Порекло речи Србин, Срби

[Miki]

Savremeni srpski, bogami, ima šest padeža (nema lokativa). Dijalekti srpskog jezika još su više po tom pitanju (broju padeža) raznolikiji. Nadam se da to ne kvari zabavu.

Заправо има седам, јер се не користе исти предлози као и у дативу (само према долази са обама падежима), већ су наставци за грађење датива и локатива исти. Са те стране посматрано, српски има седам падежа, са других страна може се говорити о шест. Чак су и акценти којима смо могли разликовати облик датива и локатива упркос истогласећем облику временом нестали. Јављају се још погдегде различити нагласци, али спорадично.

[Зоран Ђорђевић]

Dijalekti srpskog jezika još su više po tom pitanju (broju padeža) raznolikiji. Nadam se da to ne kvari zabavu.

Срећом, ни у једном од њих нема више од седам.  Која би то забава била да има. 

[Ђорђе Божовић]

Заправо има седам, јер се не користе исти предлози као и у дативу

Ne, nemaju veze predlozi s tim. Ono što razlikuje jedan padež od drugoga jeste različit oblik imenske reči kada je u tom padežu, a ne predlog koji uz nju ide (ima predloga koji mogu stajati uz sve kose padeže; predlozi su prosto "sekundarna" stvar koja se naknadno "kači" na određene padeže, a sami padeži razlikuju se međusobno po obliku, a ne po predlozima koji uz njih idu).

Ono što razlikuje dativ od lokativa jeste, dakle, različit oblik koji imenska reč u tim dvama padežima ima — iako su nastavci isti, akcenat je drugačiji, i oblik je, dakle, imenske reči različit. Međutim, kako se ta razlika u akcentima danas izgubila, više nemamo ni te razlike između dativa i lokativa u savremenom jeziku i — imamo šest padeža, od kojih se prvobitni oblik dativa danas ne javlja samo kao dativ, već je preuzeo i nekadašnje funkcije lokativa, te tako i predloge koji uz njih idu. Kada kažeš "u žȁlōsti sam", to nije lokativ bez obzira na to što si upotrebio predlog "u" — pravi oblik lokativa glasi "(u) žalòsti", ali tako niko više ne govori; što će reći, niko ne koristi lokativ, nema ga. A ti si zapravo predlog "u" upotrebio s oblikom dativa — to je oblik dativa.

Danas, dakle, imamo neki "dlokativ" ili "dlativ", kako nam se više sviđa. U savremenom srpskom nema sedam padeža, tj. nema sedmoga — nema posebnog lokativa.

[Звездана]

ali neki pretpostavljaju i da je u pitanju davna pozajmljenica iz nekog drugog jezika (najčešće su u igri iranski jezici), i opet ga različito izvode.

Поводом иранског језика да се огласим. У иранској митологији и књижевности један од јунака је Сораб.Изговара се Сораб ,а пише Сохраб.Причу о Сорабу и његовом оцу Рас- (или Раш)тану записао је почетком 11.века ирански поета, али прича потиче из усмене традиције и врло је стара.Ево неке основне информацие
http://en.wikipedia .org/wiki/Sohrab

Но, аутохтонисти говоре о Србима и Сорабима који су и на данашњем иранском тлу живели пре данашњих Иранаца, тако да, и да је назив Сораб записана (као што јесте, уствари ) у старо време Персије- опет не мења ствар да је то аутохтоно име Срба о Србима.И значење мора да се заснива на српском језику.
Старије од персијско/иранских прича су књиге Веда и тамо је записан "Србинда".По тумачењу аустријског санскритолога дотични је био вођа Срба, и "инда" је суфикс који означава "поглавара".

Тако да је назив од најстаријих записа о имену нашег народа садржавао сугласнике Слово, Р(е)ци, Буки..односно С.Р.Б. а вокали су се убацивали зависно од језика (сродног или не), дијалекта или способности одређених појединаца да изговоре Р између сугласника.(Стари Германи имају записе о Зурбима чак, и то су опет Срби)

[Ђорђе Божовић]

опет не мења ствар да је то аутохтоно име Срба о Србима.

Ajde, kad tako kažeš, mada bi se jako teško moglo to dokazati.

а вокали су се убацивали зависно од језика (сродног или не), дијалекта или способности одређених појединаца да изговоре Р између сугласника.

Eh, kad bi tako zaista moglo u jeziku, gde bi nam bio kraj?

[Звездана]

Pomenuti austrijski sanskritolog isprva je mislio, po zvučnosti, da je Srbinda iranski princ.
Njegov tekst analizirala je Dr.Lukovic-Pjanovic, znalac klasičnih i nekoliko svetskih jezika.
http://olgalukovic.wetpaint.com/page/Vedski+Srbinda

A u sanskritu, pramajci svih EU jezika, SRBIN ima ovakvo značenje
(prema "Odlomcima istorije" Miloša Milojevića)

срд —hrd —значи језгру, почетак, основ, средину, живот, срч, срце и т.д. а тако исто и првобитну створну силу, без које се неоживљава и неживи..срце

старо синскритска:  ser—која значи: прво породицу, или наше семја, колено,..Сербо= породица код Руса око Волге;, Сјабри рођаци задругари код Белоруса, Сорби=браћа, рођаци код Срба Лужичких;...,  т.ј. људи или разни чланови од једног и истог оца, родитеља, прародитеља и т.д

Сарьда — sardha — и сарьба — sarbha — која значи силу, мложину, узвишеност једног и истог народа од једног и истог прародитеља братски народ са јачијим друшственим свезама, који већ долази и у борбе и сукобе са другим, народима над коима се и показује њихна сила, мложина и т.д. Овој речи одговара наша: Сарба, Сјарби, Серби, Сорби, Сурби, Сербадија, Сорбадија, Сурбадија, Сјарбадија, Сирбадија и т.д

Санскр, реч бpь — br — значи: бити, војевати, убијати, тући непријатеље свог рода и земље, и са овом кад се спои горње Ср излази Србр што значи: браниоц, управљач, вођ и т.д. једнокрвног и једнородног укупног народа

Напослетку сапскритска реч: srmbh — срмбх — која значи: блистати, светлити, показивати се, бити јаснији, светлији и т.д. међу свом силом и мложином своје једнородне и једнокрвне браће и рођака у једном и истом огромном од једног оца и матере, народу, којој одговара: Срб, Србин, Србство, Србија, Србадија и т.д.

http://serbdom.wetpaint.com/page/%D0%9E+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0

[Ђорђе Божовић]

Sanskrit nije predak evropskih jezika, već im je srodan u istoj "generaciji", u istoj ravni — i sanskrit i ostali indoevropski jezici nastali su od praindoevropskog; on je bio "pramajka", a sanskrit i evorpski jezici jesu samo "braća i sestre".

[Belopoljanski]

У сваком случају ,СРБИН ,СРБ и СРБИ су аутохтони назици па могу имати значење само у језику из кога су потекли- дакле у српском.

Тај језик не може бити српски, јер је српски језик млађи од нашег етнонима. Питање је који је језик из којег су потекли ти називи.

Зар Србинда није било име које се односило на дравидског, а не аријевског принца? 

[Belopoljanski]

по мишљењу и историчара и етимолога Радована Дамјановића

Радована Дамјановића, средњошколског наставника историје који назив Етрураца изводи из деминутива српске речи јетра, јетрушка, пошто су лечили помоћу пилећих џигерица, реч „зигурат“ од „зид (од) згуране земље“, за име грчког бога Јакхоса говори да је то „чисто српско јeбач“, име Илир тумачи као „земљак“ због речи иловача, а за Хрвате користи назив Полусрби?

Откад је он етимолог и откад је играње речима једнако етимологији? 

[Звездана]

опет не мења ствар да је то аутохтоно име Срба о Србима.

Ajde, kad tako kažeš, mada bi se jako teško moglo to dokazati.

Исте су шансе као и доказивати да је реч естонског, латинског или токарског порекла, зар не?
Само је логичније да су Срби сами себе назвали Србима.

Замисли да данашњи Немци преузму име НЕМАЦ,НЕМЕЦ и слично и тумаче га као своје, а ДОЈЧЕР као надимак -нема логике?Сваки народ се поноси својим сопственим именом. Кад Лужички Србин каже "Ја сам Србин" то је љеговим устима речено сопствено народно име, неће ваљда да користи туђице  и каже "Ја сам Венд или Лужичанин"..


Има и оних теорија типа Ј.Деретић да је у прошлости постојао бог Сербон по коме су сви потомци добили име, али лично нисам заступник ни поборник тога, с обзиром да ми је истраживање српске митологије велика страст.

а вокали су се убацивали зависно од језика (сродног или не), дијалекта или способности одређених појединаца да изговоре Р између сугласника.

Eh, kad bi tako zaista moglo u jeziku, gde bi nam bio kraj?

Ти се баш шалиш са мном?
Зар није тако по дефиницији ?

Мрзи ме да претражујем нет, ево ја ћу да се поиграм да убацујем самогласнике у неку реч, а ви пронађите  у ком језику постоји, важи?
На пример- МЕСЕЦ, са три сугласника Мислете Слово Ци

Месец (српски и словеначки) Мі́сяць (украјински) , Мјесец, Мијесец,  Месяц(Белоруси) , Мѣсѧць, Мјасац,  Мисец, Мјесац, Мијесац,  Měsíc (чешки) ,М'сец,  Мисиц, Měsačk (горњолужички), Месечината (македонски), miesiąc (старопољски),Mesiac (словеначки),...

И могло би тако са сваком нашом речи, само да имамо времена да ређамо и налазимо по речницима.

[Ђорђе Божовић]

и откад је играње речима једнако етимологији? 

Ha, ha, ha. Dobro došao na forum Vokabulara; čekaj samo dok se opet javi na nekoj od tema moj dragi kolega vrhovni paraetimolog, da vidiš što je neprevaziđena umješnost.

[Звездана]

Белопољански, Дамјановића је титулисао аутор текста који сам цитирала у пасусу о "атри", нисам ја.

[Belopoljanski]

мѣсѧцъ, měsȩc

Овде се не ради о „убацивању вокала зависно од језика“, већ о различитим променама на јату и јусу малом у различитим словенским језицима. Јат је у зависности од језика е, је, и, ја, а јус мало е, ја, вероватно и и.

[Ђорђе Божовић]

Ти се баш шалиш са мном?
Зар није тако по дефиницији ?

Ne šalim se, naravno da nije tako. Kroz istoriju jezika, menjaju se i vokali i suglasnici jednako, a nikako samo vokali (usprkos primeru koji si našla, gde se eto tako ipak slučajno pogodilo); a i daleko od toga da pojedinac može samostalno da kreira jezik kako mu je volja! Kada bi to tek u jeziku moglo, onda se stvarno pitam gde bi nam kraj bio.

[Ђорђе Божовић]

Радована Дамјановића, средњошколског наставника историје који...

Bože dragi, da li se takvoga čoveka uopšte može pustiti da radi u školi i predaje deci istoriju?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Нагађања о језику > Тема: Порекло речи Србин, Срби