Ja nikako, zapravo, onako kako i ona, a ona na I
. Zapravo, kad se izgovara to liči na Fjona, pa bi onda akcenat otprilike bio na FJ. Izvini, ali ne umem da objasnim drugačije, ne razumem se u akcente... Morao bi da me čuješ kako izgovaram...
И она и ти, заправо, акцентујете
о (тј. она /əʊ/).
Ј никако не би могло да буде носилац слога, па ће бити да ти се учинило.
Шта ћемо с мојим именом? Знам три начина на која га моја околина акцентује. Моја породица и ја с краткоузлазним на
е, моја кума из Бањалуке с нпр. краткосилазним на
о. Мој деда је акцентовао с краткоузлазним на
и. Који је прави? Ни један се не коси са акценатском нормом, зар не? Такође, када изговарамо име
Миона с краткоузлазним на
и, али и с дугоузлазним на
о, ми не кршимо акценатску норму. Заиста, не инсистирам, јер немам Пецину
Акцентологију више у поседу, али скоро сам сигурна да о личним именима пише негде, можда баш у њој.
Треба проверити шта каже РСАНУ (сад су, јеее, објавили до
Опово). У Николићевом
Обратном речнику стоји:
Оливéра (како је у Војводини),
Ол̀ивера (ваљда пренесено од
ОлиВЕра са краткосилазним) и
Òливера (према мушком
Òливер?). Нема твоје варијанте.
Искрено да вам кажем, мени је било каква прича о правилима везаним за лична имена глупа. У реду је само оно како се добијени облик касније правилно мења по падежима. Лично име је ЛИЧНО и мислим да је глупо натурати некоме како себе неправилно зове, а мислим и да је непристојно. То је исто као када бисмо говорили и како се пише име. Људи могу и да измисле сасвим ново име, зар не? У чему је онда поента? Ако је већ дозвољено да скујеш своје име како желиш, да га напишеш како желиш, зашто не би било дозвољено и да га наглашаваш како желиш? То је све део имена. Мој прадеда се звао Мијајло, мој друг се зове Михаило, а други друг се зове Михајло. Имао сам другарицу која се звала МИлена (као код Милица), а једна друга се звала МилЕна (са дугим).
Нико на овој теми није рекао да је забрањено звати се по својој вољи. Али ако већ измишљено/супстандардно име треба да се уклопи у морфолошки систем (да се мења по падежима), онда би требало да се уклопи и у акценатски. Неће се ником ништа десити ако се зове
Миа или
СвеТЛАна, али би било боље да се зове
Мија или
Свèтлана.
Узгред, акценатски систем не чине само оних неколико правила која морају и основци да уче. Рецимо, под доследношћу акц. система се подразумева да се не може неко звати
Брàнко (иако је то чак књижевни акценат), ако већ сва мушка имена са суфиксом
-ко имају или дугосилазни или дугоузлазни на првом слогу.
М̀илена и Милéна не спадају овде јер су то стандардни дублети (први лик се, узгред, не акцентује као
Милица, него као
Даница)
