Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #45 у: 12.03 ч. 06.02.2009. » |
|
Нисам могао да је прочитам, покушао сам али је писац потпуни кретен... Прочитао сам Опсаду цркве светог Спаса и то у једном даху и сматрам да се ради о једном о најбољих романа новије српске књижевности. С обзиром на олако изречену и ружну дијагнозу у горњем цитату, молим М. Богичевића да одговори: да ли то значи да сам и ја "потпуни кретен"?  Ja je nisam zavrsila. Stigla sam do polovine, i zaista mi se u pocetku dopala, ali je od druge polovine nesto postala previse fantasticna i vise nisam mogla da pohvatam konce sta je tu istina a sta je neciji san ili snovidjenje... Mozda ne bi bilo lose da joj se vratim, s obzirom da tome ima vise godina, mozda je sad vidim u sasvim drugom svetlu... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960
|
|
« Одговор #46 у: 14.36 ч. 06.02.2009. » |
|
Čarls Dikens, "Kraljević i prosjak"
Ja sam svojevremeno na poklon dobio knigu "Kraljević i prosjak" Marka Tvena. Jos uvek je imam ali sam je stvarno tesko svario. Em je sama prica teska, em sam dobio knjigu na hrvatskom, sto je bas bilo mucenje za citanje, narocito kada su imena u pitanju. Otud i imam averziju prema izvornom pisanju imena. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #47 у: 20.34 ч. 06.02.2009. » |
|
Malo se Stern trudio da bude originalan, ja na svu sreću nisam morao to da čitam, samo smo radili odlomke...  Stern se morao dogoditi u tom trenutku u engleskoj književnosti. Ova pravilnost u književnosti uvek važi: kada god nešto dovoljno dugo traje da postane toliko poznato da je već dosadno, onda se pojavljuju parodije toga. Tako je nastao i Don Kihot, kao Servantesova parodija na viteški roman koji je toliko dugo pre njega opstajao u srednjovekovnoj književnosti, tako i Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju, kao Sternova parodija na dotadašnje uvek sve iste putopise, tako i Tristram Šendi kao parodija na dotadašnje biografije i memoare, te tako i kod nas Vinaverova Pantologija novije srpske pelengirike, kao parodija na Popovićevu Antologiju novije srpske lirike, a tako i teatar i književnost apsurda koji parodiraju čitavu dotadašnju književnost odnosno teatar. Pa Beket je za takvu jednu dramu apsurda, čuveno Čekajući Godoa, i druga svoja moderna dela, dobio i Nobelovu nagradu.  Прочитао сам Опсаду цркве светог Спаса и то у једном даху и сматрам да се ради о једном о најбољих романа новије српске књижевности.
„Pavićevizam“ i te kako dominira našom savremenom prozom. To svakako ne može biti loše samo po sebi, ali i ne mora biti svakome po ukusu, pa zar ne?  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #48 у: 21.01 ч. 06.02.2009. » |
|
„Pavićevizam“ i te kako dominira našom savremenom prozom. Ah, zato me je ipak na kraju smorila ta knjiga! Pavićev nazovi nadrealizam mi je više nego usiljen, i koju god da sam knjigu njegovu čitala imala sam upravo onaj osećaj koji je opisao Mladen Bogićević: ...аутора како увек са собом носи свешчицу и записује све нове речи и заврзламе да их случајно не би заборавио и да би их касније преписао у своје дело... Ipak, nisam imala taj osećaj dok sam čitala Crkvu Spasa... Samo sam se na kraju skroz pogubila, jer više nisam mogla da razaznam šta se zapravo dešava. Stigla sam mislim do onog dela kad monasi molitvama dižu crkvu u vazduh da lebdi, i kad se natežu kroz san sa Šišmanom i Smilecom, đa ovi vuku na dole, đa ovi molitvama dižu crkvu na nebesa... Više ne znam šta je bilo na kraju, jer mislim da sam tu negde stala... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #49 у: 21.36 ч. 06.02.2009. » |
|
Pavićev nazovi nadrealizam mi je više nego usiljen
A meni njegov neobarokni stil, kakav recimo čini sedamnaestovekovni sloj Hazarskog rečnika, ipak godi. Moj ukus i jeste u svemu vrlo „barokan“. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #50 у: 21.53 ч. 06.02.2009. » |
|
Pavićev nazovi nadrealizam mi je više nego usiljen
A meni njegov neobarokni stil, kakav recimo čini sedamnaestovekovni sloj Hazarskog rečnika, ipak godi. Moj ukus i jeste u svemu vrlo „barokan“. Ja sam Pavicev Predeo slikan cajem citala nakon sto sam procitala Sto godina samoce, i meni je Pavicev stil mnogo licio na Markesov magicni realizam, cak mozda previse, da je izgledao usiljen. Doduse, tome ima ihahaj godina, mozda stvarno ne bi bilo lose da ponovo pokusam... S druge strane, ne znam da li se vama desava, ali meni se desilo vise puta da me neki pisac odusevi, a onda krenem da citam sve njegove knjige i na kraju mi dosadi, jer je u stustini, sve jedno te isto... To mi se desilo s Markesom — onu Ziveti da bi se pricalo (ili kako je vec prevedena, ja sam je citala u originalu), pokusavala sam da citam pet puta i nikad nisam dovrsila. Odusevila sam se Lusijom Echeverijom sa Ljubav, radoznalost, prozak i sumnje (ovo je prevedeno sigurno, znam, a ima i film), nastavila sa Sve vidljivo i nevidljivo (takodje mi se mnogo svidela), i onda kupila jos par knjiga i na kraju se ubila od dosade, jer sam na kraju vec znala sta ce da se desi.. Huan Marse, takodje... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #51 у: 22.09 ч. 06.02.2009. » |
|
Pavić je do Hazarskog rečnika bio sasvim nepoznat kao književnik. Objavio je bio, čini mi se, jednu ili dve zbirke pesama koje je kritika loše ocenila, i važio je za najneprodavanijeg srpskog pisca! Onda je izašao Hazarski rečnik i Pavić je postao broj jedan u knjižarama, ali i broj jedan u književnosti — što Pavić kaže, to je tako i nikako drugojačije. Ali tada se i on komercijalizovao pa je počeo da izdaje knjige sve na taj fazon.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #52 у: 22.14 ч. 06.02.2009. » |
|
Pavić je do Hazarskog rečnika bio sasvim nepoznat kao književnik. Objavio je bio, čini mi se, jednu ili dve zbirke pesama koje je kritika loše ocenila, i važio je za najneprodavanijeg srpskog pisca! Onda je izašao Hazarski rečnik i Pavić je postao broj jedan u knjižarama, ali i broj jedan u književnosti — što Pavić kaže, to je tako i nikako drugojačije. Ali tada se i on komercijalizovao pa je počeo da izdaje knjige sve na taj fazon. Дакле, ипак јесте оно што каже Младен... Иде около с блокчетом у руци и бележи ли бележи... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #53 у: 22.55 ч. 06.02.2009. » |
|
Дакле, ипак јесте оно што каже Младен... Иде около с блокчетом у руци и бележи ли бележи.. Да, и шта ту има лоше? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #54 у: 23.16 ч. 06.02.2009. » |
|
Дакле, ипак јесте оно што каже Младен... Иде около с блокчетом у руци и бележи ли бележи.. Да, и шта ту има лоше? Па лоше је то што на крају цела књига звучи превише извештачено. Мени барем. Наравно, де густибус... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #55 у: 04.30 ч. 07.02.2009. » |
|
Наравно, де густибус... ...non est disputandum, ali ipak, nije ni to „beleženje“ loše. Pavić, kao vrsni istoričar književnosti baroka, pre svega je preneo to svoje poznavanje toga književnoga razdoblja u svoje književno stvaralaštvo. I uspeo je u tome; suvremena srpska književnost bez Pavića ne bi se mogla zamisliti. Otuda i tolike „reprodukcije“ Pavića, u koje svakako spada i Opsada crkve svetog Spasa. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #56 у: 10.12 ч. 07.02.2009. » |
|
Наравно, де густибус... ...non est disputandum, ali ipak, nije ni to „beleženje“ loše. Pavić, kao vrsni istoričar književnosti baroka, pre svega je preneo to svoje poznavanje toga književnoga razdoblja u svoje književno stvaralaštvo. I uspeo je u tome; suvremena srpska književnost bez Pavića ne bi se mogla zamisliti. Otuda i tolike „reprodukcije“ Pavića, u koje svakako spada i Opsada crkve svetog Spasa. Ma ok, al stil mu je i dalje vrlo usiljen i izvestacen... Ja ne govorim o znanju, vec o stilu... Blokce u ruci u sustini, samo po sebi nije lose, jer svaki ozbiljan pisac, kad zeli da pise o necemu, bilo da je to istorija, medicina ili boksovanje, prvo vrsi istrazivanja, kako ne bi pisao budalastine. Medjutim, zapisivati neobicne reci pa onda pri pisanju planski ih ubacivati i rasporedjivati... Opet, de gustibus, ali po meni, umetnost (u sta spada i knjizevnost) izlazi spontano iz bica umetnika, i nije nikakav petogodisnji plan gradjenja kuce gde se bira kamenje prema obliku, velicini i coskovima e da bi se sto bolje uklopilo u zid koji zidamo. Zato i kazem, npr. Markesa i njegovih sto godna samoce gde je fazon vrlo slican Pavicevom, citala sam u jednom dahu, iako sam morala da zapisujem sve one Aurelijane kako bih ih razlikovala, medjutim Pavicev Caj je bio toliko providan i toliko je licio na Markesa da mi se na kraju smucilo. Zaista. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
србољуб
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Милан Ђорић
Поруке: 88
|
|
« Одговор #57 у: 10.24 ч. 07.02.2009. » |
|
iako sam morala da zapisujem sve one Aurelijane kako bih ih razlikovala Значи нисам једини |
|
|
|
|
Сачувана
|
you're going to reap just what you sow
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #58 у: 10.30 ч. 07.02.2009. » |
|
iako sam morala da zapisujem sve one Aurelijane kako bih ih razlikovala Значи нисам једини Taman posla! Kako da ih covek popamti sve kad se svi zovu ili Aurelijano ili Arkadio ili kombinacija ova dva od pradede, preko dede, oca, sina, unuka i praunuka... Uzasno glup obicaj koji nije samo deo te knjige, vec zaista postoji medju hispanofonim narodima. Kao da su toliko neinventivni pa udare po jednom imenu pet generacija... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #59 у: 16.41 ч. 07.02.2009. » |
|
Ma ok, al stil mu je i dalje vrlo usiljen i izvestacen... Ja ne govorim o znanju, vec o stilu...
Pa naravno, i ja govorim o njegovu neobaroknom stilu. Takav i jeste sedamnaestovekovni i osamnaestovekovni stil baroka, i Pavić ga je verno preneo — barok je, u književnosti, u arhitekturi, u muzici, u slikarstvu, u kiparstvu, u teatru, samo da bude što egzotičnije, što interesantnije, sa što više detalja, makar oni bili i bespotrebni, što veće, što više, što ukrašenije, što megalomanskije, što okićenije, što mutnije kako bi rekli Užičani, i logično je da takav stil u današnje vreme nekome i može delovati usiljeno. A taj barok čak ide dotle da je Gavril Stefanović Venclović, naš veliki barokni pisac koji se pre nego što je postao pisac prezivao samo Stefanović, preveo svoje prezime i potpisivao se s dvojnim prezimenom grčkim i srpskim, koja je igra reči i koji su mutni detaljčići upravo odlika ovoga književnog razdoblja. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
