Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Порекло речи Србин, Срби
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
02.49 ч. 09.10.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 ... 12
  Штампај  
Аутор Тема: Порекло речи Србин, Срби  (Прочитано 160030 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 102


« Одговор #45 у: 23.06 ч. 19.04.2008. »

[мод] Уклоњен непотребан коментар.

Ја не спорим ничије право на национално опредељење и осећање, па макар неко рекао да је Клингонац. Увек сам спреман да то право поштујем и да се према тој датој особи односим онако како та осаба сматра да је одговарајуће.

Али када се налазимо на научном терену, и ако водимо озбиљну дискусију мислим да ништа не сме да стоји на путу правилног расуђивања заснованог на чињеницама, па ето ни бонтон нити увиђавност. Ево да се удаљим од Бошњака, мени не смета да неки Македонац сматра себе потомком Александра Македонског, али у некој озбиљној научној расправи тако нешто се заиста не може узимати са озбиљношћу ни из каквог разлога или изговора.

А што се тиче признавања или непризнавања неког народа, просто такво тело не постоји нити ико издаје сертификате о томе. А када сам ја у овом језичком контексту говорио о народима, пре свега сам мислио на историјски већ утемељене народе. Дакле, потпуно остављам отворену могућност да, као што се српски народ формирао у одређеном историјском тренутку, се у овом историјском тренутку догађа процес формирања неких нових народа међу којима су ето и Бошњаци.
« Задњи пут промењено: 15.33 ч. 20.04.2008. од Дарко Новаковић » Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #46 у: 04.03 ч. 30.04.2008. »

А да пробамо да значење нашег сопственог имена сопственох нашег народа  одредимо према нашим сопственим словима?
(из пре-вуковског реформаторског периода)

С као Слово (у смислу Логоса како преводи Ђура Даничић,Науке,Знања)
Р као Реч (рци)-реци?кажи?
Б као букви (знак за глас- дакле писано слово, писменост)
И као Иже (стари назив за избу,станиште, кућу, порекло ..одатле наставк ић у презименима)
Н као Наш

Само сам "спеловала" по азбуковици.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #47 у: 08.24 ч. 25.05.2008. »

Makar je krajnje originalno i interesantno ako ništa drugo. Wink
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #48 у: 17.12 ч. 01.06.2008. »

Ево шта о овоме каже др Станимир Спасовић, професор историје на Богословији у Чикагу, у својој историји за средњу школу:

"Име Србин различито се тумачило. Порфирогенит овој речи даје латинско значење. Сматра да реч Срви значи робови, тј. робови римском цару. Међутим, сам Порфирогенит ово тумачење демантује, када говори да су Срби дошли са овим именом, дакле кад нису знали за римског цара, нити за ропство, поготову што се зна да код Срба у њиговом друштвеном уређењу није ни било институције ропства. Ова тумачења употребљавали су они који су били нерасположени према Србима, да би их понижавали и вређали. Павле Шафарик, познати научник, изводи значење ове речи из сер- (санскритски су-) што значи родити. Према томе, реч Срби значило би исто што и рођаци, сродници, народ. У малоруском језику реч присербитсја значи присајединити се, везати се или пристати уз неког.

У сваком случају, дакле, име Србин означава групу људи повезану крвним или друштвеним везама. Такво тумачење се слаже са родовским уређењем наших предака и са љубоморним чувањем задружног кућног устројства код Срба до најновијег времена."
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #49 у: 14.51 ч. 02.06.2008. »

Bold moj. Nema nikakve teorije o robovima i slugama.

..."The origin and meaning of the Serbian name have been sought for centuries, but no interpretation has been generally accepted so far. The prevailing view is that the Serbian name is of Iranian origin, even Indo-Iranian.[3] Accepting this or some other assumption about the origin of the Serbian name is hindered by the lack of knowledge of the oldest Serbian history, i.e. the knowledge of the exact time when the group of Slavs were thus named; or, of the time when the bearers of the Serbian name became Slavs. As a people who probably named themselves thus, the Serbs are among the oldest Slav peoples.

In the Story of the Past, the first Russian chronicle, the Serbs are among the first five Slav peoples who were enumerated by their names.[4] In this Chronicle, they are mentioned in the light of the events referring to the first millennium before Christ. However, science does not take this source into account because it cannot be checked from the archaeological point of view.

The age of the Serbian name is simply proven by its great diffusion in the early Middle Ages. There are not many examples of the sort in Europe. At that time, the Serbs lived on the Laba and in Roman Dalmatia, but they also lived in the above mentioned town of Servia in the region of Salonica. They lived in Gordoserba near Nikea in Asia Minor, too; this was the bishop's town mentioned many times since the beginning of the 7th century.[5] Since there are records of the Serbs living on such a vast area, it is evident that they had been numerous and powerful and borne their name before the resettling of the Slavs in the 6th and 7th centuries. It is also unique that today the Serbs live both in the Balkans and in Germany."

Đorđe Janković, asistent na katedri za arheologiju, Filozofski fakultet, Beograd.
The Serbs in the Balkans in the light of Archaeological Findings

Sa Projekta Rastko

PS: Podvučeno je dokaz da se u ozbiljnoj istorijskoj nauci ništa ne uzima zdravo za gotovo ako to nije potvrdila arheologija.
« Задњи пут промењено: 14.57 ч. 02.06.2008. од Brunichild » Сачувана
Mile
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 21


« Одговор #50 у: 11.25 ч. 02.02.2009. »

Цитирано: Мирослав link=topic=349. msg18842#msg18842 date=1208306368
Не могу сада наћи, али се помиње још 20-ак речи страног порекла у теорији Винчанског писма од којих је могло постати ово данашње Срби.  Ту спадају речи многих страних језика.  Дакле, сва је прилика да је ово само једно злобно тумачење: Серби — servi, те Russe — нем.  Рус; бубашваба.
Ја такође верујем да је реч о злокобном тумачењу.  Слично важи и за Словене - па и елементарно познавање историје словенских народа јансо даје на знање да се ту ропство и слугерањство никада није прихватало.  То тумачење је смешно, а афирмишу га управо они изроди који су се одродили да би служили туђину (нпр.  босански муслимани су одушевљени овом "теоријом").

Зашто Словен нема везе са Словом?
Сачувана
vandalija
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Miodrag Milanović
Поруке: 22


« Одговор #51 у: 23.52 ч. 25.05.2009. »

Назив Србин јавља се код Птоломеја у трећем веку као име једног источноаланског народа који је пребивао у степама доњег Поволожја. Ово је битно приметити јер су Алани део сарматске (sauromatae)масе па име Србин потиче од Сарб(koren sar- sjati)- овај етноним се налази и у Љетопису попа Дукљанина и Лаврентијевом препису Нестора из једанаестог века.  На санскриту сарб sarbh значи одсећи нешто оштрицом
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #52 у: 01.24 ч. 27.05.2009. »

Назив Србин јавља се код Птоломеја у трећем веку као име једног источноаланског народа који је....


Јавља се код Плинија (C. Plinius Secundus) још раније, у првом веку.

Naturalis Historia, VI, 19: "A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Serrei, Scizi, Gnissi."

Иначе Плиније је Рођен 23. године после Христа и живео је до 79. године.

« Задњи пут промењено: 12.06 ч. 27.05.2009. од Вук » Сачувана
vandalija
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Miodrag Milanović
Поруке: 22


« Одговор #53 у: 13.46 ч. 27.05.2009. »

Назив Србин јавља се код Птоломеја у трећем веку као име једног источноаланског народа који је....

Јавља се код Плинија (C. Plinius Secundus) још раније, у првом веку.

Naturalis Historia, VI, 19: "A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Serrei, Scizi, Gnissi."

Иначе Плиније је Рођен 23. године после Христа и живео је до 79. године.

Plinije mlađi je bio proteran u Bosforsko kraljevstvo gde je, kako sam kaže, naučio sarmatski jezik.Pisao je da su neki Sarmati počeli da primaju hrišćanstvo.Ergo, Srbi su i ranohrišćanski narod. Tip ruske crkve(specifično kube) u arhitekturi se naziva "alanski" tip.


<Мод:Само сам поправила пост, јер је Вандалијини коментар био унутар цитата.>
« Задњи пут промењено: 13.58 ч. 27.05.2009. од Brunichild » Сачувана
Laki
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 5


« Одговор #54 у: 21.34 ч. 22.11.2009. »

Цитирано: ognjenmi link=topic=349.  msg4780#msg4780 date=1167609039
Даље седам падежа имају и латински и српски језик. 


Slažem se da Đorđem. 

Gramatički sistem je u svim indo-evropskim jezicima manje više isti, i ako nisu isti, onda su vrlo slični.  
Engleski je nekad takođe imao padeže, ali je evouluirao i izgubio ih.    Logika nam govori da su i svi romanski jezici imali nekad padeže, s obzirom da su nastali od latinskog, ali su ih u toku evolucije izgubili.   A to što mnoge srpske/slovenske reči imaju isti koren sa  latinskim rečima, se može objasniti time što  Sloveni, iako nisu imali kontakt sa Rimljanima, imali su ga sa narodima koji su govorili jezicima koji su nastali iz latinskog.   Mnoge srpske reči koje imaju latinski koren ušle su u srpski preko francuskog, i ne preko latinskog. 
I da.   Bugarski i makedonski imaju članove.    Takođe su imali padeže (kao i engleski i latinski), pa su ih izgubili. 

[/quote]

Da li ste sigurni da srpski jezik ima 7 padeža? Prošetajte se za neki vikend do Niša pa proverite.   Ili to nije srpski jezik?   :o Dakle svi su romanski jezici nekad imali padeže pa su ih izgubili.   Englezi, Makedonci i Bugari takođe.   Stvar je u tome da je izražavanje bez padeža lakše i mnogo naprednije.   Zato ono što je avangardno, a što je započeto u južnoj Srbiji ne bi trebalo silom sprečavati.   Jednostavno, prirodno je da i srpski jezik izgubi padeže.   Grin
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #55 у: 21.54 ч. 22.11.2009. »

Latinski ima sest padeza, kad sam ja zadnji put proveravala.
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 102


« Одговор #56 у: 16.08 ч. 23.11.2009. »

Не знам сад да ли је овде место тој расправи, али падежи имају своју функцију, која је макар у српском врло жива и потребна. Не видим зашто је безпадежни систем напреднији? Јасно ми је да се у многим језицима тако десило, и да је то кретање језика, али историјски развој (ток) није увек и напредак, па то не треба поистовећивати а приори.

Са друге стране, неке друге тенденције које се испољавају у јужњачким дијалектима мислим да су добре и треба их прихватити, као нпр. разна скраћивања.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #57 у: 16.22 ч. 23.11.2009. »

Padeži imaju svoju funkciju, ali i sistem bez padeža uspeva ostvariti istu tu funkciju, samo drugim sredstvima umesto padežnim nastavcima. Međutim, tu zaista nema „naprednijeg“ i „manje naprednog“; samo su u pitanju dva od nekoliko mogućih tipova gramatike, koja u svakom slučaju iskazuju isto, i iste funkcije i ista značenja, tek samo različitim gramatičkim sredstvima to čine.

Takođe, svaka jezička promena i svaki istorijski razvoj jezika je isto tako ni „napredan“ ni „nazadan“ — samo je prosto promena. Nema u jezičkim promenama „napretka“ niti „nazatka“, „uprošćavanja“ niti „komplikovanja“, već su to samo promene kao promene, i u suštini se uvek svode na isto, iste funkcije i ista značenja, samo različitim gramatičkim sredstvima ostvarena.

O tome se dosta i već pisalo po forumu.
Сачувана
Звездана
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Звездана
Струка:
Поруке: 29



« Одговор #58 у: 18.37 ч. 24.11.2009. »


Latinski ima šest padeža.

A srpski i sanksrit po sedam.
Заједнички корени речи у живом српском и мртвом латинском , по аутохтоним историчарима, били би доказ да је латински настао по узору на рашански (етрурски) староседелачки језик италског полуострва.
И Руси се труде да докажу да су Расени, односно Рашани (Етрурци) - Руси.

Мени није толико занимљиво тумачење да су српски и санскрит некада били један језик, колико тумачење да је српски претходио чак и санскриту. Цитирам:

атра – Мада је атхар у санскрту већ била застарела реч за огањ (агни), а само атра још значило ватра у авестанском персијском, и мада је по мишљењу Роберта Клејборна (Robert Claiborne), америчког језикословца, атер основни индоевропски облик речи за ватру, с чиме се посредно слаже и Јован Ђорђевић, аутор Латинско-српског речника (Београд, 1886), који atrium-ом сматра средишну просторију сваке римске породичне куће где се, по мишљењу и историчара и етимолога Радована Дамјановића, одржавао свети породични огањ – то јест, огњиште (ватријум) као срце и бит куће, дома, а не унутрашње двориште каснијих римских епоха, па и нашег времена – данашњи филолози се најчешће поводе за новијим дефиницијама атријума (видети, рецимо, двотомни енглески речник Енциклопедије Британике), избегавајући да траже везу те именице чак и са латинским ater (црн, спечен). Као што примећује српски филолог и санскртолог Бранислава Божиновић, чињеница да су Срби задржали облик речи за огањ “превазиђен” већ у доба устројитеља санскрта, граматичара Панинија (између 6. и 4. века пре наше ере), јасно назначава оно што и латински придеви (значи, изведенице из одговарајућег глагола или именице) као atrox (црн, ужасан, стравичан) наговештавају – постојање језика – и народа – толико првотног да су га већ индијске Арје и италски Римљани заборавили – или, што је вероватније, скоројевићки потиснули у подсвест. (МС)

http://www.srpskilist.net/jezik/prasrpski-pojmovnik

У сваком случају ,СРБИН ,СРБ и СРБИ су аутохтони назици па могу имати значење само у језику из кога су потекли- дакле у српском. Персијско САР (у значењу "глава") у кованици САРБАР може бити водић,али ипак и тоје, као и све остало- спекулација.


Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #59 у: 21.10 ч. 24.11.2009. »

Savremeni srpski, bogami, ima šest padeža (nema lokativa). Dijalekti srpskog jezika još su više po tom pitanju (broju padeža) raznolikiji. Nadam se da to ne kvari zabavu. Cheesy

У сваком случају ,СРБИН ,СРБ и СРБИ су аутохтони назици па могу имати значење само у језику из кога су потекли- дакле у српском.

Ni to ne mora da znači. Etimologija ovoga naziva nije nam jasna — neki pretpostavljaju autohtono poreklo i različito ga izvode, ali neki pretpostavljaju i da je u pitanju davna pozajmljenica iz nekog drugog jezika (najčešće su u igri iranski jezici), i opet ga različito izvode. Prosto je ime toliko staro, a toliko običnog fonetskoga sklopa, da nam njegovo pravo lingvističko poreklo verovatno nikada i neće biti poznato; možemo samo svašta, manje-više s jednakom verovatnoćom, da pretpostavljamo.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 ... 12
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!