Neverovatno je da Pupinova knjiga "Od pašnjaka do naučenjaka" nije obavezna lektira. To je knjiga iz koje đaci imaju priliku da nauče šta je pravi patriotizam. Da nauče kako (na koji način) treba voleti svoju zemlju.
Ali, zašto misliš da
nastava književnosti treba da služi patriotskoj naobrazbi?
(Prvo, mora li se uopšte biti patriota, pa treba li svako da nauči u školi kako da voli svoju zemlju? Je li to važnije naučiti od pisanja i računanja, zaštite životne sredine i prava građana, ili je od toga manje važno, ili je možda jednake važnosti?)
Bilo važno ili ne, trebalo se to naučiti ili ne, svejedno — glavno je pitanje zašto, pobogu, književnost treba da služi tome? Zašto se ne uči šta je „pravi patriotizam“ na času fizike? Ili matematike? Ili slobodoručnog crtanja? Nego na času
književnosti?
Književnost je umetnost kao i film, kao i muzika, kao i slikarstvo, kao i vajarstvo, kao i grnčarstvo, kao i crtanje i dizajn. I nauka o književnosti je nauka kao i fizika, kao i matematika, kao i geografija, kao i istorija umetnosti i računarstvo; nije neka budalaština koju je neko od dosade izmislio pa ofrlje progurao u škole na svoju ruku. I sve lektire su tu, u skladu s merilima te umetnosti i principima te nauke, zato što su vredna književna dela, a ne zato što su udžbenici ili priručnici za podučavanje ovoga ili onoga.
„Sa pašnjaka do naučenjaka“ nije književno delo od nekakve vrednosti, i ne postoji razlog zašto bi bilo u
književnoj lektiri. To što je „knjiga iz koje đaci imaju priliku da nauče šta je pravi patriotizam“ ne kvalifikuje ju dovoljno da bude u nastavi književnosti, podjednako kao što je ne kvalifikuje da bude u nastavi fizike ili matematike, jer nije niti formula niti jednačina niti integral niti skup — a nije niti vredno
književnoumetničko delo.
