Је ли ово све изречено у збиљи или је нека пошалица, Душане? Не могу баш да разлучим.
У највећем делу сам озбиљан.
Ево шта каже Клуге:
"Wesen, das Menschen das Blut aussaugt" erw.erweiterter Standardwortschatz exot.Exotismus (18. Jh.) Entlehnung. Entlehnt aus serbo-kr. vŕmpIr (ursprünglich wohl makedonische oder bulgarische Form, urslav. *Opyri oder *Opiri). Nach dem auf dem Balkan verbreiteten Volksglauben von bösartigen Toten, die nachts den Lebenden das Blut aussaugen. Das Wort gelangt in einem Bericht aus Wien (über Vorfälle in Belgrad) 1725 nach Leipzig und wird dort übertragen auf Menschen, die andere Menschen quälen, und dann zoologisch auf Tiere, die anderen Tieren das Blut aussaugen. Aus dieser deutschen Entwicklung entsteht die moderne Legende, die dann auch in die slavischen Sprachen zurückentlehnt wird.
Ebenso nndl. vampir, ne. vampire, nfrz. vampire, nschw. vampyr, nisl. vampír;
Дакле, вампир "биће које сиса крв људима", а позајмљена је из српског 1725. године након некаквог догађаја у Београду, а потом је, преко Беча, стигла до Лајпцига и тако даље.
Мислим да Скок помиње да би вампир могао да буде и турског порекла (ваљда, кад год нам је нешто нејасно, решавамо проблем "уваљујући" га Турцима)
Браћа Грим такође тврде да је та реч преузета из српског у трећој деценији 18. века. Они такође говоре о народном веровању на Балкану, да мртви могу "да устану из гроба у току ноћи и да пију крв живима".
VAMPYR, meist masc., HERDER gebraucht die vampyre (s. u.). das masculinum meist stark flectiert, GÖTHE flectiert es schwach (s. u.); plural vampyre, vampyrs. das wort ist dem serbischen entnommen (Вампир, vergl. STEPHANOWITSCH lex. serb.-germ.-lat. 88); es hat erst im dritten jahrzehnt des 18. jahrh. mit der näheren kenntnis des ihm zu grunde liegenden aberglaubens in der deutschen sprache aufnahme gefunden, vgl. ADELUNG versuch 4, 1359. WEIGAND2 d. wb. 2, 984.
1) nach dem volksglauben der Slawen, Rumänen, Albanesen und Griechen bezeichnung solcher verstorbenen, die nachts dem grabe entsteigen, um den lebenden das blut auszusaugen: es sind deine honest men turn'd knaves, sprach die vampyre. HERDER zur phil. u. gesch. (1820) 10, 163; die nacht und grabdichter lassen sich entschuldigen, weil sie so eben im interessantesten gespräch mit einem frisch erstandenen vampyren begriffen seien. GÖTHE 41, 33; der vampyr in seinem grabe übt eine wirkung auf die lebenden aus, in folge welcher die von ihm ergriffnen vampyrisirt selber zu vampyren werden. GÖRRES christl. mystik 3, 283; wenn der mann mich lange und prüfend betrachtet, fühl ich etwas von den vampyren, die schon mit ihren blicken andern das leben aussaugen. GUTZKOW ritter3 1, 418; [/size]
Васмер помиње Мошинског, који је тврдио да је вампир повезан са српском речи 'пирити' (тамо, вероватно грешком, стоји
пи́рати "дуть", уместо 'пирити'; рус.
дуть има значење 'дувати, пирити'). Примећује се да Васмер такво мишљење није даље коментарисао, док за тур.-татар. ubyr (које је и Скок помињао) јасно каже да је неубедљиво.
род. п. -я "вампир, труп злого колдуна или ведьмы, которыj бродит ночью в образе волка или совы и убивает людеj и животных. Чтобы избавиться от него, нужно разрыть его могилу и пробить труп колом" (Даль), укр. упи́рь, род. п. -я, блр. упiр, др.-русск. Упирь — имя в Кн. пророков под 1047 г., болг. въпи́ръ, чеш., слвц. upír, польск. upiór (судя по начальному u-, заимств. из вост.-слав.). Реконструкция праслав. формы сопряжена с трудностями: *ǫруrь или *ǫpirь. В пользу первоj возможности высказываются Брюкнер (594; "Slavia", 13, 279), Ильинскиj (РФВ 65, 226), которые сближают -руrь с нетопырь (см.). Другие предпочитают, особенно ввиду др.-русск. формы, — *ǫpirь и сближают последнее с пари́ть, перо́ (см.); ср. Соболевскиj, РФВ 65, 409 и сл.; Голуб—Копечныj 403 (где также др. возможности); Ваjан, "Slavia", 10, 676 и сл. Согласно Соболевскому, нем. Vampir "вампир" происходит из полаб. или др.-польск. Еще иначе Мошинскиj (RS 12, 81), которыj сравнивает это слово с сербохорв. пи́рати "дуть". Сомнительно в фонетическом отношении популярное толкование из тат. ubyr "мифологическое существо" (Радлов I, 1782 и сл.), которое связывают с uрmаk "глотать" (Мi. ТЕl. 2, 181; ЕW 375; Преобр. I, 64; Горяев, ЭС 388; Младенов 57; против, что справедливо, Корш, AfslPh 9, 676 и сл.; Мi. ТЕl., Nachtr. 1, 61). Неприемлема также этимология от авест. vyāmbura- "враждебныj воде", др.-инд. ámbu ср. р. "вода", вопреки Коршу (там же; см. Ваjан, там же, 673 и сл.). Бесперспективно привлечение нов.-греч., вопреки Брюкнеру ("Slavia", 13, 280).
Коначно Брукнер говори о назалном изговору (упир, вапир, vapor; о коме сам ја више пута овде говорио поводом других тема), али, вероватно грешком (?), тврди да се та реч раширила по читавој Европи у 17. веку. Он, такође, пореди реч 'вампир' са 'пером', што не би требало да буде погрешно, јер је 'перо' у логичној семантичкој вези с глаголом 'пирити'.
wampir (bułgarskie, z nosówką; z Bałkanu rozeszła się ta nazwa w ciągu 17. wieku po całej Europie, wampiryzm).
