Woland je napisao da je u Matičinom rečniku jedno od značenja glagola onemogućiti upravo sprečiti, što znači da su rečenice „Neko je onemogućen da beži s časova“ i „Neko je sprečen da beži s časova“ potpuno ispravne — razlika je samo u tome što smo glagol sprečiti bukvalno zamenili glagolom onemogućiti ne dirajući ništa drugo (pa ni rekciju), a prema referentnoj literaturi to je dozvoljeno uraditi.
Рећи ћу још једном (трећа срећа), можда ће некоме нешто значити:
1) То што глагол "онемогућити" преузима значење глагола спречити/омести/осујетити НЕ ЗНАЧИ да аутоматски преузима и њихову рекцију. То су две различите ствари - значење и употреба.
Eво неколико примера: глагол "оманути" има исто значење као "изневерити" али нема исту рекцију: не може да се каже "оманути некога": именица "индиција" има исто значење као именица "знак" али то не значи да одмах преузима и њен род; глагол "колабирати" има исто значење као "онесвестити се", па не постаје одмах повратан итд.
Као што рече Зоран — хајде да обрнемо: пошто глагол "спречити" има исто значење као "онемогућити", значи ли то да ОДМАХ преузима и његову рекцију - дакле, спречити некоме?
2) Не постоји разлог из којег би глагол "онемогућити" променио рекцију у односу на свој позитивни парњак "омогућити".
3) "Омогућити се" - ово је неки локализам или архаизам који не може да послужи као база за "доказни поступак".
4) Ако је Меша користио "онемогућити" с акузативом, то још увек не значи да је то правилно. Ово није стилско него граматичко питање.
Било како било, глагол о(не)могућити иде с тзв. "дативом користи и штете" (комоди и инкомоди).