Ко то каже да у српском језику предлог не може да иде испред прилога! Треба ми то за сутра; Кренули су ка тамо; До сада/тада сам мислио другачије... Може да стоји чак и испред предлошко-падежне синтагме са прилошким значењем: за под главу.
Прво, сваки предлог испред прилога је изузетак. Тврдиш да је
за под главу исправно?
Камен за под главу сам увек схватала као ироничан назив. Но, поткрепи ми молим те литературом чињеницу да је
за овде дозвољено!
Подразумева се да се број један увек слаже у роду, броју и падежу са именицом уз коју стоји. Не знам зашто то не би било "нормално". А такође је нормално да тестови за проверу знања садрже дистракторе (нетачне одговоре који несигурног ученика одвлаче од тачног одговора).
Аха, па кад је то већ тако исправно, а у оволиком броју запетљаних питања сматрам сваки "дистрактор" безобразним, како тумачиш чињеницу да је заборављена тачка, односно белина иза прве јединице, што је у правопису експлицитно наведено као обавезно (онолико колико је било шта што је речено у правопису обавезно) осим у случају четвороцифрених ознака година, у тачки 185.
Кад смо већ код правописа, будући да се мерне јединице пишу с размаком, а проценат није типична мерна јединица, али нигде у правопису није издвојена од осталих, на основу чега ћемо је ми класификовати кад је у питању писање с белином односно без белине.
Pazi, onaj zadatak 177 je totalni kretenluk. Recenica je toliko stilski rogobatna sa umetnutim recenicama unutar umetnutih recenica ma grozota jedna. Ko bre tako uopste pise?
Такве реченице добри су примери лингвометодичких текстова, чија је сврха да на што мање простора илуструју примену што више језичких (правописних) правила. Од њих не треба очекивати да буду стилски узори. А признаћеш да је реченица сасвим разумљива, иако помало рогобатна.
Дај бре, Џо, на чијој си ти страни? Озбиљно те питам. Ради се о томе да су тестови ортодоксна глупост, да су на многим местима прекршена основна методичка правила...
Пре него што ће доћи у Београд, а то је било пре две године, у Основну школу "Јован Јовановић Змај", Марија, моја најбоља другарица, живела је у Бачкој, у Бачком Петровом Селу.Ова реченица јесте тотално рогобатна. Склепана је да се накарика што више захтева на што мање простора. Као еспранто, савршен је али грозно неприродно звучи.
Прво, до пре две-три године, у кључу за овај задатак стајала је енклитика иза зареза, зато што су и сами аутори то превидели у постављању задатка. Наравно да је реченица идиотска и потпуно стилски лоша, ја бих радећи лектуру, аутору препоручила да је измени. При том, по којој то тачки правописа не сме да се напише
основна школа малим? Знаш по којој, по некој Дешићевој.
Читајући ову тему, све ми више мислим да се овде најпре велича ученичко незнање или несналажљивост, а аутори се ниподаштавају као да су целог живота сисали весла, иако добар део њих има озбиљну научничку каријеру. Нема сумње да састављачи често претерају (ја то први сведочим), али неки од Олиних примера заиста нису толико страшни да сад треба да се ударају пацке једном Дешићу или Милки Андрић (која је чак добила етикету чуварке затвора). Такође ми се не допада што овде сви крећу од себе: "Ако ја то не знам, како ће јадно дете то да зна". Мада не можемо улазити у то да ли је свако од нас овде репер правописног знања, можемо да се сетимо да је за већину деце осмог разреда знање на пријемном врхунац његовог познавања језика, јер се 99,9% ученика више неће дотаћи граматике и правописа до краја школовања, а вероватно и живота. Такође, ја могу да потврдим да се све што се налази у тестовима потпуно поклапа са оним што по плану и програму деца морају да знају након осам година школовања.
Морам ти признати да су ме је јако узнемирило овај твој пост, посебно задњи пасус.
Не, нико не велича незнање, немој да бркаш тезе, ја се лично ужасавам начина на који се деци проверава знање. На овај начин јасно је да онај ко много тога не зна из предмета српски језик може добро да прође, као и обратно, да успешно решавање ових тестова често не подразумева добро и стабилно знање, за шта се ја залажем, а имам утисак и већина учесника овог форума.
Ја ауторе
апсолутно ниподаштавам
у домену о коме говорим. Дешића знам из разних сегмената, Милку Андрић посебно, и
управо њој на душу стављам овај злочин према деци, јер је то жена која аванзује најмање петнаест година (ничим изазвана
). Наравно да је доктор наука, и да сигурно зна оно што доктор наука треба да зна, и да греши као и сваки други живи човек, али то нема
апсолутно никакве везе са оним о чему ја (ми) овде говорим(о), и са оним чиме се она пишући ове тестове и сл., бави. Баш је методички анализирати књижевно дело заокруживањем одређеног броја испред понуђених одговора!
Она изгледа као чувар затвора, жао ми је. Предочавањем њеног изгледа хтела сам две ствари, једну да прикажем своју дугогодишњу огорченост њеним игнорисањем свега што су јој икада рекли (мислим на професоре који раде непосредно са узрастом којим она жари и пали и зарађује колико год, баш ме занима где ће јој душа), а бога ми и изглед који асоцира на њен став према ученицима.
Наравно, Џо (коме имена и презимена не знамо, а ипак не сумњамо у твоја језичка знања и умења), да се креће од себе, јер је ово језички форум и колико год да си (а јеси) у старту наступио препотентно (
људи који се два и по минута баве језиком), мислим да би морао имати у виду чињеницу да ми знамо више о језику од просечног одраслог грађанина Србије. Ако ти кажем, Џо, иако много тога не знам, учим из дана у дан, свуда, па и на овом форуму, дакле, ако ти кажем да двадесет година радим као професор српског језика у основној школи, ако ти кажем да се и из љубави бавим језиком целог живота, да петнаест година радим и као лектор, да сам радила две године на Приручнику за школе (научила сам како се зове
) с Јованом Јерковићем и Матом Пижурицом (и да овде још има сличних језичких прегалаца), да ли ћеш, Џо, рећи како сам ја (и мени слични) неук професор, кад ти кажем да за она два задатка и још многе, увек гледам кључ да се не бих прешла, или ћеш прихватити да имам право да кажем: "Ако ја то не знам, како ће јадно дете то да зна".
Могу да потпишем да ни ти не би решио у целости онај задатак с Маријом. Мислим, урадио би га ти вероватно тачно, али сигурна сам да не би погодио кључ, да га немаш пред собом, или да га макар ниси виђао раније.
Молим те, и ја одговорно тврдим да је све то у складу с програмом и додајем да је све то (и програм сâм) за нову дискусију. Али, и без те дискусије, опед бркаш тезе, није питање овде да ли је тест у складу с програмом, већ колико су питања, овако конципирана, методички или како-год, добро постављена; такође је још један од методских приступа савременог света, поставити такво питање којим се тражи шта ученик зна, а не шта не зна.
Кад си се већ дотакао програма, би ли ми рекао да ли ти је позната препорука Министарства (у коме је Милка Андрић задужена за основну школу, а саветник је за српски језик била пре најмање петнаест година) од пре неколико година да се програм растерети за тридесет посто према личном нахођењу наставника. Којих тридесет посто би ти избацио кад знаш да ти исти који су ово препоручили дају тестове за пријемни без растерећења? Одговорно тврдим да је у питању лоби који за децу боли уво; и који не занима да ли ће деца нешто научити, нити га занима да коригује ово у чему је наштетио; и који ти покушаваш да браниш из мени не потпуно јасног разлога. Колико дана свог живота је Милка Андрић провела радећи са ученицима узраста за који прави тестове? То што је доктор наука нисам оспорила ни једног момента, оспоравам ово што је урадила. Нек се бави науком, а нека се клони деце, то је моја препорука.
Ужасно ме љути, Џо, што човек који неке ствари из језика зна боље од мене, потпуно нерационално заступа људе који су на челу просвете. Но, шта да кажем кад министар просвете нема поверења у министарство коме је на челу, па му дете иде у школу која не припада дотичном министарству! Моје огорчење је огромно и основано. Имам безброј аргумената за то осећање, али не видим ни један због ког ти треба да заступаш те исте људе.
