Које по вама најбољи српски писац (или писачица / пискиња) свих времена?
Spisateljica bi bilo sasvim dovoljno
No, dobro. PRvo, mislim da ne postoji kategorija najbolji. Nikada nisam bila u stanju da procenim kako ljudi mogu jednog čoveka da proglase najboljim, kada se npr. bavi tek jednim žanrom i nemoguće ga je porediti sa piscem drugog žanra.
Od kad znam za sebe, odnosno od kad umem da čitam mnogo su mi se dopadala Kišova dela. Naravno, potpuno ga drugačije čitam sad, ali to ne umanjuje onaj čudan osećaj prepoznavanja u nekim redovima, čak i u onim godinama.
Volim Tišmu, ali nisam uvek raspoložena za njega. Često su mu teme toliko mučne, a opisi ljudi i njihovih karaktera još mučniji, pa ne mogu uvek da ga čitam.
Živković je ono što ja nazivam nužnim zlom. U nedostatku boljeg, čitam njegove knjige (pardon - knjižice, knjižičice) i svaku drugu nakon prvog čitanja završim uz osećaj da sam je već tri puta pročitala. Ne dopada mi se preterano, ali volim žanr, pa podnosim neke žrtve
Pomislila sam da će me Vidojković, nova krv naše književnosti razveseliti, ali nije. Vulgarnosti kojima njegova dela obiluju su daleko od interesatnih. Kod Bukovskog sam to volela, ali moraš biti večiti pubertetlija da bi to čitao tokom cleog života. Nekako je nezaokružen, a psovke ne potcrtavaju, nego četo umanjuju izrečeno. Valjda mu nedostaje mera, a često mi se čini da je seo da piše bez ikakve ideje i pustio da se stranice popune, ne obraćajući pažnju na to koliko i kako. Daleko od toga da piše đubre, ali daleko je i od silnih pohvala koje mnogi tinejdžeri izgovaraju o njemu.
Simpatične su mi kratke priče koje je Tamara Lujak izdala u zbirci Vilina planina (tako se valjda zove, izvin'te me ako grešim, nije mi pri ruci)...
nastaviću
