„Sve“ ili „svo“

[Pedja]

 

[alcesta]

Sve vreme.

[Бојан Башић]

http://forum.vokabular.org/index.php?topic=184.msg1031#msg1031 (šesta stavka)

[woland]

Svo:
Ova reč ne postoji u srpskom jeziku. Sav u srednjem rodu glasi sve (sve sirće, sve vreme, sve selo). Iako je ova pridevska zamenica dobila poimeničen oblik koji je osamostaljen, ako bismo prihvatili oblik svo u jednom slučaju valjalo bi da to uradimo i u drugom. Pogledajmo do čega bi to dovelo:

"Na ovom forumu možete pitati svo što hoćete da znate."
"To je svo za danas, vidimo se sutra."

   Bojane, ova tema zaslužuje da navedem nešto što sam našao na jednom drugom forumu preko kog sam i saznao za ovaj. Kao rijetko kad, naišao sam mišljenje koje se apsolutno podudara sa mojim pa ću biti slobodan da citiram autora koji je pisao pod nickom Balša:

"Stvar je samo u tome što tvoja* konstatacija da reč "svo" ne postoji u srpskom jeziku nije sasvim tačna. Postoji odavno, samo je gramatička norma uporno ignoriše sve (svo ) vreme. Probe radi, uzmi samo poslednji stih (da bi zanemario rimu), upotrebi propisan oblik i pogledaj na šta liči: "Mutno je nebo sve". Zvuči baš loše, zar ne?

Ono što se desilo jeste da je opšta pridevska zamenica "sav/sva/sve" dala poimeničen oblik "sve" (= nom. jd. sr. r.), koji se osamostalio i koji se može upotrebljavati potpuno sam ("Pera je popio sve") ili u konstrukcijama koje navodiš - "sve što...", "sve ono..." "sve to..." - ali i dalje bez imenice na koju bi se naslanjao.

S druge strane, očigledno postoji potreba za alternativnim oblikom ("svo") u onim slučajevima kada se radi o pravoj pridevskoj zamenici: "Pera je popio sve" ali "Pera je popio svo vino".

Posle samo 10 sekundi guglanja može se naći primer gde je ova razlika bitna:

Treće mesto nalazimo u vezirovom pismu. Bez obzira što je ono u celini uzev aluzivno intonirano, što je svo u poređenjima, slikama, metaforama, preteći karakter ove političke poruke je očigledan.

Oblik "svo" gore jasno signalizuje da se radi o pravoj pridevskoj zamenici, kojoj ovde nedostaje imenica, ali se podrazumeva: "svo (= celo) pismo je u poređenjima", a ne "sve (na svetu?) je u poređenjima".

Drugi razlog za oblik "svo", verovatno još jači, jeste potreba da se ova pridevska zamenica sistemski saobrazi sa drugim pridevskim zamenicama: "svako pismo", "neko pismo", "ovo pismo", itd.

Da se razumemo, to je grub opis jezičkog stanja, ili, ako hoćeš, jedne jezičke inovacije (istina, već vremešne), koju domaća normativna gramatika ne uzima u obzir. Oblik "svo" otuda ostaje zabranjen, a tako će ostati sve dok neki lingvista od velikog ugleda i autoriteta ne prelomi stvar, kao što je to svojevremeno, člankom u časopisu Naš jezik, učinio M. Stevanović za pridev "zadnji" u značenju "poslednji", nakon čega je ovakva upotreba prestala da bude sporna."


* odnosi se na diskutanta sa tog foruma sa nickom teddy

[woland]

Nastavak diskusije:

Teddy je napisao:

Evo argumentacije protiv oblika „svo“:

Ako bi bilo ispravno „svo mleko“, onda bi u genitivu bilo „svog mleka“ (u dativu i lokativu „svom mleku“) i ne bi se razlikovalo od genitiva (dativa i lokativa) pojma „svoje mleko“.

Napraviću puding od svog mleka, i baciću praznu ambalažu.
Napraviću puding od svog mleka, a ti od svog napravi sutlijaš.

Svom mleku ću dodati šećer, pa će biti slatko.
Svom mleku ću dodati šećer, a tvom neću, jer ti voliš mleko bez šećera.

Odavde se lepo vidi da, ako se koristi „sve“ (i oblici „sveg“ i „svem“), do zabune ne dolazi.


Balšin odgovor:

Tom argumentu nije previše teško kontrirati.

Prisvojna zamenica "svoj/svoja/svoje" (kao i "moj", "tvoj" i "koji") ima dve promene. Prvu, koja za srednji rod jednine glasi: svoje, svojeg(a), svojem(u), itd. I drugu, sa asimilacijom i sažimanjem vokala, koja glasi: svoje, svog(a), svom(e/u), itd. Prema tome, dvosmislenost koju pominješ lako se otklanja upotrebom prve promene, umesto druge:

Svojem mleku ću dodati šećer...

Osim toga, u govoru — a tu se oblik „svo“ ponajpre koristi, pošto ga u tekstovima inače filtriraju lektori — postoji jasna i nedvosmislena razlika u akcentu: „svo“ u genitivu, dativu, itd., ima kratkosilazni akcenat, a „svoje“ u istim tim padežima (po drugoj promeni) ima dugosilazni.

Uostalom, ako bi norma konačno i dopustila oblik „svo“, to ne znači da bi ujedno morala zabraniti oblik „sve“. Mogla bi, i poželjno bi bilo, da dopusti oba oblika.

[Бојан Башић]

Znam ko je Balša, i poznata mi je ta diskusija, ali mislim da si omašio poentu. On nijednog momenta ne pokušava da kaže da je svo ispravno (štaviše, nekoliko puta kaže kako nije ispravno), već samo navodi argumente zašto misli da bi bilo bolje kad bi se to priznalo. Priznajem da su mu argumenti smisleni, i možda se jednog dana zaista dopusti i ova konstrukcija, a tada ću ja prvi svima da objašnjavam kako je to pravilno. Do tada jednostavno nije, što ni Balša ne spori.

[woland]

 Možda sam omašio poentu kako kažeš, ali ni ja ne tvrdim da je svo ispravno po trenutnim pravilima. Ono što ja tvrdim (kao i Balša) je da oblik svo postoji u srpskom jeziku, ali kao neknjiževni oblik. To je ono što sam htio reći ovim citatima, a budući da sam Crnogorac, lakše mi je bilo da prenesem tuđu diskusiju koja se poklapa sa mojim mišljenjem nego da sam pišem

[Maja]

Да ли онда може да се каже "сво троје"?

[woland]

 U književnom jeziku ne može...ali će se često čuti u govoru kao i u još niz primjera. Na primjer: "srce mu je bilo svo u ranama" ili "svo nebo je bilo prekriveno gustim oblacima"... Ima toga dosta, ali za sada se takav oblik smatra neknjiževnim, kao i mnogi elementi tzv. razgovornog stila 

[Maduixa]

U rečenici:

Ipak, to je bilo lepo iskustvo, pored svog/sveg haosa u kući.

Kako se kaže? Svog ili sveg?

[Бојан Башић]

Sveg je ispravno, jer je to genitiv od sve, dok bi svog bilo genitiv od svo.

[Maduixa]

Hvala Vam, Bojane.

[Maduixa]

Hm... Sad mi pade na pamet.
Ali, nije SVE haos , nego SAV haos. Da li je to isto?

[Бојан Башић]

Sav je muški rod, sva ženski, a sve srednji. Padežni oblici za muški i srednji rod razlikuju se u nominativu, akuzativu i vokativu:

1. sav/sve
2. sveg
3. svem
4. sav/sve
5. sav/sve
6. svim
7. svem

Promena ženskog roda:

1. sva
2. sve
3. svoj
4. svu
5. sva
6. svom
7. svoj

[BugA]

Hm. . .   Ostao sam u nedoumici.   Kada želimo reći da je neko, na primer, prosuo sav sadržaj posude sa mlekom, kako ćemo reći - ''prosuo je sve mleko''? Ovo mi nekako skroz bez veze zvuči, ali ako je pravilno. . .   :-\

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: „Sve“ ili „svo“