А кад смо већ код метатезе, у току је и данас... Smiley ...мада се надам да "инфракт" неће ући у књижевни језик.
Интересантно... Ипак би се могло десити да је "инфракт" ближе изворном облику те речи, а да је "инфаркт", уствари, преметнути "инфракт". Можда од лат.
in + fractus (сломити, разбити, смрскати; frango frangere fregi fractum; срп. прекинути, прснути, прхнути; енг. break), пре него од
in + farctus (лат.
farcire напунити, попунити, наденути, натрпати; farcire farsi fartum). Упоредимо ли енг.
fart (ст.-енг. feortan) и срп.
прднути/прдети (гр. πέρδομαι, скт. pardate), видећемо да су обе речи везане за срп. прснути (прхнути; уп. срп. пркно) енг.
break, или лат.
fractus. Заправо, можда би логичније било да при инфаркту срце "прсне" него да се "напуни" или "натрпа", мада би се и ср.-век.-лат.
farctus могло донекле, али више, индиректно, тумачити као "заустављање" или "зачепљење".
С друге стране,
farctus би могло да буде у вези са лат.
fortis -e (јак снажан), одакле и енг.
fortress (ст.-лат.
forctus), а тиме, вероватно и са српским речима
тврд, утврда, тврђава (уп. ст.-лат.
tardif од
*tardivus спор, лењ, глупав, тром; можда у релацији са срп.
тврд, "тврд на ушима", "мало је потврђи"; трут; слична "творба", творити => труд).
Ипак, све ово захтева једну далеко озбиљнију анализу, јер, чини се, да је српско
тврд и
утврда у блиском односу са речју
оквир, а реч
уоквирити (у-оквирење) нас јасно асоцира на
у-окружити (окружење), што би могло указати на то да глас /в/ у речи
оквир има чисто протетску вредност, тј. да је убачено, а тиме и да није етимолошке природе. Сличан пример имамо у речима
кврга, чврга, чворуга, чвегер које свој јасан извор имају у речи
круг (
оквирно од
*оквергно)
Поздрав,
Душан
