Стара српска књижевност обухвата дела српске оригиналне и преводилачке књижевности настала у периоду од почетака српске писмености у 9. веку до појаве барока у српској књижевности у 17. веку.
Развој српске књижевности почео је у 10. веку углавном преводилачким радом са грчког језика преко кога су прихваћени различити сакрални текстови хришћанске вере. Самостално стваралаштво у српској књижевности почиње књижевним стваралаштвом светог Саве да би се у каснијим вековима формирала под различитим књижевним и ванкњижевним утицајима (литургијска реформа с почетка 14. века, исихастичка духовност, Косовска битка и слично). Српска књижевност се уклапала у византијску поетику што значи да је од ње преузела систем жанрова и идеологију књижевног делања, али је и поред тога остварила високе домете уметничког стварања. Због политичких околности у којима је живео српски народ, стара српска књижевност је трајала све до 17. века уз преовлађивање барокних елемента у српској књижевности.
ПериодизацијаУ прегледима српске књижевности предлагане су различите периодизације њене историје, у зависности од општих схватања која су преовладавала у неком периоду, као и од става и знања о историјским оквирима у којима се она развијала. Тако Павле Поповић у књизи Преглед српске књижевности (Београд, 1909) стару српску књижевност посматра као статичну појаву, јединствену целину без временских преламања и унутрашњег развоја. Периодизације у правом смислу речи код њега и нема, већ се само жанрови посматрају посебно, а и они као непромењиви ентитети.Драгољуб Павловић је био први који је у своја два рада указао на унутрашњу динамику у развоју старе српске књижевности. Његов став у односу на стару српску књижевност заснивао се на тада преовлађујућем гледишту да је историјско-материјалистички концепт феудализма као друштвено-економске формације био искључиви оквир развоја свих историјских појава, па тако и књижевности. Подела средњег века на ранофеудално доба, доба развијеног феудализма и доба пропадања феудализма пренета је и на историју српске књижевности која је подељена на доба настанка и првобитног развоја (9—12. век), доба пуног развоја (13. и 14. век) и доба опадања (све до 18. века). Нешто измењену, али у основним поставкама исту периодизацију предлагао је и Ђорђе Сп. Радојчић. Радојичић је стару српску књижевност поделио на четири периода: ранофеудално (од почетка до краја 12. века), феудално (од 12. до краја 15. века), доба робовања под Турцима (од 15. века па до последњих година 17. века), доба велике сеобе Срба у средње Подунавље (од краја 17. века). Схему коју је предлагао Павловић, Радојчић је проширио уношењем неких регионалних особености у развоју књижевности. Овакво гледиште на књижевност проистицало је из става да је та књижевност уско повезана и условљена постанком и развојем феудалних држава и феудалног друштвеног поретка, да је она морала бити тенденциозна тј. да је имала за циљ да у феудалном друштву изграђује и учвршћује […]
оне основне назоре, друштвене, политичке и моралне од којих је зависио опстанак и напредак феудалне државе и феудалног друштвеног поретка.
Овакве периодизације старе српске књижевности критиковао је Димитрије Богдановић4 Он је сматрао да механичко преношење периодизације друштвених појава у периодизацију књижевности нема упориште у самој књижевности.[4] Богдановић се такође противио посматрању средњовековне књижевности као нечег статичног, без слојевитости и унутрашњег развоја. У периодизацији старе српске књижевности коју је предложио Богдановић пре свега су као критеријуми узимани културолошки битни моменти (на пример, реформа богослужбеног устава крајем 13. века, уношење стиховних пролога у живот манастира, продор исахистичких утицаја у српску духовност). На основу критеријума које је установио, Богдановић је издвојио седам периода у историји старе српске књижевности:
1. Почеци српске књижевности (10—12. век).
2. На путевима самосталног стварања (13. век).
3. У знаку Свете горе (1300—1389).
4. После Косова (1389—1427).
5. Нова средишта књижевне делатности (1427—1459).
6. Између традиције и хронике свога времена (1459—1537).
7. Два последња века (16—17. век).
Почеци српске књижевностиПочеци српске књижевности се везују за талас христијанизације из 9. века. Срби су примили хрушћанство између 867. и 874. године, прво преко контаката које су имали са латинским свештеницима из приморских градова, а потом са словенским мисионарима, ученицима Ћирила и Методија. Највише се зна о оним њиховим ученицима који су отишли у Бугарску које је прихватио бугарски заповедник Београда и послао их у престоницу Преслав. Неки су ту и остали (Константин Презвитер на пример) док је већина на челу са Климентом Охридским отишла у Охрид где су вршили живу мисионарску и књижевну делатност. Климент је оригиналним књижевним и преводилачким радом створио фонд текстова који ће након његове смрти (916) постати основа књижевности на тлу српских, македонских а потом и других јужнословенских земаља. О другим Методијевим ученицима који су пребегли директно на тло српских и хрватских земаља зна се далеко мање. Одавде се сигурно већ непосредно након 874. ширила глагољска књижевност на теритирије српских земаља али је главни правац продора књижевних утицаја био онај из Охрида. За настанак српске књижевности пресудан је период од 10. до 11. века, али из тог периода није сачувано готово ниједно дело. О почетном фонду српске књижевности суди се на основу млађих преписа у српским рукописима 12—13 века и млађих.
Првобитна словенска књижевност имала је пре свега мисионарску намену и као таква морала се прилагодити српској језичкој средини. Словенска књига се тако кретала кроз низ скрипторија од Охрида до српских земаља у којима је попримала српске језичке особине. Подручје северно од Скопља, ван територије првобитне српске државе, било је зона њеног преношења у којој се остваривао стални додир српске средине старословенском књигом. Из овог раног периода сачувнао је изузетно мало рукописног материјала. Сматра се да је већина књига уништена у периоду византијске реокупације Балкана када је дошло до хеленизације словенске цркве....
Текст је много дугачак, тако да ако желите да наставите читање....
Историјска библиотека:Стара српска књижевност
