Пријемни испит за средње школе?

[Оли]

 

[lingvistika]

Tačno je da nisu sva pitanja primerena, kao i to da se nailazi na greške u testovima, ali mislim da ovde većina zauzima preoštar stav prema sastavljačima.  Ne mogu oni baš da im poklone poene na prijemnom.  A i uverena sam da će kombinacija pitanja na ispitu biti pažljivo i realno odabrana — nikada taj test nije bio sastavljen od dvadesetak najtežih pitanja.  Problem je zapravo mnogo dublji.  U većini slučajeva prijemni ispit predstavlja nepremostivu prepreku jer učenici poseduju jako malo (pred)znanja u kombinaciji sa jako malo želje da savladaju makar i ono gradivo koje im je neophodno za taj prijemni.  Niko ne gaji istinsku ljubav prema jeziku, a i kad se uči, to je samo za željenu ocenu, samo ono sto se mora.  Mislim da je to veći problem od nekog tamo čuvara zatvora.   :(

[Оли]

Немам сад времена (а вала нешто више ни много воље) да ширим причу (а осећам се прозваном ), но само да напоменем да се са већином твојих примедаба у бити слажем (осми чувара затвора ), али не буним се ја против тога, већ против отимања новца без бирања средстава и по ма коју цену (цена су дотични ученици), и против тога што се управо зарад тих збирки губи могућност да ученици стекну суштинско знање и у то сам апсолутно сигурна. А сад као што рекох, морам отићи да учим српски, нисам одавно.

[Зоран Ђорђевић]

А сад као што рекох, морам отићи да учим српски, нисам одавно.

Опет питам исто. Зашто је потребно познавање граматике до тих детаља? Ко би од нас (овде присутних на форуму већ дуго) положио те тестове?

[Madiuxa]

Ja sigurno ne bih.

[Ђорђе Божовић]

A ja opet isto odgovaram. Zašto misliš da nije potrebno?

Ja mislim da su jednako nepotrebni i Heronov obrazac, Pitagorina teorema, izvodi i integrali. Ili, broj svinja u Kini, najviši vrh na svetu i najdublji krater na Mesecu. Ili, prvi kralj srednjovekovne Srbije, bitka na Mohačkom polju i Napoleonove Ilirske provincije. Ili, Aristotelov Organon, Hegelovo i Hajdegerovo biće i nebiće i Ničeov natčovek. Ili, duvački muzički instrumenti, Betovenove simfonije i kamerni orkestar. Ili, Šekspirovi soneti, teatar apsurda i Aska i vuk. Ili, energetski nivoi jezgra i atoma, teorija relativiteta i Zakon o održanju mase i energije. Jednako su nepotrebni koliko i palatalizacija, zadnjonepčani suglasnici i složena glagolska vremena.

Što će nam sve to, i bez toga možemo lepo da živimo i plandujemo u ’ladovini bez ikakvih briga. Ali bez toga, imali bismo debele rupe u opštoj kulturi, i ne bismo bili moderni ljudi kakvi jesmo. Samo bismo i mogli plandovati u ’ladovini. Čitati novine, čitati knjige, otići u pozorište, u galeriju, rešavati ukrštene reči, pratiti događanja u svetu, dalje se obrazovati, uživati u umetnosti ne bismo mogli. A to je i te kako važan deo života modernog čoveka, zar nije?

Davno je prošlo vreme kada je najveća briga seljaku čiji se kulturni život svodio na plandovanje u ’ladovini bila jedino koliko će jaja obojiti za Uskrs. I te kako je danas za čoveka važno otvaranje svih mogućih vidika, upravo zato da ne bi mislio kako je plandovanje najbolje što mu je dokolica dala, a spremanje Uskrsa (ili Bajram, ili Jom Kipur, nebitno) najveća briga koja na svetu postoji, jer nije.

Dakle, pitanje nije — je li potrebno sve to ili nije potrebno. (Naravno da nikome nije potrebno niti neophodno, živeti se može i bez toga.) Pitanje je hoćemo li plandovati u neznanju ili se obrazovati što više i što šire, a odgovor je valjda jasan, jer od toga zavisi i kvalitet toga našeg života.

[Зоран Ђорђевић]

Сад је већ касно. Одговорићу ти сутра озбиљно и опширно. Немо се љутиш.

[Ђорђе Божовић]

Okej.

[lingvistika]

Slažem se sa Đorđem.  S tim što bih dodala da je poznavanje maternjeg jezika verovatno i najvažnije od svih nabrojanih stvari.  Bar meni.

(а осећам се прозваном )

.
Vidim smajli u tvom postu, Oli, ali ipak da objasnim da to nije bilo prozivanje upućeno tebi.  Dobro je da još postoje profesori kao ti koji rade sa decom i koji se trude.  Meni je krivo zbog ravnodušnosti onih drugih. 
Ne slažem se samo sa tvojim stavom o težini zadataka i stručnosti sastavljača testova. 

[Оли]

Dakle, pitanje nije — je li potrebno sve to ili nije potrebno. (Naravno da nikome nije potrebno niti neophodno, živeti se može i bez toga.) Pitanje je hoćemo li plandovati u neznanju ili se obrazovati što više i što šire, a odgovor je valjda jasan, jer od toga zavisi i kvalitet toga našeg života.

Ђорђе, све што си рекао (као и обично ), апсолутно је на месту. Моје примедбе нису у циљу потребе да се пландује, већ свега оног што сам више пута нагласила.

Vidim smajli u tvom postu, Oli, ali ipak da objasnim da to nije bilo prozivanje upućeno tebi.  Dobro je da još postoje profesori kao ti koji rade sa decom i koji se trude.  Meni je krivo zbog ravnodušnosti onih drugih. 
Ne slažem se samo sa tvojim stavom o težini zadataka i stručnosti sastavljača testova. 

Схватила сам да је упућено мојој љутњи, не мени лично, зато сам се огласила.
Не мислим да је проблем у тежини задатака (довољно је упоредити тестове са такмичења из српског језика, на која ипак иду изабрани ученици, па видети о чему причам... као небо и земља, задаци са такмичења су много јаснији, прецизнији, недвосмисленији, коректнији него задаци за пријемни испит), већ у веома неспортском начину на који су питања постављена, често понуђеним одговорима који нису тачни или нису једини тачни...
Једино  на шта нисам ударила јесте стручност састављача. Међутим, мислим да она није битна у контексту мојих оптужби. Ја ударам на човечност неких од њих.

[Зоран Ђорђевић]

   Са великим опрезом се, као инжењер, упуштам у расправу са људима од струке. Желео сам да кажем да познавање толико много детаља из граматике (било матерњег, било страног) није никаква гаранција да ће се говорити правилно. Ви који се на разне начине бавите језиком видите колико се лоше говори и пише. Мислим да се од деце тражи да знају оно што им, заправо, не треба. Није сврха учења језика у томе да се запамти шта је лиота, веларизација, паратакса... Како гласи глаголски прилог прошли од...
   Слажем се са Ђорђем да уживање у уметности, било којој, путовањима,  разговору са људима, не би било потпуно (често ни могуће) са оним рупама у образовању. Ипак, треба разликовати важно од неважног. Број свиња у Кини и дубина кратера су само подаци, информације. Све се сад може наћи на интернету. Али Питагорина теорема је већ основ за израчунавање много тога и не може се посматрати на исти начин.
   Бојим се да школски систем, овакав какав је сада (да не улазимо у то зашто је тако, већ смо разговарали о томе у другој теми), образовање, оно на шта ми који сада расправљамо мислимо када користимо тај појам, препушта појединцу на вољу. Школи то уопште није битно. Нити онима који ће те, ако будеш имао среће, запослити.
   Направићу малу дигресију. Сећам се неких уџбеника из којих смо (пре 45 година) учили историју. Опширнији детаљи о некој личности или догађају били су штампани ситнијим словима. Ко је хтео могао је и то да прочита. Није морао, то нису питали.
   Не бих да се сувише удаљим од теме, питања за пријемни испит, па ћу овде завршити.

[lingvistika]

Не мислим да је проблем у тежини задатака (довољно је упоредити тестове са такмичења из српског језика, на која ипак иду изабрани ученици, па видети о чему причам. . .  као небо и земља, задаци са такмичења су много јаснији, прецизнији, недвосмисленији, коректнији него задаци за пријемни испит), већ у веома неспортском начину на који су питања постављена, често понуђеним одговорима који нису тачни или нису једини тачни. . . 

Vidiš ta pitanja sa takmičenja su mnogo teža od onih za prijemni ispit (kao što ti je verovatno već poznato).  Da se ne lažemo, nisu ni ona uvek najsrećnije postavljena i konkretna — u njima se često pronalaze greške.  Sam smisao takmičenja uzrokuje da postavljena pitanja budu jako dvosmislena jer treba da se iz mase učenika istaknu najbolji.  Elem, na prijemnom je takođe normalno (kao i na kontrolnim vežbama) da se učenicima postavi poneko pitanje na koje ne može da odgovori prosečan učenik.  Ne bi bilo normalno da svi imaju po 20 poena.

[Оли]

Ма, наравно. Не знам само зашто мислиш да с моје примедбе односе на чињеницу како је све тешко. Оно што наглашавам јесте да је све неспортски, нефер, офрље, немарно састављено, а све у циљу богаћења (јадног и бедног, да се исправим, у циљу какве-год зараде) појединаца. Такође, резултат је управо супротан од оног који желимо: добијамо ученике који немају знање већ су набубали за пријемни испит. Има оних који добију двадесет поена, а српски појма немају... Суштинско знање је задње што овакав тип испитивања негује. Тешко ће се то десити на такмичењу. Питања се не знају унапред, углавном (нека буде:)) су коректнија. На пријемном испиту је само требало дати коректна питања, којима се проверава суштинско знање и никакве потребе нема да се тестови знају унапред.

[Зоран Ђорђевић]

Такође, резултат је управо супротан од оног који желимо: добијамо ученике који немају знање већ су набубали за пријемни испит. Има оних који добију двадесет поена, а српски појма немају... Суштинско знање је задње што овакав тип испитивања негује.

То је оно што сам и ја хтео да кажем. Ученици знају нешто што им не треба. Све то забораве за недељу дана. Као кад би учили напамет логаритме неких бројева.

[lingvistika]

E s time se već slažem.  Ne bi trebalo da se prijemni sastoji od pitanja koja su unapred poznata i koja su mnogi učenici (da ne kažem svi) naučili napamet.  To je čisto memorisanje bez imalo razmišljanja.  Međutim, pretpostavljam da bi se učenici prvi pobunili kada bi tako nešto bilo sprovedeno u delo zbog čega nadležni ljudi verovatno ne bi ni uspeli da takav predlog isteraju do kraja.  Nažalost. 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Школски задаци > Тема: Пријемни испит за средње школе?