кажу Հայկական Այբուբեն (Hayeren „alphabet“), што значи „ЈЕРМЕНИЦА“.
А да не говорим о Арабици, Кинезици, Јеврејици,. . . Само изгледа ми имамо назив за писмо по неком Ћири. Шта ћете, изгледа да смо толико глуп народ да је морао један човек да нам, бесплатно, направи писмо и поклони на коришћење.
Штета што и други народи не назову своје азбуке по људима који су их смислили. . .
_______________________________________________________________
И после тога следи гашење. Зашто?
|
