Jednostavno, žalibože starih vremena i običaja — što je manir nipošto nepoznat ma kojoj starijoj populaciji. („Samo je, eh, u vreme naše mladosti bilo najlepše...“
)
Ovaj izraz nastao je onda kada su stari bili oni koji su u doba Turaka momkovali, i koji su se sećali stare slave i veličanstvenosti turskih gradova kao što je ono Užice iz pesme, kroz koje se „proći ne mogade od zumbula i od karanfila, od sokaka i od ćepenaka“. I koji su vapili za malo onoga za čim vapimo ovde i Šišmiš i ja, a čega više nema...
