Срећко Петровић
одомаћен члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387
|
 |
« у: 00.01 ч. 03.03.2009. » |
|
Нисам знао како да насловим тему, а о следећем се ради: Некако ми је неприродно да у говору/писању користим инфинитив глагола. Сад, гледам мало телевизију, и видим да народ ипак користи инфинитив, па се питам да ли је са мојим капирањем језика све у реду. На пример: "Отишао је пливати" - никад не бих рекао тако, већ: "Отишао је да плива", "Идем да пливам", "Идеш ли да пливаш" итд. И са братом поразговарам једном о томе, и он вели да и није добро то моје инсистирање на "дадању" (од њега сам први пут чуо тај израз), и да он сматра да је сасвим легитимно да се користи (хм, он би рекао: користити  ) инфинитив. Ево још неки пример, можда онај одозго није најсрећнији: "Гибаница ће се пећи" - ја то никада не бих рекао, већ: "Гибаница ће да се пече" "Ватра ће горети" - "Ватра ће да гори" "Они ће цепати дрва" - "Они ће да цепају дрва", итд. И питање: има ли право мој брат, и колико је и да ли је "дадање" у духу српског језика? Мени се - по слуху - чини да јесте. едит: погледајте ово - три "да" у једној реченици. А није било намерно - једноставно - тако сам навикао: И са братом поразговарам једном о томе, и он вели да и није добро то моје инсистирање на "дадању" (од њега сам први пут чуо тај израз), и да он сматра да је сасвим легитимно да се користи (хм, он би рекао: користити  ) инфинитив. Ваљда сад још боље разумете шта хоћу да кажем и каква је моја мука 
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.12 ч. 01.04.2010. од J o e »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #1 у: 00.13 ч. 03.03.2009. » |
|
Već smo pričali o tome, probaj da pretražiš forum.
Infinitiv i konstrukcija veznik „da“ + prezent ravnopravni su kao dopune glagola. Može se podjednako reći „otišao je plivati“ i „otišao je da pliva“, „želim ti otkriti jednu tajnu“ i „želim da ti otkrijem tajnu“; pa svak može govoriti kako mu više prema jezičkom osećaju prija.
U futuru, međutim, ispravan je samo infinitiv — „peći će se“, „vatra će goreti“, „oni će cepati drva“.
Ono što pak stilski nije u redu, a javlja se u jeziku, jeste to „dadakanje“, tj. ređanje uzastopnih konstrukcija s veznikom „da“: „želim da odem da vidim da li ima neka knjiga da pročitam“. Ili ređanje infinitiva: „želim otići videti“... Takve uzastopne sledove treba razbiti naizmeničnom upotrebom infinitiva, veznika „da“ i „kako“ i potencijala „ne bi li“ i „kako bi“ (u odgovarajućem licu).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #2 у: 00.16 ч. 03.03.2009. » |
|
погледајте ово - три "да" у једној реченици. А није било намерно - једноставно - тако сам навикао: И са братом поразговарам једном о томе, и он вели да и није добро то моје инсистирање на "дадању" (од њега сам први пут чуо тај израз), и да он сматра да је сасвим легитимно да се користи (хм, он би рекао: користити  ) инфинитив. To „dadakanje“ nije stilski u redu, i mogao si naizmenično pisati: „i on veli kako nije dobro moje insistiranje, i da on smatra kako je (ovde ti je promaklo četvrto „da“) sasvim u redu koristiti infinitiv“, kako bi ta rečenica zvučala dobro. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Срећко Петровић
одомаћен члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387
|
 |
« Одговор #3 у: 00.19 ч. 03.03.2009. » |
|
U futuru, međutim, ispravan je samo infinitiv — „peći će se“, „vatra će goreti“, „oni će cepati drva“. Ух, онда је не умем да саставим ниједну једину реченицу у футуру 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
 |
« Одговор #4 у: 09.18 ч. 03.03.2009. » |
|
Мислим да није неправилно рећи „они ће да цепају дрва“, али то онда није футур, него значи да они хоће да цепају та дрва. Исто тако, „ватра ће да гори“ сасвим је правилно, али није футур. U futuru, međutim, ispravan je samo infinitiv — „peći će se“, „vatra će goreti“, „oni će cepati drva“. Ух, онда је не умем да саставим ниједну једину реченицу у футуру  Баш никад не кажеш направићу, донећу, ставићу, пребићу те, доћи ћу, скочићу, погледаћу, видећу, завршићу, знаћу, пашћу!? Сигурно?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #5 у: 10.57 ч. 03.03.2009. » |
|
Tačno, takva razlika između infinitiva i „da“-konstrukcije postoji, gde infinitiv nosi značenje futura a „da“-konstrukcija voljno značenje, ali ne uvek i u svima inačicama.
„Vatra će da gori“ nije ispravna rečenica, već ako je futur valja upotrebiti infinitiv „vatra će goreti“, a ako je voljna konstrukcija duži oblik „vatra hoće da gori“. Ne gradi se voljna konstrukcija sa enklitičkim oblikom.
E, jedino u odričnom obliku javlja se ta dopunska distribucija, tj. „neće da gori“ je voljna konstrukcija, a „neće goreti“ je futur.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Срећко Петровић
одомаћен члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387
|
 |
« Одговор #6 у: 15.34 ч. 03.03.2009. » |
|
Ma kažem i tako ponekad Vučenoviću, kad mi se omakne. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #7 у: 16.27 ч. 03.03.2009. » |
|
Na svakome je hoće li i koliko će negovati svoju jezičku kulturu. Mnoge stvari vučemo iz svojih dijalekata, te tako i ovu — u mnogim dijalektima Srbije običnije je „dakanje“ umesto upotrebe infinitiva; infinitiv češće dolazi zapadnije, od Užica pa diljem Bosne, a „dadanje“ istočnije, da bi na krajnjem istoku, u govorima torlačkoga narečja, infinitiv i sasvim bio nepoznat. Tamo, pa i šire u mnogim dijalektima u slivu Morave, i futur se gradi drugojačije, uz pomoć prezenta (će idemo, će da idemo, ću uznem i će uznem, će napraviš i će da napraviš, „ti će mi kažeš“). O tome, dakako, nema govora u književnom jeziku.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Срећко Петровић
одомаћен члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387
|
 |
« Одговор #8 у: 16.55 ч. 03.03.2009. » |
|
Ти ће ми кажеш! 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #9 у: 17.27 ч. 03.03.2009. » |
|
Neću ja, daleko bilo, nego gramatike i pisana književnost.  I ja imam običaj da se s porodicom i prijateljima služim svojim maternjim dijalektom, ali uvek razgraničavam privatne situacije u kojima to može od onih gde bi se valjalo služiti standardnim jezikom. Doduše, s druge strane, dovoljno je jednom odgledati prenos zasedanja skupštine Srbije pa se naslušati toliko „frljanja s padeži“ i odvratnog jezika da se čovek zapita čemu onda više književni standard. Ali tamo valjda i tako može, jer ionako jedni druge i ne slušaju. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
 |
« Одговор #10 у: 15.16 ч. 04.03.2009. » |
|
Да није коришћење инфинитива више карактеристично и за хрватски језик?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
 |
« Одговор #11 у: 15.43 ч. 04.03.2009. » |
|
Могло би се тако рећи, Малрате, мада није неуобичајена употреба инфинитива ни у српском језику. „Морам ићи гледати“ и сличне конструкције се, пак, врло ретко срећу у српском (иако, наравно, нису неправилне), док су у хрватском доста уобичајеније.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
 |
« Одговор #12 у: 16.06 ч. 04.03.2009. » |
|
Е, Мирославе, и ти га претера! Морам ићи гледати! Ма, дај. Не верујем да ће писмен Хрват тако рећи. Гледате ли некад емисију о језику из школског програма на ХРТ-у? Одличан пример да се види како се и Хрвати боре за очување доброг језика, од акцента преко многих других тема. О употреби инфинитива као економичнијег писали су многи лингвисти. Ево неких примера у којима је јасно да и Срби користе ову конструкцију, а да често тога нису ни свесни: Тако мора бити. Лако је то урадити. Треба радити. Рекао му је да може покушати.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
  
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
 |
« Одговор #13 у: 16.49 ч. 04.03.2009. » |
|
П. С. А како би већина Срба рекла ову реченицу? Морам да идем да гледам. Морам ићи да гледам. Морам да идем гледати. Мислим да си у налету "страсти" изабрао лош пример. Морам да гледам. или Морам гледати. Гагол ићи био би сувишан и код писмених Срба и код писмених Хрвата, зар не?
И сам си у свом одговору употребио добар пример као доказ да и Срби користе инфинитив као допуну. Могло би се тако рећи. Лепше је и боље него да си написао Могло би и тако да се рекне.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 16.51 ч. 04.03.2009. од Оли »
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
  
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
 |
« Одговор #14 у: 16.51 ч. 04.03.2009. » |
|
Molrate: evo odluke Odbora za standardizaciju.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|