Премало је сачуваних материјалних доказа који би неоспорно потврђивали било коју постојећу теорију. Једино што се о стању вере у Кулиновој Босни зна са сигурношћу јесте ово:
да су се аријанци које је протерао Немања склонили најпре у Хум, код Мирослава, а потом у Дукљу одакле их је Вукан протерао у Босну;
Прво, откуд аријанци у то доба?
Надам се да овде игра неку улогу и то што је Вукан био римокатолик, и што је покушавао да се домогне круне - стога је градио имиџ благочестивог и христољубивог владара у очима Запада, јер са Византијом није имао неке односе
да је Босна у то време потпадала под Сплитску надбискупију, а да је била под ингеренцијом Угарске;
Ово питање је отворено - у исто време на територију Босне и Далмације итд су право полагали и источни патријарси - још од тренутка кад је Лав Исавријанац 732. предао читаву Далмацију у јурисдикцију Цариградске Патријаршије.
да је у самом Сплиту две-три године раније надбискуп Бернард ислеђивао двојицу јеретичких вођа који су имали велики број следбеника, да су се лажно одрекли јереси те их је на крају јавно прогнао, а они су отишли у Босну;
Као што рекох, у то време су као јеретици осуђивани и они који су служили на народном језику, тј. на било ком језику осим на "сакралним језицима" (јеврејском, грчком, латинском - тзв. "тројезична" јерес - trilinguism)
да је Вукан 1199. први дојавио папи како у Кулиновој земљи цвета 'јеретички коров';
Што може да буде и Вуканово улагивање Риму, како би се само он показао јединим "правоверним" локалним владарем, насупрот брату му Стефану и Бану Кулину.
да је папа опоменуо Кулина да испита стање вере у својој бановини, на шта је Кулин послао своја два човека у Рим да их тамо подуче вери;
Ово такође не мора да значи да је Кулин био некакав јеретик
да неколико година пре тог одласка у извештају папског легата Теобалда о Кулину и Босни нема ни помена кривоверству;
Занимљиво.
да је, по поновној Вукановој а потом и Бернардовој дојави, папа послао свог легата Ивана де Казамариса у Босну а истовремено о томе обавестио Емерика и тражио да буде приправан уколико се у Босни буду опирали 'правом науку';
Још један у низу политичких потеза.
да су верници у Босни себе називали 'крстјанима';
Тј. хришћанима.
да је по доласку у Босну 1203. Иван де Казамарис писао папи да је умро једини владика у Босни Данило, те је предложио да тамо пошаље једног латина за бискупа и да се подигну још три или четири бискупије;
Што је у савршеном складу са латинском експанзионом политиком тог времена.
да је у априлу 1204. потписана 'абјурација' на Билину пољу којом су се Кулин Бан и босански поглавари пред папским изаслаником обавезали да ће се одрећи своје дотадашње праксе у верском богослужењу.
Што би у преводу значило да су се обавезали да ће се покорити Риму и Латинима.
Из то мало чињеница може се бранити било која од постојећих теорија - о православној, католичкој или паганској, односно јеретичкој Босни - које се све заснивају на посредним доказима и читању између редова.
Ако одбацимо оне унапред припремљене закључке, не мора да буде тако...
