Kako Pravopis navodi Svetu trojicu, Sveto pismo i Sveti duh (pa i Svetog Savu), nema razloga zašto ne bi moglo i Sveti gral — kao ustaljeno celo ime toga pojma. (Spram, na drugoj strani, svetog Save, svetog Petra i sl. , gde je sveti samo atribut uz ime. )
Ово је цитат са друге теме, и ова одредба Правописа ме је заинтересовала. Наиме, рекао бих да би било правилније да се пише Света Тројица и Свети Дух - јер су у питању
лична имена. Бог у кога верују хришћани је личност, па ми отуда логично да се име Божије пише великим словом. Иначе, може да се каже и само Тројица, или нпр. Дух Свети - ово кажем у прилог тврдњи да је реч о личним именима.
Света тројица, с друге стране, по мом схватању ствари пре означавају неку нпр. тројицу светитеља = људи.
А односно Светог Писма, лична ми је навика да пишем великим словом. Примећујем да је исто и у богословској литератури на српском језику (па и у другим језицима). Некада кажем/пишем само Писмо, стога ми је логично да се обе ове речи пишу великим словом.