J o e
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
 |
« Одговор #15 у: 11.28 ч. 28.02.2009. » |
|
Малрате, акцентуација је у српском језику једна од најкомпликованијих и најнепроученијих језичких дисциплина. Тих неколико основних правила само ти унеколико помажу да одредиш где који акценат може да стоји, али су најчешће бескорисна. Зато мораш за сваку реч коју научиш, поред морфолошких особина (род, деклинација...), да памтиш и акценат. Па тако је, уосталом, и у енглеском.
У речи изговор је краткосилазни на првом слогу и дужина на последњем.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #16 у: 11.32 ч. 28.02.2009. » |
|
Хвала, али навео сам ову реч само као пример. Хтео бих да знам ГДЕ пада нагласак, да ли се изговара "Изговор" или "изгОвор"?
И кад већ знам како се изговара ова реч у номинативу, откуд онда да знам како се изговара у генитиву? "Изговора" или "изгОвора" или "изговОра"?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #17 у: 11.33 ч. 28.02.2009. » |
|
Ја ћу понудити објашњење, а ако грешим, већ ће ме Џо или Ђорђе исправити: изговор јесте са краткосилазним акцентом на првом слогу (на и), и ненаглашеном дужином на о, јер ако бисмо акцентовали као изгОвор тај краткосилазни акцент би се нашао на унутрашњем слогу, што је неправилно, јер, сетимо се правила, силазни акценти могу доћи само на првом слогу. Можда те на погрешан акценат наводи именица гȍвор, из које је изведена изговор. Значајка код краткосилазног акцента је следећа: интонација нагло пада након акцента, па графички представљено изговорена реч изгледа овако некако: изговоор. П. С. Не одговорих ти на друго питање: мораш такође научити како се реч акцентује у косим падежима. У конкретном случају акценат остаје исти и у генитиву. Можда се у генитиву множине ( изговорâ) мења (можда у дугоузлазни), то ни сам нисам сигуран.  |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.44 ч. 28.02.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #18 у: 11.39 ч. 28.02.2009. » |
|
Је ли онда исто и са речју "питање"? Зато што има силазни акценат на првом слогу, иговара се као "ПИтање"? А шта да радим кад реч добије још један или два слога, например у "питањима"?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #19 у: 11.55 ч. 28.02.2009. » |
|
Пи̏тāње, као глаголска именица од глагола пи́тати се има краткосилазни акценат на првом слогу и дужину на а, а у значењу упит, реч којом се пита има дугоузлазни акценат на првом слогу: пи́тāње. Ако је реч о пи́тāњима, онда само могу говорити из главе, јер немам литературу да погледам. Рецимо именица пѝтач (= пи́талац, са дугоузлазним) акцентује се краткоузлазним. Не преостаје ти друго, до да учиш напамет или разговараш с неким изворним говорником и вежбаш осећај...
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.00 ч. 28.02.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #20 у: 11.58 ч. 28.02.2009. » |
|
Добро, хвала ти велика, мораћу стварно да неког нађем са којем ћу моћи да вежбам  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #21 у: 12.03 ч. 28.02.2009. » |
|
Само немој са бауштелцима , они баш и не знају правилно да говоре. Покушај са неким са катедре за наш(е) језик(е) (српски, хрватски) да причаш и притом развијаш осећај. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #22 у: 12.14 ч. 28.02.2009. » |
|
Наравно Има доста много Срба и Хрвата на мом универзитету, само ја их не видим |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Bojan
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација: nema
Име и презиме: Bojan
Поруке: 271
|
|
« Одговор #23 у: 12.33 ч. 28.02.2009. » |
|
Рецимо именица пѝтач (= пи́талац, са дугоузлазним) акцентује се краткоузлазним. Не преостаје ти друго, до да учиш напамет или разговараш с неким изворним говорником и вежбаш осећај... Undecided пѝтач - овдје недостаје дужина на а... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #24 у: 15.38 ч. 28.02.2009. » |
|
изговор јесте са краткосилазним акцентом на првом слогу (на и), и ненаглашеном дужином на о, јер ако бисмо акцентовали као изгОвор тај краткосилазни акцент би се нашао на унутрашњем слогу, што је неправилно, јер, сетимо се правила, силазни акценти могу доћи само на првом слогу. Али није то суштина онога што је Малрат питао. Није он мислио само на краткосилазни, већ уопште на место акцента: да ли постоји правило по коме није правилно изгòвор, а ИЗговоор јесте? Ја управо кажем да такво правило данас не постоји, иако су савремене тежње акцентологије да опише односе између акцената свих речи — у порасту. Док се не направе та појединачна правила (која ће свакако бити поприлично обимна и зато не много корисна), речник и учење напамет остаје као једина могућност. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #25 у: 16.02 ч. 28.02.2009. » |
|
Vidim da je Malrat na putu k ustaljenosti, pa samo da napomenem da najvjerovatnije treba Molrat (ako se ne varam, nadimak se odnosi na film Mallrats Kevina Smitha). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #26 у: 16.12 ч. 28.02.2009. » |
|
Али, штовани колега, ЦЕПД за mall даје и алтернативни изговор mall mɔːl, mæl који би требало транскрибовати као мал.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #27 у: 16.18 ч. 28.02.2009. » |
|
Vidio sam, ali je primarni izgovor ovaj drugi:
Cambridge:
mall mɔːl, mæl mɔːl, mɑːl
malls -z
Longman:
mall, Mall mɔl mæl, mɒl ǁ mɑl — Preference poll, British English, in the sense ‘shopping centre’: mɔl 50% (born since 1973: 76%), mæl 50%. Several respondents voted for mɒl , not an option offered. Always mæl in the London place names The Mall, Chiswick Mall, Pall Mall. malls mɔlz mælz ǁ mɑlz
A ima i ovo u Longmanu:
mall-rat mɔl ræt ǁ mɑl- mall-rat|s s
Tu već nema tog drugog izgovora.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
MayBee
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 4
|
|
« Одговор #28 у: 12.45 ч. 02.03.2009. » |
|
Свима који желе да усаврше своје знање о акцентологији, искрено могу да препоручим следећу литературу:
Асим Пецо, Основи акцентологије српскохрватског језика,
Асим Пецо, Акценатска читанка,
Милорад Дешић, Српски акценти с лакоћом.
Пецине књиге могу да се нађу по градским библиотекама, а Дешићева у Заводу за уџбенике (садржи приручник и три компакт диска, па је погодна за вежбање изговора).
Ко има времена, жеље и могућности, може да посети предавања професорке Јелице Јокановић-Михајлов на Филолошком факултету.
Акцентовање се може научити, и за то вам не треба савршени слух. Само пуно стрпљења. Мени је требало око четири месеца да се увежбам, али ми је, упркос почетном ставу да се све своди на осећај, много помогло учење градива за испит. Сматрам да је то знање једно од најбољих и најквалитетнијих које сам стекла на факултету.
Најтеже се разликују кратки акценти. Још је додатна отежавајућа околност што се не говори у свим крајевима исто. Зато је битно научити слушати акценте, и правилно акцентовати како чујемо. А онда исправљати сопствене грешке.
За реч изговор ствари стоје овако: реч говор има краткосилазни акценат на првом слогу, и дужину на другом. Додавањем префикса, силазни аценат се нашао на унутрашњем слогу, што је кршење акценатских норми. Зато се он преноси на претходни слог, и мења квалитет, тј. постаје узлазни. Има много оваквих примера, и све је лепо обрађено код Пеце, као и мењање акцента по косим падежима, и сијасет других ствари. Само је уводни део књиге, који се тиче историјског развоја акценатског система, мало компликованији, па можете да га прескочите :).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #29 у: 14.09 ч. 05.03.2009. » |
|
реч говор има краткосилазни акценат на првом слогу, и дужину на другом. Додавањем префикса, силазни аценат се нашао на унутрашњем слогу, што је кршење акценатских норми. Зато се он преноси на претходни слог, и мења квалитет, тј. постаје узлазни.
Није тако. У речи изговор је, као што сам већ рекао, кратко силазни на првом слогу, не краткоузлазни. И још нешто: у оваквим речима се не преносе акценти на претходни слог зато што „крше норму” већ због закона метатаксичких и метатонијских преношења акцената уназад (у нашем примеру преношење је извршено сигурно још у прасловенско време, ако је тад постојала ова реч, и не може се говорити ни о каквој норми). Норма, с друге стране, интервенише када су у питању стране речи ( телèвӣзор) јер закони преношења више не важе. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
