Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
20.59 ч. 10.04.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Pusto tursko  (Прочитано 16672 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
dr pet
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
gals
Име и презиме:
dragoljub petrovic
Поруке: 30


« у: 00.49 ч. 15.03.2009. »

šta znači kad se kaže PUSTO TURSKO
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #1 у: 10.51 ч. 15.03.2009. »

Ne znam, meni je prva asocijacija: napušteno tursko, ono što je ostalo od Turaka, njihova "zaostavština". Ono što su Turci ostavljali za sobom napuštajući naše krajeve, u materijalnom i svakom drugom smislu (kuće, običaji, način života, oblačenja, ponašanja).

A takođe iz konteksta mi se čini da kad se za nešto kaže pusto tursko to jednostavno ima turske osobine.

Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #2 у: 11.05 ч. 15.03.2009. »

meni ovo zvuči kao da je to što je pusto loše...
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #3 у: 11.47 ч. 15.03.2009. »

Нама су за све што лоше радимо криви Турци, оних 500 година под њима. Посебно за јавашлук и сличне особине. "Пусто турско" је само алиби за то.
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #4 у: 11.55 ч. 15.03.2009. »

šestotomni RMS:

пусто прил. I. на пуст начин, без игде
икога, ичега, празно. — У торовима остадс
пусто и мир. Ћор. Прилазили [су] . . . про-
зору иза кога се усамљено и пусто сјао
град. Сим. 2. у служби узвика изражава а.
јаку жељу: како бих желео\
— Еј, пусто, што
нисам ја на твом месту, та певала бих и да
пустосват жели, а камоли кад стари сват
тражи! Срем. б. душевни бол, жаљење; на
жалост, жалибоже, јао\
— Знам ја шта
би му лек био, ал сам, пусто, жена, па ме
још ова деца вежу. Вукић.
пустовник м хајдук, разбојник
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #5 у: 12.23 ч. 15.03.2009. »

I ja mislim da je takvo značenje (žalibože, ono napušteno što reče Ena, stara vremena, stari običaji). U gradskim sredinama, upravo muslimani su bili gospoština i građanstvo; otuda žaljenje za starim turskim.

Tako i Užičani u jednoj pesmi, koja žali za nekadašnjom slavom turskog Užica, svoj grad zovu „malim Carigradom“; a taj motiv presudan je i u Nečistoj krvi Bore Stankovića, pa čak ga ima i u Zoni Zamfirovoj.
« Задњи пут промењено: 12.26 ч. 15.03.2009. од Ђорђе Божовић » Сачувана
aleksandra7
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 58



« Одговор #6 у: 14.55 ч. 15.03.2009. »

 Podseća me na pusto tursko groblje.
Isto i za neku osobu kaže se da je pusta (nezgodna, neobuzdane naravi).
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #7 у: 17.34 ч. 15.03.2009. »

I ja mislim da je takvo značenje (žalibože, ono napušteno što reče Ena, stara vremena, stari običaji). U gradskim sredinama, upravo muslimani su bili gospoština i građanstvo; otuda žaljenje za starim turskim.

Коме је жао тог времена? Једино њима (Турцима). За Србе то нису баш била "стара, добра времена".
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #8 у: 18.14 ч. 15.03.2009. »

Милсим и да ријеч пустахија потиче од ријечи пусто...
шестотомни РМС каже:

пустахија м и ж 1. хајдук, разбојник.—Ви
ћете да се клатарите по шумама с пушкама
као пустахије. Том. Убише га као каквог
пустахију, па бог зна хоће ли га сахранити.
Ад. 2. обестан, силовит човек, насилник, си-
леџија
.
— Бијаше то права сеоска пустахија.
Чол. Иако је бећар и хуља . . . разметљивац
и пустахија, и човјек је он. Коз. И. фиг.
Како је све то, са том немани од воде, са
том водом пустахијом изгледало када је
вода провалила преко бране. КН 1956.

пустахијин, -а,, -о који припада пустахији.

пустахијски, -а, -о који се односи на
пустахије: ~ нарав, ~ смелост.

пустахијство с и пустахилук м а.
разбојничко занимање. — Остави гору и пус-
тахијство. Бег. б. насиље, обест, својевоља,
хировитост.
— Учитељство [је] потчињено,
заправо препуштено пустахијствуЈ ћудима
и страстима полицијских писара и капетана.
Глиг. Он није знао ни једне друге владе
осим дахијског пустахилука . . . и тираније
турских паша. Гавр.

етооо... Smiley
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #9 у: 20.37 ч. 15.03.2009. »

Коме је жао тог времена? Једино њима (Турцима). За Србе то нису баш била "стара, добра времена".

Pa ne baš. Ona kriva slika zulumćarskog Otomanskog carstva kakvu mi danas imamo umnogome je nastala usled propagande Srbije koja je tek nastajala kao secesionistički pokret u XIX veku. Pa i iz nekakve „psihološke“ potrebe takve jedne mlade nacije da u svakoj eposi ima svoga neprijatelja i takmaca, dušmanina i izdajnika protiv koga se mora boriti, ali i na koga može baciti krivicu za neke svoje ciljeve.

To su bili Turci u XIX veku, Austrougari početkom XX, zatim kvislinzi i četnici nakon II svetskog rata, Staljin u pedesetima, pa i hipici u šezdesetima i sedamdesetima (studentski protesti 1968.); a danas verovatno Albanci, KFOR, Amerika, NATO, opozicione partije, Biljana Srbljanović... ko li je već u ovoj eposi Srbiji navodno najveći dušmanin — što reče Bora Dežulović, „ko god da su danas Srbima Turci“.

Ti i takvi Turci, i takva slika o njima spram Srba paćenika i žrtava, samo su bili naciji neophodna propaganda — u XIX veku da bi opravdala svoju nezavisnost, a i za vreme socijalizma ta priča se uklopila i u tada aktualnu ideju o potlačenom narodu koji se bori protiv silnika i neprijatelja koji nikad ne spava.

A uistinu, Tursko carstvo je bilo dosta drugojačije. Ono je bilo multietnička zajednica, jedna velika pijaca raznih dobara i trgovina, i čak nadasve tolerantno društvo za to vreme, kada se uporedi sa hrišćanskim zemljama u Evropi. Dok hrišćanska crkva diljem Evrope spaljuje naučenjake i knjige, pokršćava Jevreje i sprema se za krstaške ratove protiv muslimana (džihad u hrišćanskom izdanju Wink), u Turskoj stvaraju filozofi i pesnici, Jevreji iz pokrštene Španije beže upravo u balkansku Tursku, gde jedino u Evropi mogu da žive slobodno (paradoks, ha?), srpske princeze postaju sultanije, srpski vojnik u turskoj vojsci napreduje čak do položaja velikog vezira, sultan osniva i blagosilja milete — pravoslavni, jermenski, jevrejski milet; zajednice naroda drugih vera koje se punim plućima staraju o svojim vernicima — u gradovima širom carstva osnivaju se škole, biblioteke (Arapi, Mavri i Osmanlije prevode Aristotela, za koga hrišćanska Evropa ne želi ni da čuje), džamije, tekije i medrese, dižu se česme i hamami, ćuprije preko velikih reka i hanovi za putnike namernike... I današnja Užička gimnazija, kao srpska škola, osnovana je u turskom Užicu. Četvorica dahija su bili jedini koji su zaveli strahovladu i teror, i zbog kojih je i podignut ustanak.

A kada se Srbija osamostalila i kada su Srbi proterali muslimane iz gradova, nastalo je jedno sveopšte rušenje i vandalizam. Srbi u Užicu nakon izlaska muslimana ruše sve muslimanske kuće, odnose kamen i ćeramidu, spaljuju i ruše sve džamije i kamen prodaju za male pare, rasturaju medresu, i čak bataljuju i jednu „dobru kamenu ćupriju“, kako piše Miladin Radović, koja im je ko zna šta skrivila. („Samo nesretni ljudi bataljuju“, rekao je tada o rušenju džamija jedan užički arhitekta.) Idu dotle da su godinu dana pre toga, ne bi li isterali muslimane iz varoši, čak podmetnuli i požar u kome je izgorelo i nestalo celo drveno Užice, i grad se nakon toga upola smanjio. Eh, pusto tusko, rekli bi tada mnogi Užičani koji su mogli videti te ruševine i pepeo, a tako govori i Miladin Radović, tako se jadaju i Sofkini iz Nečiste krvi i hadži-Zamfirovi iz Zone Zamfirove... Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #10 у: 21.10 ч. 15.03.2009. »

Ova priča me strašno podseća i na priču o Arapima u Španiji. Evropa je saznala tj. "ponovo otkrila" Aristotela i Platona preko arapskih prevoda sa grčkog. Mnoga dela su samo u tom obliku i bila sačuvana, pa su onda u prevodilačkim radionicama hrišćanske Kastilje Alfonsa Mudrog u 13. veku (čuvena Toledanska prevodilačka škola) bila prevođena na latinski i na romanski, tj. novonastali mladi kastiljanski jezik. Bez muslimana, Zapadna Evropa bila bi daleko siromašnija i pitanje je u kom pravcu i kako bi se razvijala njena kultura. Zanimljivo je da je verski fanatizam hrišćana na Iberijskom poluostrvu došao upravo iz nižih slojeva društva, od seljaka. To je u neku ruku bilo razumljivo, jer oni koji su se mešali sa Arapima bili su plemići, s obzirom da je brak u srednjem veku bio vrlo moćno diplomatsko oružje, koje je mnogo puta sprečavalo ratove i krvoprolića. Oni koji su bili "čistokrvni" bili su seljaci, običan puk, ljudi niskog porekla. Tako je u Španiji 15. veka nastala svojevrsna i samo za Španiju karakteristična klasna podela na stare i nove hrišćane, i često se dešavalo da je običan seljak bio "časniji" nego neki plemić plave krvi, samo zato što nije imao muslimanske ili jevrejske pretke. Zanimljivo je da je Torkemada, osnivač španske Inkvizicije i lični ispovednik kraljice Izabele Katoličke bio novi hrišćanin. Naravno, kao i svi "nečisti" i novi hrišćani koji su uspevali da uđu u crkvene redove isticali su se po surovosti, e da bi li dokazali kako su oni iskreni hrišćani, tako da nije čudo da je baš Torkemada osnovao Inkviziciju, koja je, usput, osnovana u Španiji tek nakon što je osnovana u Italiji ili Francuskoj, i nije ništa strašnija bila od Inkvizicije u drugim zemljama (iako ima famu najužasnije).

Što se Turske tiče, njen administrativni aparat je bio totalno slep za boju, poreklo, nacionalnost ili društveni položaj. Cenili su se na prvom mestu sposobnost, pamet i ambicija. Tako su mnogi veliki veziri bili u stvari robovi, najrazličitijih porekla. To je npr. u odnosu na Španiju bilo ultra napredno, jer u Španiji, da bi mogao da dobiješ bilo kakvu državnu službu, bilo kakav crkveni položaj, morao si da dokažaš da si stari hrišćanin, a to se dokazivalo sa sedam krštenica, tj. morao si da podneseš krštenice svojih sedam predaka tj. sedam generacija unazad kojima bi dokazao da nisi imao ni jednog muslimana ili Jevrejina u porodici, čime si dokazivao da si čiste krvi. Novi hrišćani su uvek bili pod sumnjom, uvek su bili na ovaj ili onaj način proganjani ili žigosani od strane samog društva, i takvo stanje je trajalo verovali ili ne, sve do početka 20. veka, kad je konačno zakon o sedam krštenica i čistoti krvi ukinut.

Сачувана
Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #11 у: 21.28 ч. 15.03.2009. »

@Djordje & Brunichild:

Upravo tako.
Negde sam cuo podatak da je pre samo stotinak godina u Beogradu bilo 180 dzamija, danas ima samo jedna.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #12 у: 21.31 ч. 15.03.2009. »

A i tu htedoše da spale pre neku godinu... Sad
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #13 у: 21.41 ч. 15.03.2009. »

Tačno tako, a jedna džamija nalazila se na mestu sadašnje Savezne ili Narodne skupštine, kako se već danas zove; mislim da je ona bila i najveća i poglavita beogradska džamija.

U Užicu je bilo tridesetak džamija; čuvene su bile Plava džamija, sa zidovima ukrašenim plavom keramikom kao Ahmedija u Istambulu, Alipašina sa limenim krovom i Šejhova na Rosuljama, sva od ružičaste sige (narod ju je zvao Crkva Ružica).

Na Carini se pak nalazila jedna omanja hrišćanska crkva, u Sevojnu druga crkva brvnara, a velika Saborna crkva je izgrađena 1844. godine. Jedno vreme hrišćanskim crkvama nije bilo dozvoljeno da imaju zvona, sve do tridesetih godina 19. veka, kada je sultan jednim hatišerifom osamostaljenim Srbima i to dozvolio. Tada su i doterana zvona za užičku crkvu svetog Marka na Carini (muslimani u to vreme još uvek žive u Užicu), i ona su otada počela da bruje. Jeste da je zgodno imati na crkvi zvonik čiji će se bruj moći slobodno čuti, e ali otada nešto sa „vekovnim mirnim suživotom“ hrišćana i muslimana debelo nije u redu... Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #14 у: 21.44 ч. 15.03.2009. »

Jao to sa zvonima mi je poznato. Ima neka super priča o zvonima sa Hilandara. Kad je pao Carigrad, Turci nisu dirali Svetu goru, samo su zabranili zvonjavu zvona (čisto psihološki momenat, jer za hrišćane crkvena zvona imaju veliko simboličko značenje). Onda su zvona iz Hilandara bila odvezena na čuvanje negde, pa su nakon boga pitaj koliko vrmena vraćena... To ima kod Radića, u jednoj od onih njegovih knjiga...
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #15 у: 21.58 ч. 15.03.2009. »

   Овде се говори само о значењу синтагме „пусто турско“, не и о значењу речи од којих је састављена. Ја сам је чуо у значењу које сам навео.
   Иначе, што се тиче културе и цивилизацијских достигнућа, у праву сте. Пре неколико година приказивана је одлична серија о исламу. (Би-Би-Си, чини ми се. Само они имају довољно пара за тако велики и озбиљан пројекат.)  Човек не може да се не диви достигнућима у грађевинарству, уметности, медицини, књижевности и свему осталом што су они имали давно пре Европљана.  (Остао ми је у сећању један занимљив детаљ из те серије. Крсташи су са једног од пљачкашких похода донели дивне тканине. Од њих су чак и крунисане главе правиле одећу, а нико од њих није знао да су шаре на неким тканинама заправо стихови из Курана.)
   Остаје за размишљање вечита тема – шта би било кад би било.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #16 у: 22.13 ч. 15.03.2009. »

Pogrešila sam ja, pomešala sam dve priče. Prva je o gradu Navplionu na Peloponezu, koji su Turci oteli od Mlečana 1540. godine. Onima koji su hteli da odu iz grada jer nisu hteli da prihvate uslove ostanka koje su nudili Osmanlije, Turci su ponudili da ponesu zvona sa svih crkava koje su postojale u gradu. Hrišćani su pristali i odneli zvona u Veneciju. Nakon veka i po, Mlečani su povratili Navplion i zvona su zvanično vraćena 1693. godien.. Međutim, 1715. godine Turci su ponovo zauzeli grad i od tada se gubi svaki trag zvonima sa crkava ovog grada...

A Sveta gora je bila izuzetak od ovog pravila. Istina, bila su skinuta 1491. godine, ali sudeći po putopisima koji datiraju vrlo brzo nakon tog datuma, atonski manastiri su uživali poseban položaj u Osmanskom carstvu, jer su prema npr.Pjeru Belonu, francuskom prirodnjaku koji je posetio Svetu goru 1546. i 1549. svetogorski manastiri su mogli da pale sveće i kandila, da imaju slike i ikone, kao i da upotrebljavaju zvona...
Сачувана
Шишмиш
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: ждера
Поруке: 126



« Одговор #17 у: 22.14 ч. 15.03.2009. »

   Остаје за размишљање вечита тема – шта би било кад би било.

Мени је довољно да помислим на баклаве, тулумбе, опијум, наргиле, хамаме и трбушне плесачице, па да заплачем на сав глас.

А, ово:
Нама су за све што лоше радимо криви Турци, оних 500 година под њима. Посебно за јавашлук и сличне особине. "Пусто турско" је само алиби за то.

Жива истина!
Сачувана

[citation needed]
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #18 у: 22.17 ч. 15.03.2009. »

Šišmiše, super ti potpis... Smiley A i taj klinja je mnogo sladak... Cheesy
Сачувана
Шишмиш
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: ждера
Поруке: 126



« Одговор #19 у: 22.20 ч. 15.03.2009. »

Сладак и перспективан Smiley
Фала за лепе речи Cheesy
Сачувана

[citation needed]
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #20 у: 22.25 ч. 15.03.2009. »

Samo mu ne valja ta cigareta u ustima... Pivo mu dobro čuči, al cigareta nikako...
Сачувана
Шишмиш
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: ждера
Поруке: 126



« Одговор #21 у: 22.29 ч. 15.03.2009. »

Добро, ал' је није запалио, ви'ш да му се душа бори са искушењем...
Сачувана

[citation needed]
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #22 у: 22.30 ч. 15.03.2009. »

Nek se on drži piva, zdravije je... Wink
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #23 у: 22.58 ч. 15.03.2009. »

Мени је довољно да помислим на баклаве, тулумбе, опијум, наргиле, хамаме и трбушне плесачице, па да заплачем на сав глас.

Zaboravio si na alvu i tufahije u Ševteli-sokaku, kraj Stambol-kapije i Kamene ćuprije, čibuke duhana i ibrike čaja iza pendžera divanhane, noćne derneke i ljuti karasevdah, ženske šalvare i marame, dimije i feredže, ispod kojih vreba šejtan, šargije i daire, satluke rakije i merakluk do zore. A ujutru mamurluk, sa kahvom i ratlukom u avliji kraj česme.

Vidiš, ne trebaju nam Turci, dovoljno smo mi naučili od njih i što treba i što ne treba. Wink

U Sarajevu ima barova gde se služe nargile, a i u Beogradu ima jedan valjda.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #24 у: 23.04 ч. 15.03.2009. »

U Sarajevu ima barova gde se služe nargile, a i u Beogradu ima jedan valjda.

Da, setio sam se, zove se „Šeherezada“. Ili je ipak „1001 noć“... Cheesy
Сачувана
dr pet
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
gals
Име и презиме:
dragoljub petrovic
Поруке: 30


« Одговор #25 у: 23.51 ч. 15.03.2009. »

Ponedjeljak, 3. listopada 2005., datum početka pregovora o prijemu Turske u Europsku uniju, u našoj je zemlji prošao nekako gluho. Mi zamjeramo Turcima što se ufaju u Europu kojoj i sami pripadamo, a na koju smo kivni. Srbi taj dan vjerojatno slave kao dan svoga poraza, jer su se Europi cijelo jedno desetljeće uzaludno prikazivali kao odvažni borci protiv Turaka i islama, a s Hrvatima je još gori slučaj - nakon što su se Zapadu pokušali legitimirati kao kršćansko predziđe, upravo Turska im je omogućila početak pregovora o ulasku u isto to predziđe. Elem, pusto tursko, rekao bi naš narod, obogatilo je našu kulturu, ne samo materijalno nego i duhovno. O tome smo već pisali u ovoj rubrici, pa je red da se podsjetimo.

U jeziku koji se nekad zvao hrvatskosrpski, u opticaju je bilo nekoliko tisuća turskih riječi. Rječnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam tisuća natuknica, ali u nas se pod pojmom "turcizam" podrazumijevaju i riječi i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i perzijskog jezika. U svakom slučaju, bez ove vrste tuđica naše komuniciranje bilo bi vrlo otežano, a često i nemoguće. S raspadom nekad zajedničkog jezika na tri posebna, vjeruje se da su turcizmi ostali u "posjedu" bosanskoga jezika, dok su se srpski i hrvatski riješili dušmanskoga (evo, već turcizam!) leksika. Međutim, turcizmi su i u srpski i u hrvatski ušli - kako to piše Alija Isaković - do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!).

Nema sinonima u suvremenom hrvatskom jeziku ni za slijedeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duhan, džep, đon, jatak, jorgovan, kat, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat... Vele da su se polovicom prošloga stoljeća srpski i hrvatski jezikoslovci dogovorili da se srpski piše budala, a hrvatski bena, dok im neko na koncu nije prišapnuo da su oba ta termina turska. Turske su i imenice sprat, kat i boj, što je vezano za kulturu stanovanja, sinonim turcizma lala je opet turcizam tulipan, jer su ovaj cvijet upravo Turci presadili u Europu. Ta riječ je ušla i u njemački (Tulpe), kao i imenica kifla (Kipferl), jer su Turci izmislili tu vrstu peciva.

Kad smo već kod peciva, nikako ne možemo zaboraviti arapsko-perzijsku riječ kavana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a preko toga u bosanskom i srpskom kafana. To je zato što su upravo Turci u Europu donijeli mirisni smeđi napitak. Sa kavom je došao i šećer (također turcizam bez sinonima) i neizostavna rakija, riječ za koju opet, i u lingvističkom i u prenesenom smislu, nemamo zamjene. Hoteći se što više razlikovati od srpskoga, hrvatski su filolozi termin tobdžija zamijenili riječju topnik, zaboravljajući da je opet korijen te riječi top (lat. canon) - turski. Elem, s tim Turcima nikad načistu. Najveća je ironija da osvjedočeni borci protiv svega što je tursko u nas, uglavnom nose - turska imena - Karadžić, Ekmečić, Ćosić, Ćorić, Pašalić itd.

Netko je skoro tumačio da riječ Balkan na turskome znači krv i med, što je teško protumačiti, jer izaziva tamne asocijacije. Riječ merak, međutim, znači ugodno raspoloženje, uživanje, nasladu (njem. Lust). Pune su meraka i drugih (pustih!) turskih riječi naše najljepše narodne pjesme, pa evo šta o tim riječima kaže fra Grga Martić, zašto je odustao od njihova uklanjanja iz jezika bosanskoga "... te stoga vidimo ljubovne, koje u varoši gniezdo imaju, piesme, mada su zacrnile turskim izgovorima; nu ipak su ove rieči kod naroda tako priviknute, da jim bez njih ne bi piesma, kao jelo bez začine, prijazna bila."
Izvor teksta
« Задњи пут промењено: 08.19 ч. 16.03.2009. од Brunichild » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #26 у: 00.07 ч. 16.03.2009. »

Мени се чини да су ме учили да је чизма, као и бунда, дошла из мађарског.... Huh

Др. Пет, одакле је овај текст? Молим те да наведеш извор...
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #27 у: 00.18 ч. 16.03.2009. »

Др. Пет, одакле је овај текст? Молим те да наведеш извор...

Ево.
Сачувана
dr pet
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
gals
Име и презиме:
dragoljub petrovic
Поруке: 30


« Одговор #28 у: 00.45 ч. 16.03.2009. »

link na tekst

http://www.bhdani.com/print.asp?kat=fok&broj_id=434&tekst_rb=3
Сачувана
dr pet
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
gals
Име и презиме:
dragoljub petrovic
Поруке: 30


« Одговор #29 у: 00.46 ч. 16.03.2009. »

po ovom bi se reklo da je pusto tursko zaljenje za turskim vremenom. kao ono eh, pusti snovi
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #30 у: 01.05 ч. 16.03.2009. »

Jednostavno, žalibože starih vremena i običaja — što je manir nipošto nepoznat ma kojoj starijoj populaciji. („Samo je, eh, u vreme naše mladosti bilo najlepše...“ Wink)

Ovaj izraz nastao je onda kada su stari bili oni koji su u doba Turaka momkovali, i koji su se sećali stare slave i veličanstvenosti turskih gradova kao što je ono Užice iz pesme, kroz koje se „proći ne mogade od zumbula i od karanfila, od sokaka i od ćepenaka“. I koji su vapili za malo onoga za čim vapimo ovde i Šišmiš i ja, a čega više nema... Smiley
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #31 у: 11.46 ч. 16.03.2009. »

Моја баба је говорила пусто женско. Некад нисам разумела, али данас ми је потпуно јасно шта је све под тим мислила. Roll Eyes
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #32 у: 14.15 ч. 16.03.2009. »

Pa i „pusta lepota“ — prolazna je, i zbog toga tragična. Nesretni su lepi ljudi. Wink
Сачувана
aleksandra7
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 58



« Одговор #33 у: 16.34 ч. 16.03.2009. »


Pa i „pusta lepota“ — prolazna je, i zbog toga tragična. Nesretni su lepi ljudi. Wink

Samo ukoliko na vreme nisu stekli duhovnu lepotu, koja je po meni puno lepša a i trajnija.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!