Изгледа неспорно да је српски глагол нагађати сачињен од префикса на- + гађати. Кад неко некога
гађа он га, уствари,
циља (енг.
goal), а када се неко циља, такав се и
цвеља (вређа; ст.-енг.
cwellan ударити, погодити). Кад је циљ у питању, јасно видимо да се ту ради о речи "коло"; заправо реч је о мети која је замишљена као круг, који би требало погодити. Да би се разумело одакле долазе речи
коло, циљ, цвељати,
goal, cwellan, али и енглеско
quell, kill и српски глагол
клати (од околити, коље), потребно је кренути од претпостављене форме, која гласи *h
3bl-, одакле и српски придев
обло.
Но, да се вратимо нашем глаголу
гађати, те да покушамо да видимо, откуда нам он долази. Рекло би се да је та реч сродна енглеском
get, које има бројна значења, попут добити, дати, устати, кренути, стићи, изаћи и слично. То исто
get је у блиској вез са ст.-швед.
gissa, а тиме чини се и са енг.
guess (нагађати, погађати. Ипак, могло би нас изненадити, када видимо да је и српско
клађење нека врста
гађања, јер када се човек клади он покушава да погоди одређен циљ исто онако као када тај циљ гађа некаквим предметом или оружјем. Заправо,
клађење је исто што и, горе поменуто,
циљање. Семантичка померања су, у оваквим случајевима, рекло би се, логична, иако ће нам звучати веома необично ако кажемо да је
клађење произашло из исте основе као и
циљање, а тиме и
гађање, која гласи *h
3bl-h
2ne.
Наравно,
гађање може да буде
угодно али и
гадно, баш онолико колико се
гођење (угађање; енг.
good добро угодно) разликује од
куђења (енг.
scold).
