Srpske poslovice

Pedja

администратор
староседелац

Ван мреже

Пол: Мушкарац

Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959

Srpske poslovice

« у: 19.24 ч. 07.11.2006. »

Што пређе преко зуба оде преко брда.
Од прута бива велико дрво.
Од ране трешње и лепе жене човек мало користи има.
Од речи му нема тврђег града.
Од зла горе,а од добра боље нема.
Од зле ћуди нема већег зла.
Од љубави се живи, али се за њу гине.
Обећање, лудом радовање.
Образ иде с главом.
Образ нема више од два прста, али више вреди од два света.
Овце блеје кад су жедне, а људи кад се напију.
Речи вежу и дреше.
Рђав је човек који се туђем злу радује.
Паметан попушта, магарац не допушта.
Празна врећа не може усправно да стоји.
Покрај сува дрвета и сирово изгори.
Под једним пазухом не могу се две лубенице носити.
Поштена је човека лако преварити.
Ако кантар не ваља, ти буди исправан.
Ако комшијска кућа гори, гледај у своју.
Ако пијемо као стока - биће доста, ако пијемо као људи - биће мало.
Ако желиш језгро, сломи љуску.
Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.
Ако зло неће на тебе, а ти бежи од њега.
Ако зима устима не уједе, она репом ошине.
Ако срећу не сретнеш, нећеш је ни стићи.
Ако хоћеш да напакостиш човеку, пожели да му жена умре.
Ако не почнеш, нећеш ни завршити.
Ако некоме нешто није дало мајчино млеко, кравље није надокнадило.
Љубав је пуна и меда и једа.
Што прође преко девет зуба оде преко девет брда.
Споља гладац а унутра јадац.
Свака мука за времена, а срамота завијека.
Свака је квочка на свом гнезду јака.
Свекрва се не сећа да је и она некад снаха била.
Старог слушај, ал не иди за њим.
Сирото дете само себи пупак везује.
Сита мачка мишеве не лови.
Ситна мачка мишеве не лови.
Бадава је добро семе, када је рђаво орање.
Јабука која доцкан сазри, дуго стоји.
Навика је једна мука, а одвика две муке.
Баци добро низ воду, вода ће опет теби да донесе.
Батина има два краја.
Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не веруј све што чујеш.
Не може се дланом сунце заклонити.
Не ваља пљувати па лизати.
Не ваља сваком лонцу бити поклопац, ни свакој чорби запршка.
Не бој се смрти, него зла живота.
Не чини добро, да те чудо не нађе.
Не чини зло, да ти не дође још горе.
Не цени вола по роговима ни човека по брковима.
Не замахуј ако не смеш да удариш.
Не тражи ђаво човека,него човек ђавола.
Не испирај сваким уста.
Велика дрва дуго расту, али зачас падну.
Нема терета без детета.
Нема зиме док не падне иње, ни пролећа док сунце не сине, ни радости док не делиш с киме.
Немој да те пита старост где ти је била младост.
Будалу не ружи, већ му савет пружи.
Жедан коњ воде не пробира.
Једно криво дрво цео товар распе.
Без муке нема науке.
Без здравља нема богатства.
Без старог вола нема дубоке бразде.
Језик боде у срце.
Језик је више глава посекао него сабља.
Неста вина - неста разговора, неста блага - неста пријатеља.
Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи.
Жена је зло без којег се не може.
Жена ће само ону тајну чувати коју не зна.
Жена се узда у плач.а лупеж у лаж.
Жену много не мази, него је припази.
Жене су да зборе, а људи да творе.
Врана врани очи не вади.
Нико никог не може осрамотити, док се сам не осрамоти.
Није злато све што сија.
Није срамота пасти, срамота је не дићи се.
Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
Ниједно зло не прође неопажено.
Бисер не ваља пред свиње бацати.
Во се везује за рогове а човек за реч.
Богат једе кад хоће,а сиромах кад може.
Болест и планину обори, а камоли човека.
Вода свашта опере, осим погана језика.
Вода све опере осим црна образа.
Новац ситно звечи, ал се далеко чује.
Боље кад капље него кад тече.
Боље поштена смрт него срамотан живот.
Боље манастир да растуриш него двоје младих да раздвојиш.
Боље врабац у руци, него соко на грани.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Боље је бити мало луд, него мало паметан.
Боље је имати паметног непријатеља, него лудог пријатеља.
Боље је једанпут заплакати, но сто пута уздахнути.
Боље је своје јаје него туђа кокошка.
Боље је не обећати, но реч не одржати.
Боље свашта јести него свашта говорити.
Бој се Бога, али и онога који се Бога не боји.
Гледај вола јел дебела врата, а девојци каква јој је мајка.
Гледај напред, ал се осврни и назад.
Где велика звона звоне ту се мала не чују.
Где се старији не чују, ту Бог не помаже.
Где невоља руча ту и туга вечера.
Да је маћеха добра у башти би се сејала.
Да је добро, и ђаво би се женио.
Да се речи купују, мање би се говориле.
Да нема ветра пауци би небо помрежили.
Далеко од очију - далеко од срца.
Два пута мери, а једном сеци.
Дављеник се и за сламку хвата.
Гвожђе се кује док је вруће.
Дете много миловано - никад добро васпитано.
Тешко вуку за којим пси не лају.
Тешко ономе ко нема свога за невољу.
Тешко оној кући где дима нема.
Дрво се савија док је младо.
Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
Државу чувај од непријатеља, а жену од пријатеља.
Држави не дугуј, са жандарима не другуј, а жени тајне не казуј.
Држи реч ко решето воду.
Држи се новог пута и старог пријатеља.
Док имаш - свачији си, кад немаш - ничији си.
Док једном не смркне другом не сване.
Док срце не заболи, не може око заплакати.
Док не ископаш нов бунар, не пљуј у стари.
Добар глас далеко иде, а лош још даље.
Добра девојка сама се удаје.
Добра жена празну кућу чини да је пуна.
Добро је тешко видети, а лако се позна.
Говори да бих те видео.
Торба је најтежа када је празна.
Гори је женски језик но турска сабља.
И кад куне, мајка благосиља.
И из кривог оџака дим право излази.
Златан ланац слободу не пружа.
Злато се у ватри пробира, човек у невољи.
Зло брзо дође, а полако прође.
Зло ништа не ради у пола.
Злоба једе душу као рђа гвожђе.
Зао глас и птице носе.
Из празне куће и мишеви беже.
Зид руши влага, а човека брига.
Младо се дрво савија.
Лако је туђим рукама врело гвожђе хватати.
Лако је љубав стећи, али је тешко задржати.
Лако је иза шест волова плуг држати.
Лавица једно окоти, али лава.
Лепа реч и гвоздена врата отвара.
Луди бој бију, а мудри вино пију.
Много добија онај који свашта не купује.
Много времена треба да од детета постане човек.
У којој кући муж жену бије, ту среће није.
У срећу се узда луд, а паметан у свој труд.
Кад човек нема свога добра, туђе зло премеће.
Кад се перје проспе тешко га је сакупити.
Кад стари пас лаје, треба видети шта је.
Кад очи говоре, уста ћуте.
Кашаљ, шуга и љубав не могу се сакрити.
Кајање је лек за сваки грех.
Крпи рупу док је мања.
Учини добро - не кај се; учини зло - надај се.
Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.
Ко признаје, пола му се прашта.
Ко ломи веру, њега ће вера.
Ко другом јаму копа, сам у њу пада.
Ко до двадесете не зна, до тридесете нема, тешко кући која га има.
Ко високо лети, ниско пада.
Ко је луд не буди му друг.
Ко се људи не стиди ни бога се не боји.
Ко се људи не стиди, људи се не боји.
Ко се на туђим колима вози неће далеко стићи.
Ко старо не крпи, ни ново не носи.
Ко не плати руком, тај ће душом.
Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји.
Колико је од земље до неба, толико је од човека до нечовека.
Коју воду мораш пити, немој је мутити.
Који се пас силом у лов води, тај зеца не хвата.
Коњу, жени и пушци не треба веровати.

Додајте ако знате још коју.


	Сачувана

http://pedja.supurovic.net - www.iz.rs - www.supurovic.net - http://wireless.uzice.net

Maduixa

староседелац

Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014

	Аутор	Тема: Srpske poslovice (Прочитано 170349 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.