Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
20.35 ч. 10.04.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Pusto tursko  (Прочитано 16671 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
dr pet
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
gals
Име и презиме:
dragoljub petrovic
Поруке: 30


« у: 00.49 ч. 15.03.2009. »

šta znači kad se kaže PUSTO TURSKO
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #1 у: 10.51 ч. 15.03.2009. »

Ne znam, meni je prva asocijacija: napušteno tursko, ono što je ostalo od Turaka, njihova "zaostavština". Ono što su Turci ostavljali za sobom napuštajući naše krajeve, u materijalnom i svakom drugom smislu (kuće, običaji, način života, oblačenja, ponašanja).

A takođe iz konteksta mi se čini da kad se za nešto kaže pusto tursko to jednostavno ima turske osobine.

Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #2 у: 11.05 ч. 15.03.2009. »

meni ovo zvuči kao da je to što je pusto loše...
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #3 у: 11.47 ч. 15.03.2009. »

Нама су за све што лоше радимо криви Турци, оних 500 година под њима. Посебно за јавашлук и сличне особине. "Пусто турско" је само алиби за то.
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #4 у: 11.55 ч. 15.03.2009. »

šestotomni RMS:

пусто прил. I. на пуст начин, без игде
икога, ичега, празно. — У торовима остадс
пусто и мир. Ћор. Прилазили [су] . . . про-
зору иза кога се усамљено и пусто сјао
град. Сим. 2. у служби узвика изражава а.
јаку жељу: како бих желео\
— Еј, пусто, што
нисам ја на твом месту, та певала бих и да
пустосват жели, а камоли кад стари сват
тражи! Срем. б. душевни бол, жаљење; на
жалост, жалибоже, јао\
— Знам ја шта
би му лек био, ал сам, пусто, жена, па ме
још ова деца вежу. Вукић.
пустовник м хајдук, разбојник
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #5 у: 12.23 ч. 15.03.2009. »

I ja mislim da je takvo značenje (žalibože, ono napušteno što reče Ena, stara vremena, stari običaji). U gradskim sredinama, upravo muslimani su bili gospoština i građanstvo; otuda žaljenje za starim turskim.

Tako i Užičani u jednoj pesmi, koja žali za nekadašnjom slavom turskog Užica, svoj grad zovu „malim Carigradom“; a taj motiv presudan je i u Nečistoj krvi Bore Stankovića, pa čak ga ima i u Zoni Zamfirovoj.
« Задњи пут промењено: 12.26 ч. 15.03.2009. од Ђорђе Божовић » Сачувана
aleksandra7
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 58



« Одговор #6 у: 14.55 ч. 15.03.2009. »

 Podseća me na pusto tursko groblje.
Isto i za neku osobu kaže se da je pusta (nezgodna, neobuzdane naravi).
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #7 у: 17.34 ч. 15.03.2009. »

I ja mislim da je takvo značenje (žalibože, ono napušteno što reče Ena, stara vremena, stari običaji). U gradskim sredinama, upravo muslimani su bili gospoština i građanstvo; otuda žaljenje za starim turskim.

Коме је жао тог времена? Једино њима (Турцима). За Србе то нису баш била "стара, добра времена".
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #8 у: 18.14 ч. 15.03.2009. »

Милсим и да ријеч пустахија потиче од ријечи пусто...
шестотомни РМС каже:

пустахија м и ж 1. хајдук, разбојник.—Ви
ћете да се клатарите по шумама с пушкама
као пустахије. Том. Убише га као каквог
пустахију, па бог зна хоће ли га сахранити.
Ад. 2. обестан, силовит човек, насилник, си-
леџија
.
— Бијаше то права сеоска пустахија.
Чол. Иако је бећар и хуља . . . разметљивац
и пустахија, и човјек је он. Коз. И. фиг.
Како је све то, са том немани од воде, са
том водом пустахијом изгледало када је
вода провалила преко бране. КН 1956.

пустахијин, -а,, -о који припада пустахији.

пустахијски, -а, -о који се односи на
пустахије: ~ нарав, ~ смелост.

пустахијство с и пустахилук м а.
разбојничко занимање. — Остави гору и пус-
тахијство. Бег. б. насиље, обест, својевоља,
хировитост.
— Учитељство [је] потчињено,
заправо препуштено пустахијствуЈ ћудима
и страстима полицијских писара и капетана.
Глиг. Он није знао ни једне друге владе
осим дахијског пустахилука . . . и тираније
турских паша. Гавр.

етооо... Smiley
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #9 у: 20.37 ч. 15.03.2009. »

Коме је жао тог времена? Једино њима (Турцима). За Србе то нису баш била "стара, добра времена".

Pa ne baš. Ona kriva slika zulumćarskog Otomanskog carstva kakvu mi danas imamo umnogome je nastala usled propagande Srbije koja je tek nastajala kao secesionistički pokret u XIX veku. Pa i iz nekakve „psihološke“ potrebe takve jedne mlade nacije da u svakoj eposi ima svoga neprijatelja i takmaca, dušmanina i izdajnika protiv koga se mora boriti, ali i na koga može baciti krivicu za neke svoje ciljeve.

To su bili Turci u XIX veku, Austrougari početkom XX, zatim kvislinzi i četnici nakon II svetskog rata, Staljin u pedesetima, pa i hipici u šezdesetima i sedamdesetima (studentski protesti 1968.); a danas verovatno Albanci, KFOR, Amerika, NATO, opozicione partije, Biljana Srbljanović... ko li je već u ovoj eposi Srbiji navodno najveći dušmanin — što reče Bora Dežulović, „ko god da su danas Srbima Turci“.

Ti i takvi Turci, i takva slika o njima spram Srba paćenika i žrtava, samo su bili naciji neophodna propaganda — u XIX veku da bi opravdala svoju nezavisnost, a i za vreme socijalizma ta priča se uklopila i u tada aktualnu ideju o potlačenom narodu koji se bori protiv silnika i neprijatelja koji nikad ne spava.

A uistinu, Tursko carstvo je bilo dosta drugojačije. Ono je bilo multietnička zajednica, jedna velika pijaca raznih dobara i trgovina, i čak nadasve tolerantno društvo za to vreme, kada se uporedi sa hrišćanskim zemljama u Evropi. Dok hrišćanska crkva diljem Evrope spaljuje naučenjake i knjige, pokršćava Jevreje i sprema se za krstaške ratove protiv muslimana (džihad u hrišćanskom izdanju Wink), u Turskoj stvaraju filozofi i pesnici, Jevreji iz pokrštene Španije beže upravo u balkansku Tursku, gde jedino u Evropi mogu da žive slobodno (paradoks, ha?), srpske princeze postaju sultanije, srpski vojnik u turskoj vojsci napreduje čak do položaja velikog vezira, sultan osniva i blagosilja milete — pravoslavni, jermenski, jevrejski milet; zajednice naroda drugih vera koje se punim plućima staraju o svojim vernicima — u gradovima širom carstva osnivaju se škole, biblioteke (Arapi, Mavri i Osmanlije prevode Aristotela, za koga hrišćanska Evropa ne želi ni da čuje), džamije, tekije i medrese, dižu se česme i hamami, ćuprije preko velikih reka i hanovi za putnike namernike... I današnja Užička gimnazija, kao srpska škola, osnovana je u turskom Užicu. Četvorica dahija su bili jedini koji su zaveli strahovladu i teror, i zbog kojih je i podignut ustanak.

A kada se Srbija osamostalila i kada su Srbi proterali muslimane iz gradova, nastalo je jedno sveopšte rušenje i vandalizam. Srbi u Užicu nakon izlaska muslimana ruše sve muslimanske kuće, odnose kamen i ćeramidu, spaljuju i ruše sve džamije i kamen prodaju za male pare, rasturaju medresu, i čak bataljuju i jednu „dobru kamenu ćupriju“, kako piše Miladin Radović, koja im je ko zna šta skrivila. („Samo nesretni ljudi bataljuju“, rekao je tada o rušenju džamija jedan užički arhitekta.) Idu dotle da su godinu dana pre toga, ne bi li isterali muslimane iz varoši, čak podmetnuli i požar u kome je izgorelo i nestalo celo drveno Užice, i grad se nakon toga upola smanjio. Eh, pusto tusko, rekli bi tada mnogi Užičani koji su mogli videti te ruševine i pepeo, a tako govori i Miladin Radović, tako se jadaju i Sofkini iz Nečiste krvi i hadži-Zamfirovi iz Zone Zamfirove... Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #10 у: 21.10 ч. 15.03.2009. »

Ova priča me strašno podseća i na priču o Arapima u Španiji. Evropa je saznala tj. "ponovo otkrila" Aristotela i Platona preko arapskih prevoda sa grčkog. Mnoga dela su samo u tom obliku i bila sačuvana, pa su onda u prevodilačkim radionicama hrišćanske Kastilje Alfonsa Mudrog u 13. veku (čuvena Toledanska prevodilačka škola) bila prevođena na latinski i na romanski, tj. novonastali mladi kastiljanski jezik. Bez muslimana, Zapadna Evropa bila bi daleko siromašnija i pitanje je u kom pravcu i kako bi se razvijala njena kultura. Zanimljivo je da je verski fanatizam hrišćana na Iberijskom poluostrvu došao upravo iz nižih slojeva društva, od seljaka. To je u neku ruku bilo razumljivo, jer oni koji su se mešali sa Arapima bili su plemići, s obzirom da je brak u srednjem veku bio vrlo moćno diplomatsko oružje, koje je mnogo puta sprečavalo ratove i krvoprolića. Oni koji su bili "čistokrvni" bili su seljaci, običan puk, ljudi niskog porekla. Tako je u Španiji 15. veka nastala svojevrsna i samo za Španiju karakteristična klasna podela na stare i nove hrišćane, i često se dešavalo da je običan seljak bio "časniji" nego neki plemić plave krvi, samo zato što nije imao muslimanske ili jevrejske pretke. Zanimljivo je da je Torkemada, osnivač španske Inkvizicije i lični ispovednik kraljice Izabele Katoličke bio novi hrišćanin. Naravno, kao i svi "nečisti" i novi hrišćani koji su uspevali da uđu u crkvene redove isticali su se po surovosti, e da bi li dokazali kako su oni iskreni hrišćani, tako da nije čudo da je baš Torkemada osnovao Inkviziciju, koja je, usput, osnovana u Španiji tek nakon što je osnovana u Italiji ili Francuskoj, i nije ništa strašnija bila od Inkvizicije u drugim zemljama (iako ima famu najužasnije).

Što se Turske tiče, njen administrativni aparat je bio totalno slep za boju, poreklo, nacionalnost ili društveni položaj. Cenili su se na prvom mestu sposobnost, pamet i ambicija. Tako su mnogi veliki veziri bili u stvari robovi, najrazličitijih porekla. To je npr. u odnosu na Španiju bilo ultra napredno, jer u Španiji, da bi mogao da dobiješ bilo kakvu državnu službu, bilo kakav crkveni položaj, morao si da dokažaš da si stari hrišćanin, a to se dokazivalo sa sedam krštenica, tj. morao si da podneseš krštenice svojih sedam predaka tj. sedam generacija unazad kojima bi dokazao da nisi imao ni jednog muslimana ili Jevrejina u porodici, čime si dokazivao da si čiste krvi. Novi hrišćani su uvek bili pod sumnjom, uvek su bili na ovaj ili onaj način proganjani ili žigosani od strane samog društva, i takvo stanje je trajalo verovali ili ne, sve do početka 20. veka, kad je konačno zakon o sedam krštenica i čistoti krvi ukinut.

Сачувана
Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #11 у: 21.28 ч. 15.03.2009. »

@Djordje & Brunichild:

Upravo tako.
Negde sam cuo podatak da je pre samo stotinak godina u Beogradu bilo 180 dzamija, danas ima samo jedna.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #12 у: 21.31 ч. 15.03.2009. »

A i tu htedoše da spale pre neku godinu... Sad
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #13 у: 21.41 ч. 15.03.2009. »

Tačno tako, a jedna džamija nalazila se na mestu sadašnje Savezne ili Narodne skupštine, kako se već danas zove; mislim da je ona bila i najveća i poglavita beogradska džamija.

U Užicu je bilo tridesetak džamija; čuvene su bile Plava džamija, sa zidovima ukrašenim plavom keramikom kao Ahmedija u Istambulu, Alipašina sa limenim krovom i Šejhova na Rosuljama, sva od ružičaste sige (narod ju je zvao Crkva Ružica).

Na Carini se pak nalazila jedna omanja hrišćanska crkva, u Sevojnu druga crkva brvnara, a velika Saborna crkva je izgrađena 1844. godine. Jedno vreme hrišćanskim crkvama nije bilo dozvoljeno da imaju zvona, sve do tridesetih godina 19. veka, kada je sultan jednim hatišerifom osamostaljenim Srbima i to dozvolio. Tada su i doterana zvona za užičku crkvu svetog Marka na Carini (muslimani u to vreme još uvek žive u Užicu), i ona su otada počela da bruje. Jeste da je zgodno imati na crkvi zvonik čiji će se bruj moći slobodno čuti, e ali otada nešto sa „vekovnim mirnim suživotom“ hrišćana i muslimana debelo nije u redu... Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #14 у: 21.44 ч. 15.03.2009. »

Jao to sa zvonima mi je poznato. Ima neka super priča o zvonima sa Hilandara. Kad je pao Carigrad, Turci nisu dirali Svetu goru, samo su zabranili zvonjavu zvona (čisto psihološki momenat, jer za hrišćane crkvena zvona imaju veliko simboličko značenje). Onda su zvona iz Hilandara bila odvezena na čuvanje negde, pa su nakon boga pitaj koliko vrmena vraćena... To ima kod Radića, u jednoj od onih njegovih knjiga...
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!