Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #20 у: 00.06 ч. 02.11.2008. » |
|
Evo ja ću prekucati Feketeov drugi članak u kome on prenosi Klajnovo pismo, da ne gnjavimo Bukuroše:
Pridevi odeljenski i odeljenjski
Slovo o jeziku
Napis pod naslovom Odeljenski ili odeljenjski koji smo nedavno objavili (Politika od 4. oktobra o. g.) izazvao je pažnju čitalaca, osobito među nastavnicima u školama. U vezi s ovim pitanjem ljubazno nam se javio i prof. Ivan Klajn (čije smo stavove u našem napisu citirali), a kome je jedan čitalac poslao fotokopiju našeg članka.
Budući da prof. Klajn ima unekoliko drugačije objašnjenje o ovome, uputio nam je ljubazno pismo koje, s njegovim dopuštenjem, objavljujemo u celini, poštujući i njegove argumente, a na čitaocima ostaje da se o svemu odluče sami.
Prof. Klajn nam piše:
„Dragi Egone,
Vaše je pravo da se ne složite sa mnom, ali mi je žao što ste u uglednoj i mnogo čitanoj rubrici dali savet koji mi se čini neodrživ. Trebalo bi za budućnost da se dogovorimo da ispravnost oblika ocenjujemo na osnovu nekih principa, a ne da pravilnim proglašavamo sve što se nađe u korpusu.
U ovom slučaju princip je da izvesna reč ima istu osnovu kao i osnovna, osim ako sufiks izaziva neku fonetsku promenu kao što je jednačenje ili jotovanje. Takve fonetske promene onde nema, i zato od značenja imamo značenjski, od Sretenje — sretenjski (ustav), i tako isto kranjski, vranjski, konjski, kuhinjski, nevesinjski, sirotinjski, životinjski itd. itd., dakle i odeljenje — odeljenjski i zapaljenje — zapaljenjski. Ako su rečnici zabeležili samo oblike na -nski, to dokazuje da je greška rasprostranjena, ali je ne čini legitimnom. Nema tog pravila u srpskoj fonetici po kome bi nj ispred -ski moglo da se pretvori u n. Naprotiv, česta je obrnuta pojava — jotovanje, kao u lane — lanjski, van(i) — vanjski, Duvno — duvanjski, Livno — livanjski.
Primeri kao pršljenski, vaseljenski, koje Vi navodite, ne dokazuju ništa, jer tu nema nj u imenici, pa ga nema ni u pridevu. Što se tiče prideva od praznika kao bogojavljenski, i blagoveštenski, oni su došli iz crkvenog jezika i, kao što je pokazao Bogdan Terzić, izvedeni su od Bogojavljenije, Blagoveštenije, tako da ni tu nema nj u osnovi. Pogrešni oblici odeljenski i zapaljenski mogli su nastati analogijom prema bogojavljenski, a verovatno i disimilacijom nj prema lj, ali tu disimilaciju ne možemo prihvatiti, inače bi po istoj logici bilo pravilno i odelenje, obolenje, zapalenje i slično.
Čudno mi je da Vama, koji ste napisali tolike iscrpne i svestrano obrazložene normativne studije, moram da dokazujem da o oblicima treba rasuđivati na osnovu fonetike i morfologije, a ne po principu „pogledajmo u rečnik da vidimo da li postoji neka reč s takvim završetkom“. Uzgred, u srednjem pasusu drugog stupca nešto ste pobrkali, jer kažete da je „(’Klajnov’) oblik odeljenjski... izveden preko trpnog prideva (odeljen) za kojim se Klajn poveo, što teorijski nije nemoguće“. Ne, nego je „moj“ oblik izveden normalno iz glagolske imenice odeljenje, a „vaš“ oblik odeljenski mogao bi dobiti n samo iz trpnog prideva odeljen, ali to po mom mišljenju ni teorijski nije moguće, jer se sufiks -ski dodaje na imenice a ne na prideve.
U nadi da ćemo se moći sporazumeti oko ovakvih pitanja, srdačno Vas pozdravljam. Ivan Klajn.“
Ne sporeći argumente kolege Klajna, koji su, načelno, na svom mestu, mogli bismo reći da u ovom slučaju ni on ni ja ne polazimo od istih modela tvorbe reči. No, pošto su tumačenja prof. Klajna u biti razložna (ali ni naša nisu van domašaja jezičke realnosti i norme), smatramo da je korisnije ukazivati na njih nego voditi „polemiku“ oko jednog „sitnog“, mada normativnog principa, za čiji odgovor može poslužiti kritička analiza načela prof. Klajna, kao i valjanost razmatranja u našem napisu.
Ali je zato poziv prof. Klajna za „sporazum oko ovakvih pitanja“ više nego poželjan, osobito danas kada se o jeziku više govori nego što se o njemu uistinu zna.
Egon Fekete,
„Kulturni dodatak“, Politika od 25. oktobra 2008.
Mislim da Fekete ovde nije u pravu, te da Klajn ima puno pravo u vezi s pridevima odeljeNJski i zapaljeNJski.
|
