онoмад прил. а. пре неки дан, недавно.
— А шта је било ономад? Ћос. Д. Принио
сам је очима ко ономад. Цес. Д. б. прекјуче.
онбмадањп, -а, -е в. ономадашњи. Р-К
Реч.
онoмадашњи, -а, -е
који се десио ономад, недавни; прекјучерашњи.
— Ономадашњи догађај показао му је да
се ови људи не шале. Ранк. Сунце је . . .
упијало влагу са земље, наквашене оно-
мадашњом снажном кишом. О-А.
ономадашњица ж ономадашњи дан;
оно што се десило ономад. — Поведите је
да се . . . утјеши мало за ономадашњицу.
Срем.
ономаднашњи, -а, -е ономадашњи. —
Примио [сам] ваше ономаднашње писмо.
Креш.
ономадне прил. ономад.
— Ономадне дође ми овде мој Жика. Вес.
Баш ономадне говорио ми нешто кадија.
Огр.
ономадњи, -а, -е ономадашњи. — Оно-
мадњи ти се сан повољно тумачи. Јурк.
Ево, читаво чудо изведеница, и баш је лијепа ријеч...
