Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
18.22 ч. 05.07.2020. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4] 5 6
  Штампај  
Аутор Тема: Онемогућити — ''некога'' или ''некоме''?  (Прочитано 50850 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #45 у: 08.23 ч. 20.11.2006. »

Ne znam postoji li ijedan jezik u kom svaka reč ima jedinstveno značenje. Kod onemogućiti posmatramo dva značenja:
1) suprotno od omogućiti;
2) sprečiti.

Потпуно се слажем, Зоране, за пићенце. Али не видим зашто бисмо бежали од расправе. Шта смета да овде расправимо неке „језичке недоумице“?


Али примећујем да сам остала дужна одговор на ову цитирану Бојанову тврдњу, па молим да ми се дозволи да кажем још коју реч о томе, да не испадне да не читам пажљиво Бојанове постове (а  читам) или да немам одговор (а имам).

Нема потребе да се измишља неко мистериозно „друго значење“ глагола „онемогућити“.

Глагол „онемогућити“ (некоме нешто) значи мање-више исто што и спречити га да то учини, омести га у томе, не дозволити му то итд. (и то не само у српском језику), па се тим глаголима и објашњава у речницима. Из ове чињенице, наравно, не могу се изводити никакви закључци о рекцији (ни у једном језику).

Када би постојало то „друго“ значење, то би у РМС било наведено, и то под редним бројевима (1. 2. 3. ...)  као што се то ради у свим великом речницима света. Ако погледамо глагол „бавити се“ видећемо да има неколико варијанти значења, и чак три различите рекције. Све је то у РМС јасно наведено. Једна варијанта значења, на пример, објашњена је глаголима „третирати“, „проучавати“ и очито је да ова два глагола немају исту рекцију као „бавити се“. Наравно, то је сасвим нормално, није ни нужно да имају.

Али за глагол „онемогућити“ РМС не наводи НИ  ЈЕДНУ варијанту значења и НИ ЈЕДНУ  рекцију. То је, наравно, зато што се подразумева да је рекција иста као код основног глагола – „омогућити“,

ПС: О хомонимима ја овде нисам говорила, и ништа о њима не произилази из мојих постова. Молим да се ово схвати.

ППС: Бојане, ја уважавам РМС бар исто колико и ти, али ти извлачиш погрешне закључке из онога што тамо пише. О томе ти ја говорим.
Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
woland
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 93



« Одговор #46 у: 18.05 ч. 20.11.2006. »

"...Cilj te kampanje je poljuljati našu odlučnost i onemogućiti Irak i Iračane da steknu slobodu i demokratiju o kojoj smo sanjali više od trideset godina...*

"...Protivnik koji nas želi onemogućiti nije Bog nego sotona..."

"...Međutim, 170 nekadašnjih i sadašnjih radnika ovog preduzeća prete da će, ukoliko njihovi zahtevi za isplatu zaostalih zarada ne budu ispunjeni, onemogućiti nove vlasnike da uđu u objekat..."

"...Oni su okruženi gomilama pomoćnika koji vrlo vješto barataju svim vrstama oružja i pokušavaju vas onemogućiti na svakom koraku..."

"...razlika izmedu neprijatelja i protivnika jest u tome što protivnika. želimo pobijediti, a neprijatelja uništiti ili onemoguciti. ..."

""Najbolje je onemogućiti protivnika inteligentnim planiranjem."

"...Najbolji put za dominaciju jest, kako je to rekao i Sun Tzu, onemogućiti protivnika da se pojavi na bojnom polju..."

"...Trebalo je onemogućiti Dirka Novickog, najboljeg nemačkog igrača, i uz to dati doprinos i u napadu.."

"...i da je to smišljena akcija kako bi se onemogućili gradjani koji žele da ..."
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #47 у: 21.30 ч. 20.11.2006. »

1)  С дужним поштовањем према Вама морам да кажем да мени цитати из новина нису меродавни. Напротив.

2)  Свака од ових реченица лепше звучи ако се ''онемогућити'' замени са ''спречити''.

п.с. Замишљам како са Мирном седимо у кафани, а народ се около чуди око чега се ми то препиремо. Smiley
Сачувана
woland
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 93



« Одговор #48 у: 08.28 ч. 21.11.2006. »

  Stvarno, šta je Matičin rječnik, potkrijepljen citatitima iz više izvora (ne samo iz novina), u poređenju sa tim što Mirna i Zoran (i još poneko) ne "misle" tako.

Цитат
Свака од ових реченица лепше звучи ако се ''онемогућити'' замени са ''спречити''
 

 Ljepše zvuči? Zar je to argument? Meni ne zvuči ljepše...Jesmo li oboje u pravu?

 A kako neko sam sebe demantuje, najbolje se vidi iz sledećih citata:

Цитат
Када би постојало то „друго“ значење, то би у РМС било наведено, и то под редним бројевима (1. 2. 3. ...)  као што се то ради у свим великом речницима света. Ако погледамо глагол „бавити се“ видећемо да има неколико варијанти значења, и чак три различите рекције. Све је то у РМС јасно наведено

  To što značenje nije navedeno pod brojevima govori upravo suprotno od toga što ti tvrdiš...

Цитат
Једна варијанта значења, на пример, објашњена је глаголима „третирати“, „проучавати“ и очито је да ова два глагола немају исту рекцију као „бавити се“. Наравно, то је сасвим нормално, није ни нужно да имају.

  Dakle, sad je sasvim normalno da nemaju istu rekciju. Meni se učinilo da ti tvrdiš suprotno...

Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #49 у: 08.48 ч. 21.11.2006. »

1)   To što značenje nije navedeno pod brojevima govori upravo suprotno od toga što ti tvrdiš...
2)  Dakle, sad je sasvim normalno da nemaju istu rekciju. Meni se učinilo da ti tvrdiš suprotno...


1) То што нема бројева 1. 2. 3. значи да нема различитих варијаната значења. А нема ни различитих рекција, иначе би биле наведене.

2) Аман, Воланде, па зар ниси приметио да се завитлавам с оним "упражњавати се нечим"? То сам ја извукла (смешне) консеквенце из ваше тврдње - да синоними морају да имају исту рекцију, па сам у шали рекла - ако је тако онда то значи да се може рећи "упражњавати се нечим" (што очигледно не може). Као што не може да се каже "бавити нешто" иако су у РМС као објашњење за једну варијанту значења глагола "бавити се" наведени глаголи "третирати" и "проучавати" (нешто, наравно). Понављам по стоти пут: из синонима се НЕ  МОГУ изводити никакви закључци о рекцији. Ово је ординарна истина и осећам се блесаво што морам да је понављам толико пута.

********************

@Зоране, све си у праву, само немој то да зовеш препирком. Ја бих то назвала "расправа" и рекла бих да ово место баш зато и постоји да бисмо распетљавали такве језичке "чворове".

Надам се да се нико није наљутио или тако нешто, ја свакако нисам. Могла бих до судњега дана да разговарам о језику и језичким недоумицама, и што више људи учествује у разговору, то сам ја срећнија.

Мени је много стало до чистоте и лепоте језика. Вечито памтим ону изјаву Сипријана Робера (оца лингвистике) да је српски - мајка свих словенских језика и да је најлепши од свих њих.





« Задњи пут промењено: 08.54 ч. 21.11.2006. од Мирна » Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
woland
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 93



« Одговор #50 у: 09.54 ч. 21.11.2006. »

То што нема бројева 1. 2. 3. значи да нема различитих варијаната значења.

   A šta znači to što se za "onemogućiti" u Rječniku kaže: učiniti nemogućim, neizvodljivim, spriječiti, omesti, osujetiti.. Šta znači to što taj izraz Matičin rječnik navodi i kao povratni glagol, za razliku od omogućiti? Znači li to da MR nije u pravu, a ti jesi?

Цитат
Аман, Воланде, па зар ниси приметио да се завитлавам с оним "упражњавати се нечим"?

 Ne. Nije mi zvučalo kao zavitlavanje u onom kontekstu. A ako kažeš da je zavitlavanje, utoliko bolje. Jedna sporna stvar manje.

Цитат
Понављам по стоти пут: из синонима се НЕ МОГУ изводити никакви закључци о рекцији

  Nego iz čega? Ti samo govoriš šta ne može. Pokušaj da kažeš šta može i na osnovu čega. I ja mogu na stotine i hiljade puta ponavljati da se, recimo, tačka ne stavlja na kraju rečenice, ali ne bih mogao iznijeti drugi dokaz sem što bih uporno ponavljao "ja mislim tako" ili " meni je ljepše bez tačke". Ne bi me čudilo ni kad bih dobio istomišljenike, ali bojim se da i pored svega toga ne bih bio u pravu.

 
Цитат
Ја бих то назвала "расправа" и рекла бих да ово место баш зато и постоји да бисмо распетљавали такве језичке "чворове".
   
  Sa ovim se potpuno slažem.

Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #51 у: 10.27 ч. 21.11.2006. »

   A šta znači to što se za "onemogućiti" u Rječniku kaže: učiniti nemogućim, neizvodljivim, spriječiti, omesti, osujetiti.. Šta znači to što taj izraz Matičin rječnik navodi i kao povratni glagol, za razliku od omogućiti? Znači li to da MR nije u pravu, a ti jesi?


Значи да су то синоними (из којих се, као што рекох, не могу изводити никакви закључци о рекцији). И то је тако и у другим језицима. Ето, у немачком, синоними су „benachrichtigen von“ и „unterrichten über“ (оба глагола значе „обавестити“) али рекције су им очито другачије (не само да су „von“ i „über“ различити предлози, него и траже различите падеже). Али та два глагола видећеш у речницима како се узајамно објашњавају (баш као и „онемогућити“ и „спречити“, и баш као и "бавити се" и "третирати").

Ја  не тврдим ништа што је у супротности са РМС, према томе, не може се рећи да смо у праву или ја или он. Ја само умем да читам речнике, јер сам то радила целог живота. Ти изгледа мислиш да РМС говори нешто у прилог твоје тезе, али није тако. Да постоје варијанте значења и различите рекције, РМС би то сигурно навео.

„Онемогућити се“: судећи по извору, то је неки хрватски локализам, у сваком случају не постоји у српском језику (јер би га у противном неко, некад, негде употребио).
Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
woland
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 93



« Одговор #52 у: 10.37 ч. 22.11.2006. »

Цитат
Ја само умем да читам речнике
 
Ti onda imaš neko meni skriveno umijeće. Kad sam pročitao pitanje kojim je počela ova tema i sam sam bio u dilemi kako je pravilno. Tada posegnuh za Matičinim rječnikom i vidjeh u njemu šta piše za "onemogućiti". Jedno od značenja bješe i "spriječiti". Prostom logičkom operacijom zaključih da je ispravno koristiti "onemogućiti" u značenju "spriječiti". Budući da tvrdiš kako umiješ čitati rječnike, reci mi gdje sam pogriješio u postupku.

 
Цитат
Ти изгледа мислиш да РМС говори нешто у прилог твоје тезе

Mislim. Zato te i molim da mi objasniš kako se rječnik koristi. Ja i dalje naivno primjenjujem pravilo "čitaj kako je napisano". Teza nije "moja". Odmah sam "priznao" da sam pogledao u rječnik tako da ti, u stvari, polemišeš sa autorima rječnika.

Цитат
„Онемогућити се“: судећи по извору, то је неки хрватски локализам, у сваком случају не постоји у српском језику (јер би га у противном неко, некад, негде употребио).
U tvojim "Izmjenama i dopunama Matičinog rječnika" izgleda postoji podjela na one stavke koje ti se sviđaju i one koje ti se ne sviđaju. Ovo što si napisala liči, bože me sačuvaj, kao da tvrdiš da se tamo čak nalaze i gluposti. U MR je obilježeno ako je nešto dijalekatski ili neknjiževni izraz. "Onemugićiti se" je navedeno kao pravilan književni izraz, ali ti vjerovatno to bolje znaš od autora rječnika.

Цитат
Значи да су то синоними (из којих се, као што рекох, не могу изводити никакви закључци о рекцији)
   
Zaključke o rekciji izvodiš ti. Ja sam samo pogledao u rječnik.

Цитат
И то је тако и у другим језицима. Ето, у немачком, синоними су „benachrichtigen von“ и „unterrichten über“ (оба глагола значе „обавестити“) али рекције су им очито другачије (не само да су „von“ i „über“ различити предлози, него и траже различите падеже). Али та два глагола видећеш у речницима како се узајамно објашњавају (баш као и „онемогућити“ и „спречити“, и баш као и "бавити се" и "третирати").
   
Mislim da nema potrebe da te podsjećam da ovdje ne govorimo o njemačkom jeziku, ali ću te podsjetiti
na temu o zahvaljivanju kada si tvrdila da je oblik "hvala za nešto" germanizam, tako da argument "tako je u svim jezicima" postaje krajnje sumnjiv. A potpuno je neprihvatljiv u svjetlu činjenice da je kod nas, na primjer, nepravilno, po uzoru na neke druge jezike, koristiti predloge uz glagol u infinitivu ("za ne vjerovati", "za ponijeti" i sl.)

 
 

« Задњи пут промењено: 14.24 ч. 22.11.2006. од woland » Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #53 у: 10.56 ч. 22.11.2006. »

Имам добар предлог:

Пошто смо рекли већ све што је требало да се каже о овме, а да се не бисмо понављали, хајде да свако резимира своју тврдњу, па да препустимо читаоцима (садашњим и будућим) да сами изаберу.

Ево како би изгледао резиме мојих тврдњи:

1) Глагол „омогућити“ (некоме нешто) има трпиоца радње у дативу и саму радњу у акузативу. ИСТО важи и за глагол „онемогућити“ (и нема разлога да буде другачије).

2) Глагол „онемогућити“ (некоме нешто) објашњен је у РМС помоћу глагола „спречити, омести, осујетити“ и то је у реду; то нико не спори. Али из тога се НЕ могу изводити закључци о рекцији. Познато је да синоними могу имати (и често имају) различите рекције. Ово се лако може проверити у било ком речнику (чак и у страном, јер ово је исто у свим језицима). Али навешћу овде један пример: глагол „бавити се“ (нечим) објашњен је у РМС, између осталог, помоћу глагола „третирати“. Очито је да ова два глагола немају исту рекцију иако су синоними.

3) То што Меша Селимовић користи овај глагол са трпиоцем у акузативу, не значи да је то исправно. Ја волим Мешу бар исто толико колико и Воланд или Бојан, али човек може да греши, нарочито ако је та погрешна употреба распрострањена у карају из кога је он родом.

4) То што неки новинари користе овај глагол са трпиоцем у акузативу, доказује само то да не знају његову правилну употребу.

5) Израз „онемогућити се“ не постоји у српском језику, иначе би га неко, некад, негде употребио.


А сад, Зоране, вади из бифеа онај виски који си нудио пре неки дан, па да залијемо!
Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #54 у: 12.41 ч. 22.11.2006. »

Jedno od značenja bješe i "spriječiti". Prostom logičkom operacijom zaključih da je ispravno koristiti "onemogućiti" u značenju "spriječiti". Budući da tvrdiš kako umiješ čitati rječnike, reci mi gdje sam pogriješio u postupku.

ПС: Бојим се да не помислиш да нећу да ти одговорим на ово цитирано:

То није "једно од значења" јер се такве ствари наводе под редним бројевима (видети нпр. глагол "бавити се").

То је само обшањење једне речи помоћу друге; речи се у једнојезичним речницима УВЕК тако објашњавају, јер другачије и не може.

"Погрешио си у поступку" зато што преносиш рекцију глагола "спречити" на првонаведени глагол "онемогућити" а то НЕ  МОЖЕ  да се чини. То су синоними, наравнно, али НЕМАЈУ исту рекцију (упореди "бавити се" и "третирати")

Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #55 у: 13.05 ч. 22.11.2006. »

Da ja probam sastaviti redne brojeve. Smiley

1) Može se zapaziti da su različita značenja u Rečniku navedena trojako: pod rednim brojevima, pod slovima, i sve u nizu; ovo zavisi od udaljenosti značenja. Značenja „suprotno od omogućiti“ i „sprečiti“ glagola onemogućiti nisu dovoljno udaljena da bi zasluživala posebno slovo, a kamoli poseban broj, što nas ipak ne sprečava da ih tretiramo kao dva značenja. Pogledajmo glagol baviti se (uzimam ga samo zbog toga što je pomenut kao primer za nešto drugo, pa da nemamo hiljadu primera) — pod brojem 1 znači biti (negde), zadržavati se, nalaziti se, provoditi vreme, prebivati; da li su sve ovo ista značenja? Ne bih rekao, recimo nalaziti se i prebivati vrlo jasno se razlikuju, pa su opet navedena u jednom „paketu“.

2) Kada glagol objašnjavamo pomoću drugog glagola koji nema istu rekciju, navodimu promenu rekcije. Opet ću uzeti već pomenut primer, baviti se u značenju koje je Mirna navela. Zavirimo li u rečnik, vidimo da je to značenje objašnjeno kao tretirati (što). Ovo što u zagradi naglašava da je u tom slučaju imenica u akuzativu. Zašto, kao što sam već pitao, ne piše slično i kod glagola onemogućiti: „...sprečiti (nešto)...“?

3) Složili smo se da je RMS merodavna literatura. Nismo se složili kako ga treba čitati, ali to nema veze kada pričamo o glagolu onemogućiti se, koji je naveden bez ikakve oznake provincijalizma, varvarizma, ili nečeg trećeg. Kako, Mirna, iz toga što ga ti nisi srela kod pisaca izvlačiš zaključak da on ne postoji, uprkos tome što ga normativan rečnik uredno beleži?
Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #56 у: 14.21 ч. 22.11.2006. »

Хајде да се поздравим и с тобом (само на овој теми) да не буде да фаворизујем Воланда. Smiley

1) Различита значења наведена су под редним бројевима; све друго нису различита значења, него низ синонима који објашњавају једно те исто значење. Тако је у свим речницима које ја имам (а имам их безброј)

2) Кад рекција није наведена, онда се она подразумева. КАДА  БИ осим онемогућити некоме нешто (као основне рекције) постојала још нека рекција, то би било наведено.

3) Као што сам рекла, судећи по извору, то је неки хрватски локализам (а не знам да ли је чак и код њих то правилно; никад их нисам чула да то кажу). КАД  БИ  тај израз постојао у српском, онда би га неко, некад, негде употребио.
Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #57 у: 14.33 ч. 22.11.2006. »

1) Znači, po tvome su brojevi značenja, a niz pod istim brojem je različito objašnjenje istog značenja. Šta su onda slova? I kako to da se pod istim brojem navede nekoliko reči koje očito imaju različito značenje (primer iz prošle poruke)?

2) I ja kažem da se podrazumeva rekcija (ako nije drugačije navedeno), i to rekcija one reči kojom je objašnjeno značenje. Sama si pomenula primer baviti se u značenju tretirati, a ja sam pokazao da to ide u prilog mojoj tvrdnji. Imaš li neki drugi koji potkrepljuje tvoju?

3) Uporno ne odgovaraš na vrlo konkretno pitanje — šta izraz koji „ne postoji u srpskom“ traži u pomenutom rečniku? Primetićeš da lokalizmi imaju svoju oznaku, koja nije stavljena kod ovog izraza.
Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #58 у: 15.02 ч. 22.11.2006. »

i to rekcija one reči kojom je objašnjeno značenje.


То НИЈЕ (и не мора да буде) рекција оних глагола којима се првонаведени глагол објашњава (упореди "бавити се" и "третирати" и стотине других синонимних глагола који у речницима објашњавају један други, а немају исту рекцију)

И сад стварно више не могу. Изморили сте ме овим понављањем.

Пустимо читаоце да сами извагају наше аргументе и да одлуче. Зашто бисмо ми морали да одлучујемо уместо њих? Нек они лепо све прочитају, размисле и одаберу.

Ја сам резимирала своје тврдње, јер се дикусија одужила па су људи већ заборавили шта је било речено на почетку.

Предлажем да и ви то урадите, кратко и јасно, и онда да пустимо људе да сами одлуче.
« Задњи пут промењено: 15.07 ч. 22.11.2006. од Мирна » Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
woland
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 93



« Одговор #59 у: 15.15 ч. 22.11.2006. »

Цитат
КАДА  БИ осим онемогућити некоме нешто (као основне рекције) постојала још нека рекција, то би било наведено.

   Ne kaže se uzalud da niko nije slijep kao onaj koji neće da vidi. Onemogućiti nekome nešto nije jedina rekcija kako ti tvrdiš. Može se onemogućiti (spriječiti) i neka radnja iskazana glagolskom imenicom, a to ti odmah povlači i drugu rekciju. Evo primjer iz tebi spornog MR: "Uporno držanje gospodara visa onemogući nastupanje neprijatelja". Je li to rekcija u akuzativu? A je li "onemogućiti Srbima" u dativu? Da pogledamo malo i glagol omogućiti čijom si rekcijom tako očarana. Taj glagol ima uopšteno značenje jer nešto možemo omogućiti na više načina. Rečenica "Grupa Albanaca je omogućila Srbima da posjete groblje" ne daje odgovor na koji način su oni učinili posjetu Srba groblju mogućom. Jesu li im platili put? Jesu li im dali prevozno sredstvo? Ili su ih, prosto, pustili? Dakle, ako su ih pustili i time im omogućili da urade što su naumili, rečenica bi glasila "grupa Albanaca pustila je Srbe da posjete groblje. Akuzativ, dakle. Ako su "dopustili Srbima da posjete groblje" onda je dativ, tako da je tvoje pozivanje na jedinstvenu rekciju apsurdno.

[
Цитат
Вечито памтим ону изјаву Сипријана Робера (оца лингвистике) да је српски - мајка свих словенских језика и да је најлепши од свих њих.

  Siprijan Rober otac lingvistike? Srpski majka svih slovenskih jezika? Najljepši jezik? Ovo zaslužuje zasebnu temu...
« Задњи пут промењено: 15.27 ч. 22.11.2006. од woland » Сачувана
Тагови: rekcija 
Странице: 1 2 3 [4] 5 6
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!