Цитат
Ponekad, jednostavno nije vreme za čitanje neke knjige. Ili si premlad, ili nemaš dovoljno znanja
Mislim da su moguće i obrnute situacije
Da, moguće su. Ja sam pre dvadeset godina ili nešto manje pročitao desetak knjiga Dostojevskog, bio sam oduševljen njime. Osim Idiota (nešto mi Idiot nije išao), sve su mi baš lepo išle (naročito Braća Karamazovi, baš mi se svidela i lako sam je pročitao). Sada, međutim, čini mi se da ne bih mogao da uzmem u šake Dostojevskog ni da me biju. Naporno mi je i da pomislim na tako nešto.
Moram da priznam i da u zadnjih petnaestak godina zaista čitam neuporedivo manje nego nekada.
Tome je i fakultet prilično doprineo, kad sam studirao grizla me je savest što ne učim kad god sam uzimao neki roman u šake, te sam ga odmah ispuštao iz tih pomenutih šaka. Kako me je svejedno i dalje mrzelo da učim, sve se završavalo paljenjem televizora.
A onda mi gledanje glupih emisija i serija nešto i nije budilo savest kao književnost.
Stvar je valjda u tome, što se roman navodno (tako je bar moja podsvest govorila) može direktno zameniti udžbenikom, a TV je već nešto drugo.
Otkad sam diplomirao počeo sam opet da čitam više. Ali nikad više onoliko koliko pre faksa.
Pojma nemam koliko je knjiga koje sam ostavio posle pedesetak strana.
Eh da, pomenuli ste Buku i bes. To jeste jedna od tih, kao i Idiot koga sam već pomenuo.
Još nešto, ja se ustvari samo za vrlo mali broj knjiga koje sam pročitao sećam naslova. Ustvari, obično čitam ono što uzmem iz biblioteke, izaberem brzo tri-četiri knjige (obično po dizajnu omota
). Recimo da od toga što uzmem pročitam svaku treću i stvarno, nikad ne zapamtim naslov. O imenu pisca da i ne govorim. Stvarno, evo sad razmišljam... ne znam naslov ni jedne knjige, baš nijedne koju sam pročitao u zadnje dve godine. A pročitao sam u te dve godine jedno... pa dvadeset ili trideset, otprilike jednu mesečno sigurno u proseku.
Hehe, dobio sam za te dve godine na poklon dve-tri knjige, ali ih nisam čitao.
