mt
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 287
|
|
« у: 23.13 ч. 27.02.2009. » |
|
Волео бих да ми помогнете да научим да акцентујем речи... Може ли ми неко написати примере (бар 5) за сва четири акцента, да бих сконтао? И шта је још битно за акцентацију...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #1 у: 23.18 ч. 27.02.2009. » |
|
Ђорђе је овде лепо образложио, прочитај.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mt
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 287
|
|
« Одговор #2 у: 23.24 ч. 27.02.2009. » |
|
Благодарим. Али ипак, ако неко може да напише још пар примера(различитих) за сваки.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #3 у: 23.39 ч. 27.02.2009. » |
|
Наỳчити рáзликовати крȁтке акценте на првом слогу није нимало лако (ако рȇч није, наравно, једносложна), и ту треба доста вежбе и истанчан слух. Најбоље је проверавати акценте у Речнику Матице српске, јер су тамо пописани важећи акценти по новоштокавском наречју, а ако се ослањамо на сопствени слух неретко ћемо погрешити, зависно од тога из које дијалекатске зоне потичемо.
Наỳчити — краткоузлазни; рáзликовати — дугоузлазни; крȁтак — краткосилазни; рȇч — дугосилазни.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mt
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 287
|
|
« Одговор #4 у: 23.49 ч. 27.02.2009. » |
|
Никако не иде, ја бих рекао з РЕЧ дугоузлазни...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #5 у: 23.57 ч. 27.02.2009. » |
|
Не може. Потпуно је неприродно и у супротности са важећим акценатским системом. Треба изговорти овако: реееееч.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mt
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 287
|
|
« Одговор #6 у: 23.58 ч. 27.02.2009. » |
|
Немам слуха.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
crni_bor
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: електроника и рачунар
Поруке: 263
|
|
« Одговор #7 у: 00.00 ч. 28.02.2009. » |
|
Ја овде никад не бих улазила!
|
|
|
Сачувана
|
Sve se moze kad se hoce.
|
|
|
Bojan
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација: nema
Име и презиме: Bojan
Поруке: 271
|
|
« Одговор #8 у: 00.20 ч. 28.02.2009. » |
|
Nama je profesor koji nam je predavao akcentologiju dao 4 skroz različite riječi kako bismo razlikovali akcente, a to su: pravda - dugosilazni glava - dugouzlazni knjiga - kratkosilazni(i on je inače jako kratak) voda - kratkouzlazni (on nije tako oštar kao kratkosilazni) dugosilazni (majka, reč, pivo, grozno, burno) dugouzlazni (java, reka, sivo, pojam, buna) kratkosilazni (drama, žega, sir, som, šuma) kratkouzlazni (pratilac, segment, sitno, borba, sudba) Eto, nisu baš bajni primjeri, ali ti su mi pali na pamet
|
|
« Задњи пут промењено: 10.29 ч. 28.02.2009. од Bojan »
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #9 у: 00.42 ч. 28.02.2009. » |
|
Evo ti primeri da brusiš akcente, tj. pravilan izgovor: • dȗga [dugosilazni] /du uuuuga/, genitiv imenice dȗg (= ’dugòvānje’); • dȕga [kratkosilazni] /d uuuga/ = dugàčka ili dȕgačka; • dúga [dugouzlazni] /du uuuuga/, optička pojava na nebu. Exercitatio artem parat!
|
|
« Задњи пут промењено: 01.08 ч. 28.02.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #10 у: 01.18 ч. 28.02.2009. » |
|
... акцентацију... То не постоји. Каже се акцентуација. Nama je profesor koji nam je predavao akcentologiju dao 4 skroz različite riječi kako bi razlikovali akcente, a to su: ... (Ми) бисмо. (Ја бих, ти би, он би, ми бисмо, ви бисте, они би — потенцијал гл. бити. ) Ценим да је у питању лапсус, Бојане, али ми ова грешка толико иде на живце — јер је пречесто чујем — па морам да реагујем.
|
|
« Задњи пут промењено: 01.32 ч. 28.02.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #11 у: 09.10 ч. 28.02.2009. » |
|
To je bila zamka postavljena meni, ali u koju si ti, Miki upao...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #12 у: 10.30 ч. 28.02.2009. » |
|
•dȗga [dugosilazni] /duuuuuga/, genitiv imenice dȗg (= ’dugòvānje’); •dȕga [kratkosilazni] /duuuga/ = dugàčka ili dȕgačka; •dúga [dugouzlazni] /duuuuuga/, optička pojava na nebu.
Не знам зашто, Мирославе, овај дугосилазни стално графички представљаш (виђао сам и на другим темама) као да прво расте па онда пада. Можда те на то наводи лук којим се акценат обележава, али, кажу фонетичари, тај је акценат само силазни (иначе би се другачије звао). Пробај да у речи нормалном брзином изговориш како записујеш — видећеш да није то то, једноставно нема раста тона. А и откуд на овом краткосилазном чак три у! И два би било превише.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Bojan
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација: nema
Име и презиме: Bojan
Поруке: 271
|
|
« Одговор #13 у: 10.31 ч. 28.02.2009. » |
|
Nama je profesor koji nam je predavao akcentologiju dao 4 skroz različite riječi kako bi razlikovali akcente, a to su: ... (Ми) бисмо. (Ја бих, ти би, он би, ми бисмо, ви бисте, они би — потенцијал гл. бити. ) Ценим да је у питању лапсус, Бојане, али ми ова грешка толико иде на живце — јер је пречесто чујем — па морам да реагујем. Kao što bi rekli Englezi: Guilty as charged
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #14 у: 11.18 ч. 28.02.2009. » |
|
Морам да пирзнам да је то било врло добро питање и још бољи одговори (овај Миросављев и онај Ђорђев) али акцентуација речи ми још увек прави проблеме (српски није ми матерњи језик). Оно са акцентима и како се изговарају сам већ више-мање разумео, само не могу схватити чим ми то све помаже да одредим на који слог пада нагласак у речи. Кад узимам у обзир 3 правила која је написао у својем одговору Ђорђе, ипак не могу да одредим да ли у речи "изговор" нагласак пада на први (односно "Изговор") или на други (односно "изгОвор") слог. Знам да је акцентуација речи у сваком језику ствар одређеног осећаја, али готово све моје знање српског потиче од књига које сам прочитао. Може ли ми неко да то објасни?
Хвала унапред!
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #15 у: 11.28 ч. 28.02.2009. » |
|
Малрате, акцентуација је у српском језику једна од најкомпликованијих и најнепроученијих језичких дисциплина. Тих неколико основних правила само ти унеколико помажу да одредиш где који акценат може да стоји, али су најчешће бескорисна. Зато мораш за сваку реч коју научиш, поред морфолошких особина (род, деклинација...), да памтиш и акценат. Па тако је, уосталом, и у енглеском.
У речи изговор је краткосилазни на првом слогу и дужина на последњем.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #16 у: 11.32 ч. 28.02.2009. » |
|
Хвала, али навео сам ову реч само као пример. Хтео бих да знам ГДЕ пада нагласак, да ли се изговара "Изговор" или "изгОвор"? И кад већ знам како се изговара ова реч у номинативу, откуд онда да знам како се изговара у генитиву? "Изговора" или "изгОвора" или "изговОра"?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #17 у: 11.33 ч. 28.02.2009. » |
|
Ја ћу понудити објашњење, а ако грешим, већ ће ме Џо или Ђорђе исправити: изговор јесте са краткосилазним акцентом на првом слогу (на и), и ненаглашеном дужином на о, јер ако бисмо акцентовали као изгОвор тај краткосилазни акцент би се нашао на унутрашњем слогу, што је неправилно, јер, сетимо се правила, силазни акценти могу доћи само на првом слогу. Можда те на погрешан акценат наводи именица гȍвор, из које је изведена изговор. Значајка код краткосилазног акцента је следећа: интонација нагло пада након акцента, па графички представљено изговорена реч изгледа овако некако: изговоор. П. С. Не одговорих ти на друго питање: мораш такође научити како се реч акцентује у косим падежима. У конкретном случају акценат остаје исти и у генитиву. Можда се у генитиву множине ( изговорâ) мења (можда у дугоузлазни), то ни сам нисам сигуран.
|
|
« Задњи пут промењено: 11.44 ч. 28.02.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #18 у: 11.39 ч. 28.02.2009. » |
|
Је ли онда исто и са речју "питање"? Зато што има силазни акценат на првом слогу, иговара се као "ПИтање"? А шта да радим кад реч добије још један или два слога, например у "питањима"?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #19 у: 11.55 ч. 28.02.2009. » |
|
Пи̏тāње, као глаголска именица од глагола пи́тати се има краткосилазни акценат на првом слогу и дужину на а, а у значењу упит, реч којом се пита има дугоузлазни акценат на првом слогу: пи́тāње. Ако је реч о пи́тāњима, онда само могу говорити из главе, јер немам литературу да погледам. Рецимо именица пѝтач (= пи́талац, са дугоузлазним) акцентује се краткоузлазним. Не преостаје ти друго, до да учиш напамет или разговараш с неким изворним говорником и вежбаш осећај...
|
|
« Задњи пут промењено: 12.00 ч. 28.02.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #20 у: 11.58 ч. 28.02.2009. » |
|
Добро, хвала ти велика, мораћу стварно да неког нађем са којем ћу моћи да вежбам
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #21 у: 12.03 ч. 28.02.2009. » |
|
Само немој са бауштелцима , они баш и не знају правилно да говоре. Покушај са неким са катедре за наш(е) језик(е) (српски, хрватски) да причаш и притом развијаш осећај.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #22 у: 12.14 ч. 28.02.2009. » |
|
Наравно Има доста много Срба и Хрвата на мом универзитету, само ја их не видим
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Bojan
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација: nema
Име и презиме: Bojan
Поруке: 271
|
|
« Одговор #23 у: 12.33 ч. 28.02.2009. » |
|
Рецимо именица пѝтач (= пи́талац, са дугоузлазним) акцентује се краткоузлазним. Не преостаје ти друго, до да учиш напамет или разговараш с неким изворним говорником и вежбаш осећај... Undecided пѝтач - овдје недостаје дужина на а...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #24 у: 15.38 ч. 28.02.2009. » |
|
изговор јесте са краткосилазним акцентом на првом слогу (на и), и ненаглашеном дужином на о, јер ако бисмо акцентовали као изгОвор тај краткосилазни акцент би се нашао на унутрашњем слогу, што је неправилно, јер, сетимо се правила, силазни акценти могу доћи само на првом слогу. Али није то суштина онога што је Малрат питао. Није он мислио само на краткосилазни, већ уопште на место акцента: да ли постоји правило по коме није правилно изгòвор, а ИЗговоор јесте? Ја управо кажем да такво правило данас не постоји, иако су савремене тежње акцентологије да опише односе између акцената свих речи — у порасту. Док се не направе та појединачна правила (која ће свакако бити поприлично обимна и зато не много корисна), речник и учење напамет остаје као једина могућност.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #25 у: 16.02 ч. 28.02.2009. » |
|
Vidim da je Malrat na putu k ustaljenosti, pa samo da napomenem da najvjerovatnije treba Molrat (ako se ne varam, nadimak se odnosi na film Mallrats Kevina Smitha).
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #26 у: 16.12 ч. 28.02.2009. » |
|
Али, штовани колега, ЦЕПД за mall даје и алтернативни изговор mall mɔːl, mæl који би требало транскрибовати као мал.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #27 у: 16.18 ч. 28.02.2009. » |
|
Vidio sam, ali je primarni izgovor ovaj drugi:
Cambridge:
mall mɔːl, mæl mɔːl, mɑːl malls -z
Longman:
mall, Mall mɔl mæl, mɒl ǁ mɑl — Preference poll, British English, in the sense ‘shopping centre’: mɔl 50% (born since 1973: 76%), mæl 50%. Several respondents voted for mɒl , not an option offered. Always mæl in the London place names The Mall, Chiswick Mall, Pall Mall. malls mɔlz mælz ǁ mɑlz
A ima i ovo u Longmanu:
mall-rat mɔl ræt ǁ mɑl- mall-rat|s s
Tu već nema tog drugog izgovora.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
MayBee
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 4
|
|
« Одговор #28 у: 12.45 ч. 02.03.2009. » |
|
Свима који желе да усаврше своје знање о акцентологији, искрено могу да препоручим следећу литературу: Асим Пецо, Основи акцентологије српскохрватског језика, Асим Пецо, Акценатска читанка, Милорад Дешић, Српски акценти с лакоћом.
Пецине књиге могу да се нађу по градским библиотекама, а Дешићева у Заводу за уџбенике (садржи приручник и три компакт диска, па је погодна за вежбање изговора).
Ко има времена, жеље и могућности, може да посети предавања професорке Јелице Јокановић-Михајлов на Филолошком факултету.
Акцентовање се може научити, и за то вам не треба савршени слух. Само пуно стрпљења. Мени је требало око четири месеца да се увежбам, али ми је, упркос почетном ставу да се све своди на осећај, много помогло учење градива за испит. Сматрам да је то знање једно од најбољих и најквалитетнијих које сам стекла на факултету.
Најтеже се разликују кратки акценти. Још је додатна отежавајућа околност што се не говори у свим крајевима исто. Зато је битно научити слушати акценте, и правилно акцентовати како чујемо. А онда исправљати сопствене грешке.
За реч изговор ствари стоје овако: реч говор има краткосилазни акценат на првом слогу, и дужину на другом. Додавањем префикса, силазни аценат се нашао на унутрашњем слогу, што је кршење акценатских норми. Зато се он преноси на претходни слог, и мења квалитет, тј. постаје узлазни. Има много оваквих примера, и све је лепо обрађено код Пеце, као и мењање акцента по косим падежима, и сијасет других ствари. Само је уводни део књиге, који се тиче историјског развоја акценатског система, мало компликованији, па можете да га прескочите :).
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #29 у: 14.09 ч. 05.03.2009. » |
|
реч говор има краткосилазни акценат на првом слогу, и дужину на другом. Додавањем префикса, силазни аценат се нашао на унутрашњем слогу, што је кршење акценатских норми. Зато се он преноси на претходни слог, и мења квалитет, тј. постаје узлазни.
Није тако. У речи изговор је, као што сам већ рекао, кратко силазни на првом слогу, не краткоузлазни. И још нешто: у оваквим речима се не преносе акценти на претходни слог зато што „крше норму” већ због закона метатаксичких и метатонијских преношења акцената уназад (у нашем примеру преношење је извршено сигурно још у прасловенско време, ако је тад постојала ова реч, и не може се говорити ни о каквој норми). Норма, с друге стране, интервенише када су у питању стране речи ( телèвӣзор) јер закони преношења више не важе.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #30 у: 14.19 ч. 05.03.2009. » |
|
Kako u praslovensko vreme, zar ne pada novoštokavsko prenošenje akcenata tek u srednji vek? Samo se u nekim štokavskim dijalektima izvršilo prenošenje akcenata, u drugima je starije stanje.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #31 у: 14.36 ч. 05.03.2009. » |
|
Овде је реч о метатаксичком преношењу и оно се вршило у прасловенско време. (У њему се не мења природа акцента, само место. То су они примери: над главу, о врат и сл. с краткосилазним на предлогу.)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #32 у: 14.39 ч. 05.03.2009. » |
|
Aha, okej. Metatonijsko je u novoštokavskim dijalektima.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Владимир
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Владимир В.
Струка:
Поруке: 50
|
|
« Одговор #33 у: 23.33 ч. 16.03.2009. » |
|
Наỳчити рáзликовати крȁтке акценте на првом слогу није нимало лако (ако рȇч није, наравно, једносложна), и ту треба доста вежбе и истанчан слух. Најбоље је проверавати акценте у Речнику Матице српске, јер су тамо пописани важећи акценти по новоштокавском наречју, а ако се ослањамо на сопствени слух неретко ћемо погрешити, зависно од тога из које дијалекатске зоне потичемо.
Наỳчити — краткоузлазни; рáзликовати — дугоузлазни; крȁтак — краткосилазни; рȇч — дугосилазни.
Мене занима како си успео да акцентујеш речи? Цео живот покушавам то да нађем на тастатури, па молим те реци КАКО??? Умирем да знам! И види, пишеш и дужину, савршено! Је л' пишеш преко Уникода или само тастатура? Иначе, за акценте постоје само пет правила, могу да ти напишем ако хоћеш, али шесто и најважније ти је СЛУХ! Без њега нема ништа. Много је компликовано јер постоје четири акцента. Зато сам ја отписао питање на пријемном што се тиче акцената. Увек дође једно и молим Бога да дођу она питања да одредим само дужину и да ли је силазни или узлазни, јер је то лако. А и проблем ми је што долазим из ијекавског говорног подручја, па кући причам мало "другачије акцентовано" него када причам екавицу. Иначе, нисам из Црне Горе, него Хрватске, да вас не буни. Немамо онај црногорски нагласак, али опет мало другачије говоримо. Па и то уме да ме збуни, ако ми дође реч коју другачије акцентујем. Надам се да неће.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #34 у: 23.51 ч. 16.03.2009. » |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Владимир
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Владимир В.
Струка:
Поруке: 50
|
|
« Одговор #35 у: 23.53 ч. 16.03.2009. » |
|
Спасиба!
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mesecarka
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Ivana
Поруке: 64
|
|
« Одговор #36 у: 20.02 ч. 17.03.2009. » |
|
Da li se izgovara KRmaca, ili krMAca? (objasnjenje za pravilno izgovaranje drugog oblika ove zivotinjke koje je dala osoba X: ''Ako hocu da te uvredim, u svadji ili tome slicno, KRmaca zvuci smesno, ali zato krMAca daje pravo znacenje ) Utepati - uTEpati
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #37 у: 20.08 ч. 17.03.2009. » |
|
hehehehe Pa bas krMAca zvuci mnogo smesnije nego KRmaca...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mesecarka
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Ivana
Поруке: 64
|
|
« Одговор #38 у: 22.10 ч. 17.03.2009. » |
|
U mom selu kazu krMAca
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #39 у: 23.15 ч. 17.03.2009. » |
|
КРмача, са краткоузлазним на Р.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #40 у: 23.17 ч. 17.03.2009. » |
|
ma sladje je krmAca... KrmAco nijedna...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #41 у: 19.37 ч. 18.03.2009. » |
|
„Krmȁča“ je staroštokavski akcenat; nikako ne dolazi u obzir u književnom jeziku. Kao ni „utȅpati“.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #42 у: 19.44 ч. 18.03.2009. » |
|
Не очекивах да нађем ову реч ( ỳтепати) у РМС, кад оно међутим. Пише, додуше, да је покрајински израз. П. С. Требало је да неведу и покр. промену по лицима: утепаја [ сам ѕмију с’с мотику], нпр.
|
|
« Задњи пут промењено: 19.53 ч. 18.03.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #43 у: 19.50 ч. 18.03.2009. » |
|
Не очекивах да нађем ову реч ( ỳтепати) у РМС, кад оно међутим. Пише, додуше, да је покрајински израз. Naravno, ali i kao takav bitno je da ima novoštokavski akcenat, „ùtepati“, a ne staroštokavsko „utȅpati“. Требало је да неведу и покр. промену по лицима: утепаја [ сам ѕмију с’с мотику], нпр. Ne ide tako, pomešao si pokrajinsku leksiku sa dijalekatskom morfologijom.
|
|
« Задњи пут промењено: 20.08 ч. 18.03.2009. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
|